SOLSBERI HIL NA KAVKAZU

SOLSBERI HIL NA KAVKAZU


Sledeći put britanska premijerka je ciknula povraćajući zelenu žuč po svom kompletu kupljenom na rate kod Verice Rakočević kada je Tramp razvezao koliko ga je odnos s Megan osvežio i povratio jer mu se žena Melanija od silnog gunđanja i drndanja zborala, te da se otvoreno boji da će ona, kad još malo ostari, izgledati „kao ona britanska Tereza”

Ništa novo pod kapom proleterskom! Englezi i dalje histerično obožavaju Hitlera i prizivaju njegovo vaskrsenje, ruski kontrašpijuni nastavljaju da se apljavo truju svud po Ujedinjenom Kraljevstvu jer nikako da se naviknu na ostrvsku kuhinju, dok se ostali iz Četvrtog rajha prave Englezi iz solidarnosti i strahopoštovanja prema Agati Kristi i Josifu Visarionoviču, simbolima masovnog umiranja i izuzetno retke besmrtnosti. A za to vreme totemi Stounhendža i dalje zrače otrovne prdeže, budući da su keltski vrači alergični na turiste, pa bili oni i dvostruki špijuni što se samo prave da razgledaju drevne ostatke vanzemaljskog kamenoloma pevušeći „Solsbury Hill”, poznatu dečju pesmicu Pitera Gebrijela, koju možete čuti u mnogim filmovima, ali ne i u najnovijoj halucinaciji engleske vlade koja histerično mota – inače poprilično smotani i u sebe zapetljani! – naučno-fantastični igrani film, reklamirajući ga kao dosad neviđeno dokumentarno delo.

I sav taj cirkuski kliše real-politike, loše smišljeni nesporazum praćen bučnim zvocanjem i kevtanjem, brzo i bez traga bi se splječkao u sado-mazo žabokrečini večnog diplomatskog takmičenja u mržnji, preziru i ostalim salonskim kanibalizmima da neki zaludni a revnosni serviser u londonskom prisluškivačkom odeljenju nije slučajno presreo telefonski razgovor između Donija i Putka, koji u slobodno vreme vrše i dužnosti predsednika Amerike, odnosno Rusije. Plus što se tako poklopilo da anonimno virtuelni telegrafista bude zadrti laburista – kada je čuo sadržaj telefonskog divanjenja dvojice kontinentalnih imperatora, naravno da je pohitao da taj snimak obznani u Dauning stritu, kao i u dvorištu Bakingemske palate. A nije da nije imao razloga za crnohumorni parlamentarni smeh i levičarsko likovanje, u šta se vrlo brzo uverio gledajući kako se skiseljuje i zgražava i duje negovano premijersko lice Tereze Mej dok je s ledenim čajem u očima preslušavala muški dijalog kakav nije čula ni na BBC-Pjongjangu u emisijama o planetarnom detantu i intimnim detonacijama atomskog vođe Kima.

A čujem kako vas svrbi tamo daleko, dole među nogama, da čujete o čemu je to tako prilježno ćeretao predsednički dvojac bez kormilara i posisanog vesla. Kad je odavanje tajne u pitanju, onda nema ko drugi nego Magični, je l’ da? Neka, neka, neko mora da zna šta mu je građanska dužnost i kako je vršiti (ne kao nuždu, mada tako zvuči!). A zna se takođe, čak i izvan kuloara uljuđene Srbijice, da je Magični omiljeni pisac princa Čarlsa, naročito njegovih lovačkih priča iz života Ace Gice, kurtonom krunisanog prestolonaslednika i samozvanog, ničim izazvanog rođaka britanske kraljevske porodice. Ali to ste davno apsolvirali i svarili, i vreme je za novu, mnogo pikantniju poslasticu, u skladu s novim i mnogo pikantnijim vremenima. Ne brinite, moja pičkasta braćo i kurate sestre, neću vas više držati u predvorju rijalitija.

Dakle, kako je tekao razgovor između Donija i Putka? Pa, tekao je vrlo penušavo i tečno kao šampanjac s kavijarom. Doni, inače, verovatno poučen iskustvom Monike Votergejt, ima običaj da svog moskovskog ortaka zove iz javne govornice, obično u nekom od crnačkih geta jer drugih geta oko Bele kuće i nema. Otuda posebna opuštenost i spontanost… Tako je bilo i ovog puta. Još je Doni imao baš jak razlog – čim su razmenili pozdrave i raspitali se o junačkom zdravlju, američki predsednik je pohvalio Putka na „trovačkoj akciji”. Kao i većina običnog sveta, ni ekscentrični Doni ne podnosi izdajnike i špijune koji cinkare sopstvenu državu. I odmah je zakukao da mu Putko pošalje „Tominim kanalom” nekoliko pakovanja tih nervnih zezalica. Tu je Doni zafrktao kako se umorio, prislanjajući neslužbeni „kolt 45″ na slepoočnice svojih saradnika jer drugačije ne može da ih ubedi da podnesu ostavke. E, malo magičnog ruskog otrova rešiće kadrovsko pitanje u Stejt departmentu i osloboditi američkog predsednika užasnih stresova. A on će svoju svitu poslati u Englesku da vide onaj Loh Nes ili Big Ben ili kako se već zove to čudovište s kojim svi Trampovi saradnici žele da naprave selfi. U istom dahu je predložio svom ruskom kolegi da mu onog „crva” Snoudena isporuči u bušnu i rušnu Englesku pa da ga tamo Trampovi ljudi od poverenja počaste istim onim specijalitetom kojim je počašćena i „pizda s dvostrukom matericom”, kako je Doni opisao uneređenog sovjetskog emigranta Skripalja, a zbog čega se sada onoliko džapa uobražena Engleska. Na snimku se čuje uzdržani Putkov smeh, a zatim i rečenica izgovorena toplim tonom: „Druže Trampi, čak i u Engleskoj ima čestitih rodoljuba”.

Sasvim predvidljivo, u stilu velikih bosova i kumova, dvojica predsednika su se podbadala pošalicama bez preteranih metafora i alegorija, onako od srca i preko kurca. Putko nije krio da je impresioniran što je „drug Trampi” prvi čovek koji je preko Fejsbuka postao predsednik SAD. A Doniju se veoma dopalo što Putko ništa ne priznaje, ni u šali ni u zbilji, niti mu bilo šta na temu otrova prolazi kroz zube ili nozdrve. Ni „m” od mišomora se ne čuje na snimku, i to je manje-više ono što je prosečni nesvrstani prisluškivač i očekivao.

Ali onda je Doni promenio temu i kao da je promenio gaće usred telefonske govornice! Okidač za planetarnu frku se aktivirao kada je razgaljeni Doni zahvalio „drugu predsedniku” na fotkama buduće princeze Megan, pohvalivši se kako mu se sada ta gola i dlakava devojčica „mota oko kurca” i sve bi dala samo da oni umetnički slobodni aktovi ne izađu u javnost. A kako mogu da izađu u javnost kada su se već pojavili u specijalnom biltenu KGB za manuelnu obuku bezbednjaka na tuđem terenu? To retoričko pitanje u jedan glas izgovoriše dva predsednika, te prasnuše u sladostrasni grohot. E, na tom mestu je Tereza Mej prvi put stopirala snimak i pozelenela kao baštovan na dvorskoj svadbi.

Sledeći put britanska premijerka je ciknula povraćajući zelenu žuč po svom kompletu kupljenom na rate kod Verice Rakočević kada je Doni razvezao koliko ga je odnos s Megan osvežio i povratio jer mu se žena Melanija od silnog gunđanja i drndanja zborala, te da se otvoreno boji da će ona, kad još malo ostari, izgledati „kao ona britanska Tereza”. A ja s babama ne mogu ni kad su nasmejane, poverio se Doni Putku, koji mu je pak između redova uzvratio zahvalnost zbog spojke što ju je Doni aranžirao u salonu za zaštićene svedoke Kondolize Rajs, crnog lučeta zbog kojeg je Sibir još više pobeleo. Uz nekoliko postdejtonskih viceva o Muji i Hasi, dvojica predsednika ubrzo završiše razgovor u isto tako srdačnom raspoloženju kako su ga i započeli.

Ali pošto Šekspir nije preferirao jednočinke, jasno vam je da je ova drama imala i drugi čin. Elem, tipično engleski, Tereza Mej se sa snimkom pod miškom zaputila kod kraljice staramajke, ali je tamo doživela klimakterični antiklimaks! Zaboravila je od silnog kabinetskog muvanja da je „kvaka 22″, u stvari, omiljena dvorska igra drukanja i praćenja tračeva kako kruže od laži do paralaži. Torijevski kruta, zauzeta neprestanim imitiranjem Megi Tačer, idolopoklonička Tereza nije ni slutila da krunisani bakutaner, Elizabeta Bez Broja, zna sve o njenoj strasnoj romansi s međunarodno poznatim trubadurom, gitaristom i recitatorom Sergejom Lavrovom! Kako opisati tu scenu? Pa, zamislite da su kralja Lira i ledi Magbet uhvatili na gomili u psećoj pozi s puno jahanja…

Ali poznato je da britanska kraljica ne podnosi simbolična poređenja. Odbila je da uopšte čuje snimak razgovora dvojice „matorih šiljokurana”, kako se izrazila, pre nego što je pogledala podanicu Terezu u oči i šapatom zapištala: „Idi u tri lepe tundre, kočijašice!” Pošto se niko nije usudio da joj skrene pažnju da je pomešala kočije i saonice, kraljica je poentirala s kraljevskom mudrošću, poručujući bregzitovskoj blagajnici Terezi da ko se grli s ruskim medvedom turajući mu navrcani med na njušku – ostatak života recituje „Evgenija Onjegina” dok pokušava da se baci pod voz.

Eto zašto ovih dana aktuelna britanska vlada ne prestaje da zaseda u metrou, kao u onim nezaboravnim danima vatrometa koji je priređen u čast Adolfa Hitlera.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar