ŽIVOT I KARIJERA DRAGOSLAVA ŠEKULARCA

- Vrata Crvene zvezde bila su kao od čelika i delovala su kao da mi se nikad neće otvoriti. Bar da su me pustili da malo žongliram, da pokažem šta znam! Terali su me ćim bi me ugledali. Sve zbog niskog rasta, debeljušasta izgleda i kako se sada pravdaju, bezobrazluka koji se već tada čitao u mojim očima."

U detinjstvu je krao voće po Bajlonijevoj pijaci. Bežao od redara kako bi se švercovao i besplatno gledao Zvezdine utakmice. Škola ga nikada nije preterano zanimala. Ni strogi otac i česte kazne kojima je bio izložen nisu ga sputavali da sa časova beži kako bi do iznemoglosti igrao fudbal u "skrivenom dvorištu". Rođen je 30. novembra 1937. godine u Štipu. Zbog niskog rasta i korpulentene građe oslovljaali su ga sa Bucko. Jedan od najvećih talenata sa ovih prostora. Jedan od malobrojnih čije se ime generacijama pominje, a priče o njegovim utakmicama se poput nasleđa prenosi s kolena na koleno - Dragoslav Šekularac.

Prvo razočarenje doživljava veoma rano, zbog čega je plakao danima. Dva puta je pokušao da se upiše u omladinski pogon Crvene zvede, kluba za kojim je bio lud, i oba puta je bio odbijen.
- Ti si još mali, a i vidiš kako izgledaš. Ne možeš ni da šutneš gumenjaču, a kamoli fudbalsku loptu. Idi kući i vrati se kada porasteš.

Međutim, priliku da otvori ta čarobna vrata, svog voljenog kluba, omogućio mu je Dimitrije MIlojević Mitke. Čika MItke ga je pozvao na trening, dao loptu u ruke i rekao mu da pokaže šta zna. Kako i sam Šekularac kaže, na tom probnom treningu ga je lopta slušala iše nego ikad, radio je sa njom šta god je želeo. Zahvaljujući pokazanom znanju i umeću, san postaje java i Dragoslav Šekularac je primljen u tim Crvene zvezde. Više puta je isticao da je MItke za njega "fudbalski otac" i da ga je na vreme naučio da je veći podvig nadigrati od udariti protivnika.

Jako brzo je prerastao mladi tim Zvezde, a publika je na tim utakmicama dolazila samo zbog njega i u glas skandirala "Šeki", "Šeki".. Trenirao je nikad jače, samo kako bi usledio poziv prvog tima. I usledio je 1955. godine. Svoj prvi pogodak ostigao je baš protiv Partizana. U prvi tim Crvene zvezde dolazi baš u periodu kada se jedna generacija predvođena Džajićem, Brankom Stankovićem, Zlatkovićem spremala da ode. Simbolično dres sa brojem osam nasledio je upravo od svog "najvećeg ljubimca" Rajka MItića, ali kako kaže Rale nikada nije imao problem s tim jer je zahvaljujući sportskom načinu života uspeo da ostane u fudbalu u drugoj ulozi.

Za  Zvezdu je odigrao ukupno 375 utakmica i postigao 119 golova. Sa voljenim klubom je pet puta uspeo da se domogne naslova državnog prvaka. Kako kaže najbolje utakmice odigrao je na turniru u Južnoj Americi 1961. godine u gradu Santijagu. Partije koje je pružao tih dana na turniru dovele su do toga da dobije bogatu ponudu i ostane u Brazilu. Ponudu tešku nekoliko hiljada dolara što je u to vreme bio veliki novac. Međutim ljubav prema Beogradu i Crvenoj zvedi učinile su svoje i Šeki nastavlja da nosi crveno-beli dres.

https://www.youtube.com/watch?v=EGdaxmsVkxs

Za reprezentaciju debituje 1956. godine. Važi za jednog od najspektakularnijih igrača posle drugog svetskog rata. Bio je izvanredan tehničar i veoma popularan u narodu zbog atraktivnih driblinga. Odigrao je 41 utakmicu i postigao šest golova za reprezentaciju Jugoslavije. U sećanju ljubitelja fudbala i istoričara sporta posebno ostaju istorijskih 5:0 protiv Engleza u Beogradu, koje je Šeki zgromio zajedno s Milošem Milutinovićem i Todorom Veselinovićem "Gordi Albion". Šekularac je briljirao na SP u Čileu i uvršen je u tim sveta! Na tom prvenstvu na meču protiv Urugvaja dogodilo se nešto što se nikada u istoriji fudbala nije ponovilo. Šekularac je bio toliko dobar u tom meču (3:1 za Jugoslaviju) da su ga Urugvajci nakon poslednjeg sudijskog zvižduka poneli na ramenima - kakva čast i priznanje protivnika!

Međutim, daleko od toga da je sve u karijeri popularnog Šekija bilo idealno. Trenutak koji mu je uništio karijeru dogodio se samo mesec dana nakon Svetskog prvenstva 1962. godine u Čileu. Crvena zvezda je igrala prvenstveni meč protiv Radničkog u Nišu. Nepravedna sudijska odluka isprovocirala ga je do te mere da je nasrnuo na arbitra Pavla Tumbasa. Pesnica je na sreću prmašila cilja, ali... "Politika" objavljuje sliku kako Šekularac udara sudiju, što je prouzrokovalo to da Šeki dobije kaznu od 18 meseci neigranja. Jedna od najmisterioznijih situacija bila je ona kada je država stopirala transfer u Juventus.
- Rekli su mi da ostanem i zabavljam radničku klasu - izjavio je svojevremeno Šekularac na ovu temu.

U to vreme svemoćni gazda "Fijata" i torinskih „crno-belih“ Anjeli nije pitao za cenu da Šekularca dovede u "staru damu". Ponudio je 250 miliona lira, tada rekordnih 600.000 dolara! Međutim, komunisti na čelu sa Rankovićem i Krcunom, razmišljali su drugačije. Za vreme svoje karijere uspeo je da isključi sam sebe (napušta teren jer ga je celu utakmicu bek Jovanović), tukao se u Budvi, igrao hokej, pokušao da izvrši samoubistvo. Proživeo je popularni Šeki ono što pojedini ne bi za tri života i imao život dostojan filmskih ekrana. Što se na kraju i obestinilo 1962. godine, filmom "Šeki snima, pazi se. Život prema njemu nije bio milosrdan i čini se često nepravedan. Da li zbog sudbine ili svog temperamenta, ali za vreme svoje profesinalne karijere doslovno je uspeo da dotakne zvezde i padne na niske grane. Od lucidnog i po mnogima najboljeg driblera koga je Jugoslavija ikada imala, uspeo je da za samo 100 franaka 1975. godine pređe u francuski fabrički klub.

Nakon igračke karijere život u svetu fudbala nastavlja kao prvi trener Crvene zvezde u periodu od 1989.-1991. Da ostane besmrtan pobrinulo se rukovodsvto njegovog voljenog kluba, proglasivši ga za drugu Zvezdinu zvezdu.
Kako god okrenemo i šta god mislili o njemu, nekada velika država nije imala mnogo majstora poput Šekularaca.