Top Gun Miki

Nema ništa loše u tome da se javno zahvališ onome ko ti je pomogao u životu, bio on premijer, tajkun ili stara majka. Nije zločin i ako se premijer Mikiju na lepim rečima oduži kumstvom u Air Srbiji. Ali, ostaje bljutav ukus

Odluka da novi zrakomlat nacionalne avio kompanije ponese ime Mikija Manojlovića ič ne bi bila sporna da su pre znamenitog glumca flotili Air Srbije "kumovali" Velimir Bata Živojinović, Ljuba Tadić, Pavle Vujisić, Mija Aleksić, Mira Stupica ili nedavno preminuli Dragan Nikolić. Ukratko, neko ko je našoj kulturi i glumištu dao malo više od popularnog Mikija, koji je, nema govora, dao mnogo.

Ovako, ostaje sumnja da prekoredno krštenje erbasa A319 ima neke veze sa skorašnjim, vrlo bliskim kontaktima Manojlovića sa premijerom Vučićem, koji bi, kako se šuška po Nemanjinoj, trebali da rezultiraju političkom karijerom poznatog glumca. Jer, ne mislite valjda kako je odluku o tome čije će ime krasiti haubu srpske eskadrile, usred predizborne kampanje, doneo Dane Kondić ili neka mudra glava iz marketing službe Air Srbije. Taman posla. Oko toga, kao i oko većine drugih stvari, pitao se premijer i niko više.

Ali ok, ta veza Vučiča i Manojlovića bar nije tajna, a ni nova.

“Počinjem da mislim da Aleksandar Vučić ima jednu dozu odlučnosti i iskrenosti koju nisam očekivao”, izjavio je onomad glumac, a još je više pažnje izazvala njegova zahvalnost premijeru na doprinosu (pretpostavlja se materijalnom) predstavi “Romeo i Julija” koju je Manojlović režirao.

Reakcije jednog dela javnosti (onog koga obično nazivaju “nevladinim” iliti “drugosrbijanskim”) na ovaj memento novi gadfader Air Srbije nazvao je “hejtom”.

- Navukao sam na sebe hejt samo zato što sam rekao istinu, da “Romea i Julije” ne bi bilo da nije bilo pomoći Vučića, Ministarstva kulture i EU, požalio se Manojlović.

Da apsolviramo...Nema ništa loše u tome da se javno zahvališ onome ko ti je pomogao, bio taj premijer, tajkun ili stara majka, prvi učitelj... Nije zločin i kad se premijer Mikiju na lepim rečima oduži imenom aviona. Ali, ostaje bljutav ukus.

Ne kažem da je Manojlović trebao da se blamira poput Filipa Davida onomad, da se pere, pravda i pljuje, ali je ovu velikodušnu ponudu mogao lepo da odbije. Pardon, da se zahvali na njoj, kao što to nalaže francuski bonton, koji mu, znamo, nije stran. Ne zbog Vučića ili Tome, već zbog sebe i onih koji su tu “počast” zaslužili pre i više od njega.

Tim gestom bi pokazao osećaj za meru i trenutak. Tim pre ako se ispostavi da je istina ovo što poslednjih dana pišu tabloidi - da će upravo on, Miki Manojlović, biti novi ministar kulture u vladi koju Vučić uveliko, u potaji, sastavlja. Ovako, ako na koncu, nakon počasti - koja je suštinski nebitna, prihvati i funkciju - koja to jeste, doveka ćemo nagađati da li je ovo prvo zapravo bio avans i predigra za ovo drugo. Što, priznaćete, nije dobra startna pozicija za budućeg ministra. Makar mu se prethodnik zvao - Tasovac.