Ovako je Mirko Novosel govorio za "Ekspres": Željko svoje ratove vodi do perfekcije

Razvio se u vrhunskog trenera. Sjajno selektuje, odlično vodi ekipu i zna ono najvažnije, kako da iz igrača izvuče maksimum. Tipičan izdanak jugoslovenske košarkaške škole.

Za Mirka Novosela nema dileme ko je najbolji košarkaški trener u Evropi. Vest iz sedišta Evrolige da su kolege izabrale Željka Obradovića za ovogodišnjeg laureata trofeja "Aleksandar Gomeljski" primio je svrstavajući glavnog stratega Fenerbahčea u društvo posednika košarkaških era. Sagovornik "Ekspresa" je jedno od najcenjenijih imena u svetu basketa skoro pet decenija.

S reprezentacijom Jugoslavije postao je seniorski prvak Evrope, osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980, srebro u Montrealu 1976. i bronzu u Los Anđelesu 1984. godine. S Cibonom je dva puta podigao pehar Kupa evropskih šampiona, a 1985. izabran je za najboljeg košarkaškog stručnjaka Evrope. Za tog zagrebačkog pravnika i nesuđenog pijanistu Moka Slavnić je rekao da je najpametniji trener koji je "ikada ikoga trenirao".

"Naravno, niko ne može da ospori personaliti koji je Željko Obradović ugradio u svoje košarkaško delo i impresivna dostignuća. Ipak, ono što postiže rezultat je jedne jako prepoznatljive škole koja je postala dominantna u Evropi. Ta jugoslovenska škola košarke je počela sa Acom Nikolićem, nastavili smo je Ranko Žeravica i ja, pa se pojavila generacija Boše Tanjevića i Dude Ivkovića, a sada je njen fenomenalni reprezent Željko."

Srpski stručnjak je s devet trofeja apsolutni rekorder Evrolige. Do evropskog trona je stizao s Partizanom, Huventudom, Realom, Panatinaikosom (pet puta) i Fenerbahčeom.

"Često se ljudi pitaju šta je Željkov najveći kvalitet. Obradović radi ono što i svaki trener koji hoće da napravi veliki rezultat i da bude uspešan i upamćen. Prvo otvara rat sa svojim igračima kako bi iz njih izvukao maksimum. To radi vrlo uspešno. Zatim mora ratovati s protivničkim košarkašima da bi smanjio njihove mogućnosti, pa mora ratovati sa sudijama, i na kraju mora ratovati sa samim sobom. S obzirom na konkurenciju u Evroligi, na inflaciju utakmica koju ima po novom konceptu tog elitnog takmičenja, kao i brojne i teške izazove na domaćem tlu - a turski šampionat je jedan od najkvalitetnijih i najzahtevnijih na kontinentu jer sve te turske ekipe su prepune Amerikanaca - jako je teško doći na sam vrh. Sve što radi Željko radi perfektno, i ja samo želim da mu i ovim putem pošaljem čestitke za te rezultate i uspehe."

Meni je žao kad dobri igrači poput Teodosića i Bogdanovića napuste Evropu i odu u NBA. Time se slabi kvalitet košarke na našem kontinentu

 

Obradović je ustalasao košarkašku javnost nedavnom izjavom da Fenerbahče neće puštati igrače na reprezentativne akcije, shodno novim „prozorima" FIBA, jer takvu obavezu nemaju ni NBA klubovi.

"Prvo nešto da kažem o najjačoj ligi na planeti. NBA vodi računa samo o sebi. Njih uopšte nije briga šta se dešava u drugim delovima planete. Nažalost, to je tako. Ugovor FIBA i NBA nazvao sam kolonijalom. Amerikanci rade šta hoće, gledaju svoj interes. To je loše i za reprezentacije, a uopšte i za nacionalna prvenstva."

I Evroliga ide istim putem, iz sezone u sezonu sve jače izbija na videlo privatni tip te organizacije?

"Ogroman i pretežak problem u košarci je FIBA s jedne strane i Evroliga s druge strane. Evroliga je počela da izdiže sopstvene interese u prvi plan, zanemarujući sve ostale. Nije ih briga za druge stvari, za košarkašku situaciju u zemljama iz kojih upravo pod njen krov dolaze novi igrači željni dokazivanja i afirmacije na najvećoj sceni. Preveliki broj utakmica tokom sezone govori da je tu reč o kopiranju NBA. Iako su uslovi kod nas, u Evropi, bitno drugačiji nego što je to slučaj u Americi."
Kakve sve posledice donosi insistiranje na zatvorenoj Evroligi?

"To je prepisivanje koncepta NBA. Zatvorena liga znači izostanak prohodnosti, odnosno da se u to društvo dolazi na osnovu pozivnice po ispunjenju nekih parametara koji često nisu samo sportski, nego predstavljaju povinovanje zakonu finansijski jačeg. Ipak, tu se zaboravlja jedna jako važna činjenica: mentalitet naših ljudi je znatno drugačiji od onog koji imaju Amerikanci. U Americi publika dolazi, gleda i navija za domaće, a kod nas publika uvek gleda s kim domaći tim igra pa onda ako je atraktivan protivnik, dvorana je puna, a ukoliko rival nije zvučnog imena, interes je daleko manji. Ne znam da li bi kod nas mogao da zaživi koncept da niko ne ispada. Meni je bolje ovo što rade FIFA i UEFA u nogometu, koji ima fenomenalno funkcionalan sistem koji omogućava svima da dođu na vrh i koji je zahvaljujući toj dramatičnosti okupirao sve medije u Evropi."

Sve to zajedno nije dobro za košarku.

"Za nas je posebno loše jer nam odlaze klinci od 18-19 godina. Nisam ja protiv NBA, da se razumemo, ali daleko bi bilo bolje da igrač sa 24-25 godina, kad sazri, kad nešto osvoji u Evropi, ode tamo. Tada su spremni za adekvatne odgovore na sve napore koje traži jedno tako veliko takmičenje. To je bio slučaj s Kukočem, Rađom, Divcem, Draženom, Giričemkom i brojnim drugim imenima koja nisu žurila preko Atlantika, niti su se javljala na prvi poziv NBA. Sad klinci masovno odlaze, ali malo njih uspe. Većina sedi na klupi u najvažnijoj etapi svog razvoja. Nije to dobro ni za njih ni za košarku."

Nikola Jokić demantuje zagovornike nešto kasnijeg odlaska igrača u Ameriku. Kako objašnjavate njegov let među NBA zvezde?

"Retki su talenti kao što je Jokić! Otišao je tamo i odmah je počeo da igra. Pružao je stvarno dobre partije, pokupio brojne pohvale i priznanja. Mora, međutim, mnogo stvari da se poklopi kako bi se ostvarila blistava ruki sezona. I ne zavisi tu sve od potencijala igrača. I Slovenac Dragić se dosta dobro snašao. Ipak, to su retki primeri, većinom mladi igrači koji napuste evropsku košarku u Americi sede na klupi, ne igraju, pa se onda vraćaju, ali s prekinutim kontinuiteta razvoja."

Prošle godine ste za Teodosića rekli da je poseban tip igrača kavog nikada ne biste voleli da imate u ekipi, jer je dobar košarkaš, ali gubitnik; nije pobednik. Nedugo posle tih Vaših reči Teodosić je sa CSKA-om osvojio Evroligu, nedavno je potpisao ugovor s Klipersima vredan 12,6 miliona dolara. Kako će se snaći u Los Anđelesu?

"Ni sam ne znam šta da očekujem. Teodosić je najzad uspeo da stigne do trofeja Evrolige i na taj način je skinuo jedno psihološko opterećenje. Ima odličnu sezonu iza sebe u CSKA. Zapažen je i u reprezentaciji. Meni je uvek žao kad igrači odlaze u NBA, napuštaju Evropu. Time se slabi kvalitet košarke na našem kontinentu. I Bogdan Bogdanović izrasta u velikog igrača. Jednako dobro igra u dresu Fenerbahčea i državne selekcije. Sad, pitanje je ta adaptacija, kako će se snaći, konkurencija je strašna, ali radi se o vrhunskim igračima."

Kad je reč o košarkaškoj NBA nadgradnji Evropljana, mnogi smatraju da bi im reprezentativno leto - pripreme i učešće na Evropskom šampionatu, Svetskom prvenstvu ili Olimpijskim igrama - dobro došlo. Ipak, Aleksandar Đorđević za Evrobasket ne može da računa na Nikolu Jokića, Nikolu Milutinova i Nemanju Dangubića, dok njegov kolega s hrvatske klupe Aco Petrović mora da pravi tim bez Marija Hezonje, Ante Žižića i Ivice Zupca. Ko, zapravo, piše te otkaze?

"To je stvar igrača. NBA nema nikakve mogućnosti da zabranjuje igračima igranje za reprezentaciju. Te poteze povlače sami košarkaši. Takav njihov izbor je loš i po njih same. Oni bi daleko više napredovali da su tu, u nacionalnoj selekciji. Na te nekakve nazovi argumente, da igrač mora biti u Americi u to vreme i raditi na svom telu, umirem od smeha. Raditi na svojoj fizici može se i kod nas. Ići u teretanu i ojačati. I sigurno bi to bilo plodonosnije za njihove karijere. Sve domaće zvezde su prošle taj normalni put ovde i onda su otišle u Ameriku."

"Za razliku od košarke, fudbal je pronašao mehanizme da najbolji igrači budu sa svojim reprezentacijama ne samo na velikim takmičenjima, u kvalifikacijama, nego i kad je reč o prijateljskim mečevima. Zašto FIBA nema kapacitet da tako nešto uradi?

"FIBA mora prvo da sredi sama sebe i da uredi odnose koji vladaju unutar nje. Veoma loše je bilo ocenjeno cepanje, odnosno formiranje evropskog ogranka FIBA. Svi najkvalitetniji su otišli, FIBA svet ne zanima ovo što se dešava u Evropi. U svakom slučaju, FIBA Evropa, evo dve decenije, nije u stanju da se postavi i nametne toj Evroligi. FIBA mora biti gazda evropske košarke! Da bude iznad svega, a ne Evroliga!

"U moru otkaza, šta očekujete od Evrobasketa kad su u pitanju selekcije sa eks-jugoslovenskog prostora?

"I Srbija i Hrvatska i Crna Gora mogu i pored svega sastaviti odlične reprezentacije. Jasno, treba videti u kakvim će sastavima doći ostale selekcije. Sasvim sigurno, ove tri reprezentacije mogu konkurisati za prolaz u završnicu Evrobasketa.
Kako gledate na situaciju u kojoj se nalazi Duško Vujošević? Novi selektor BiH morao je da pomeri početak priprema kalifikacija za Svetsko prvenstvo 2019. zbog brojnih problema. Najpre su mu otkazali najjači aduti Mirza Teletović i Jusuf Nurkić.
- Mislim da Vujošević može da sastavi dobru reprezentaciju. Bosna i Hercegovina ima košarkaški potencijal. Istina, zavisi mnogo od toga da li će se igrači iz NBA odazvati ili neće."

Kakva je budućnost košarke na ovim prostorima?

"Perspektiva je odlična! Davno smo ustrojili jugoslovensku školu košarke, koja je postala dominantna u svetu. Svake godine se pojavljuje nekoliko novih talenata koji mogu postati igrači svetske klase. Sve zavisi od toga kakva će biti organizacija ovih saveza - i srpskog i hrvatskog i svih drugih, odnosno da li će se nastaviti s tom politikom stvaranja igrača. Svi naši uspesi posledica su takvog rada i produkcije odličnih košarkaša. S jakim igračima doći će i vrhunski rezultati reprezentacija. Kakav će biti taj rad, koliko će tu biti ulaganja, jer to traži određene investicije, ostaje da se vidi. Ono u šta sam ubeđen jeste to da je tehnologija stvaranja zvezda poznata i priznata i da ne može da omane kad je priliv talenata u pitanju. Tako je godinama i tako će biti i ubuduće ako ostanemo dosledni svojoj školi i principima u njenom radu."

Nacionalni šampionati su ugroženi?

"Da odmah odagnamo neke nazovi dileme: ABA liga je nužna za ovaj naš prostor! Problematično je to što nisu usaglašeni termini nacionalnih šampionata s njom. Tako je u Hrvatskoj, a koliko vidim, i u celom regionu. Tu je neophodna daleko veća koordinacija. Eto, kod nas se događalo da su Cibona i Cedevita igrale po četiri utakmice nedeljno, a znam da je i Crvena zvezda imala isti ubitačan ritam, koji ne ostavlja prostor ni za odmor, a pogotovo za nekakvu nadgradnju košarkaškog znanja i umeća. To za košarku ovog podneblja sigurno nije dobro. Treba sesti i dogovoriti se kako niko ne bi bio oštećen. Ne treba seći granu na kojoj sediš!"