LJUBIŠA BUHA ČUME: Kako je propala otmica Marka Miškovića

Na skretanju prema auto-putu sa aerodroma za Beograd izvršen je pokušaj presretanja vozila u kojem je bio Miškovićev sin, a njegov vozač je veštim manevrom uspeo da pobegne, nakon čega su otmičari nastavili da ih jure, da bi u neposrednoj blizini Studentskog grada Babić izgubio kontrolu nad vozilom, koje se prevrnulo

Ljubiša Buha Čume je čovek mačka, čovek sa devet života. Čumetov najbolji psihološki profil dao je jedna njegov prijatelj, koji je rekao "da ako Čumetu kažete da će za 60 sekundi doći pet tipova naoružanih automatima da ga ubiju, on će se snaći i spasti, ali ako mu kažete da će se sve to desiti i da ima 60 minuta fore, on će sigurno poginuti". Bilo kako bilo, bivši vođa suričnske mafije i prvi srpski svedok saradnik, koji je u pritvoru već godinu i po dana pod optužbom da je prekucao šasiju na ukradenom vozilu, ponovo pokušava da se vrati u igru, pa je u te svrhe pozvao lidera radikala da ga poseti u pritvoru.

Šta Čume može da kaže Šešelju što već nije, a morao je da kaže istražnim i sudskim organima kad mu je dodeljivan status svedoka saradnika. Navodno je Šešelj izjavio kako se nada da će mu Čume reći ko je ubio Đinđića, iako je predsednica sudskog veća koja je presudila slučaj "Đinđić" navela da Čume o ubistvu premijera nije imao gotovo nikakva saznanja. Slično je i u slučaju pobune JSO-a, gde je svedočeći na sudu naveo da nema nikakva neposredna saznanja, odnosno da sve što o tome zna rekao mu je mrtvi Dušan Spasojević.

Ekspres donosi službenu belešku koju su sastavili policajci nakon što su septembra 2002. godine obavili sa Buhom razgovor. To je period najžešćeg rata između Čumeta i "zemunskog klana", sa kojima je malo pre toga blisko sarađivao, brojao im novac od otmica, davao blindirana vozila u tu svrhu. Kako je sam rekao, lično on je stvorio Dušana Spasojevića i "zemunce". Zašto posle ovog informativnog razgovora "zemunci" nisu pohapšeni, i tako sprečeni da ubiju premijera Srbije, pitanje je na koje se godinama ćuti i niko se zbog toga ne poziva na odgovornost.

Spasojević došao na ideju da počne da radi otmice jer je mnogo veća i lakša zarada od krađe vozila i trgovine drogom, što je Buhi u više navrata i rekao

Ovo su najzanimljiviji delovi iz službene beleške:

"Dana 10. septembra 2002. godine dobili smo zadatak da preuzmemo Ljubišu Buhu, zvanog Čume, ispred Sportskog centra "11. april" na Novom Beogradu i da nakon njegovog dovođenja u službene prostorije počnemo informativni razgovor. Po otpočinjanju informativnog razgovora Buha je izjavio da hoće da razgovara na okolnosti kriminalne grupe Dušana Spasojevića. Izjavio je da nije spreman da svoju priču ponovi u pravosuđu u slučaju pronalaska njegove supruge Buha Ljiljane i dovođenja njegove porodice na sigurno mesto u inostranstvu. Tokom informativnog razgovora Buha je izjavio sledeće":

-Dušana Spasojevića poznaje više godina, još od kada je Spasojević stanovao kod svog tasta, te da mu je Spasojevića bilo žao i da mu je omogućio da stvori to što sada ima jer je svojim savetima i zaštitom koju je pružao Spasojeviću i njegovoj grupi koristeći svoje veze on lično stvorio Spasojevića. Kriminalna aktivnost Dušana Spasojevića bila je u početku usmerena na krađu vozila, trgovinu opojnim drogama, da bi se kasnije počeo baviti otmicama i ubistvima. Kao pripadnike Dušanove grupe navodi Mileta Lukovića, Vladu Budalu, braću Simović, Slavka Stevanovića, zvanog Šumski, braću Krsmanović, Nikolu Bajića, Ninoslava Konstantinovića, kao i Dejana Milenkovića Bagzija, Buhinog najodanijeg čoveka, za kog tvrdi da je nestao pre petnaest dana i pretpostavlja da je ubijen ili je prešao na njihovu stranu. Navodi i Mirka Petrovića Mamicu.

Navodi da je Spasojević došao na ideju da počne da radi otmice jer je mnogo veća i lakša zarada od krađe vozila i trgovine drogom, što je Buhi u više navrata i rekao.

Prva otmica za koju Buha zna jeste otmica brata Bojane Kovačević, Trefove supruge. Po rečima Buhe, ta otmica izvršena je na taj način što su Dušan, Luković, braća Simović i Vlada Budala oteli Bajruševića, držali ga na Buhi nepoznatom mestu, a Spasojević i Luković, imitirajući bosanski naglasak, pozivali su telefonom Bojanu tražeći od nje novac za otkup. Spasojević je Buhu obaveštavao o toku pregovora.

Otmicu Aleksić Milenka, direktora "Interšpeda" iz Subotice, koja drži fri-šopove, Dušan Spasojević je preko Bagzija od Buhe tražio kontakt sa poverljivim čovekom u Subotici koji poznaje navike Aleksića i ima uvid u njegovog kretanja. Otmicu su izvršili Spasojević, Luković, Vlada Budala i Miloš Simović. Otišli su rano ujutro u Suboticu i, predstavljajući se kao policajci, zaustavili su Aleksićev "mercedes", izvukli ga iz kola, stavili u svoje vozilo, dok je njegov auto povezao Simović. Na jednoj oštroj krivini Simović je sleteo s puta, istrčao iz slupanog "mercedesa" i nastavio sa otmičarima put Beograda. Buha tvrdi da od Aleksića nisu dobili novac, ne zna gde su otetog držali, ali zna da su otkup spustili sa milion na 150.000 nemačkih maraka, posle čega je Aleksić sa njima prekinuo kontakt i pobegao iz zemlje...

Ista grupa izvršila je otmicu Svetozara Obradovića iz Požarevca jer su od Pacova, Spasojevićevog kuma, dobili informaciju da ovaj ima milion keša kod sebe. Slično kao i sa Aleksićem, spustili su cenu na 500.000 maraka, ali misli da do isplate nije došlo...

Džak sa novcem od Miškovićeve otmice zakopali su u šumi i ostavili da "odleži" jednu noć jer su sumnjali da se u novcu nalazi policijski lokator. Sutradan im je Legija javio da su pare čiste, pa su iskopali novac i doneli ga u kancelariju u Surčin kod Ljubiše Buhe. Pre brojanja Spasojević mu je rekao da je Legiji dao 3,5 miliona, od čega je navodno Legija jedan milion dao roditeljima Nenada Bujoševića Ramba, i porodici drugog učesnika u atentatu na ibarskoj magistrali

Buha navodi da su "zemunci" pokušali da otmu sina Miroslava Miškovića, tako što je jedan od braće Krsmanović na aerodromu prepoznao Marka Miškovića nakon što je doputovao. Na skretanju prema auto-putu za Beograd izvršen je pokušaj presretanja vozila kojim je Babić vozio Miškovića, i vozač je veštim manevrom uspeo da pobegne, nakon čega su otmičari nastavili da ih jure, da bi u neposrednoj blizini Studentskog grada Babić izgubio kontrolu nad vozilom, koje se prevrnulo. "Zemunci" su tad odustali od otmice jer se u neposrednoj blizini pojavila saobraćajna patrola. Za ovu otmicu "zemunci" su u Batajnici kupili tamnu foliju za stakla vozila, ali ta folija bila je nestručno i ukoso zalepljena. Spasojević i ostali pričali su Buhi kako je prilikom pokušaja otmice Vlada Budala tokom jurnjave izlazio kroz prozor van vozila do visine pojasa, držeći u ruci automatsku pušku i na glavi fantomku.

Desetak dana kasnije Spasojevićeva grupa otela je Miroslava Miškovića.

U otmici su učestvovali i Legijini specijalci Škene i Sajko. Miškovića su posle otmice smestili u jedan podrum ispod zgrade, a nakon toga ga odvezli u već postojeću rupu koju je Miloš Simović prilagodio za držanje otetog lica, tako što je ubetonirao alku. Miškovića su držali u rupi u kući koju su iznajmili od jednog bračnog para, a koja se nalazi u blizini šume, levo od auto-puta idući prema Zagreb, u neposrednoj blizini Ingerkomerca. Buha je izneo niz specifičnosti oko pregovora sa jednom od direktora "Delte", Spasojevićem, navodeći da je Milan Jurišić Jure bio zadužen za pregovore telefonom. Jurišić je mimo znanja ostalih digao cenu otkupa sa pet na sedam miliona maraka, iako je već bio postignut dogovor između Dušana Spasojevića i Miškovića. Buhi je poznat i detalj da je Jurišić telefonom zvao ministra policije i od njega tražio da skloni policiju sa ulica i omogući Miškoviću direktan razgovor sa ministrom Mihajlovićem. Novac za otkup Miškovića predat je u blizini Šimanovaca i Buhi je poznato da su tada otmičari koristili blindirano vozilo koje im je Buha poklonio. Novac od otmice prebacili su iz torbi u beli džak, a razlog je jer su sumnjali da se u torbi nalazi odašiljač i da ih tako policija može locirati. Taj džak zakopali su u šumi i ostavili da "odleži" jednu noć jer su sumnjali da se i u novcu nalazi policijski lokator. Sutradan im je Legija javio da su pare čiste, pa su iskopali novac i doneli ga u kancelariju u Surčin kod Ljubiše Buhe. Pre brojanja Spasojević mu je rekao da je Legiji dao 3,5 miliona, od čega je navodno Legija jedan milion dao roditeljima Nenada Bujoševića, zvanog Rambo, i porodici drugog učesnika u atentatu na ibarskoj magistrali. Ostatak novac brojali su kod Čumeta u kancelariji nakon što je Spasojević pare prosuo po podu, a Čume je lično, koristeći svoju mašinu za brojanje novca, izbrojao tri miliona i pet stotina hiljada maraka. Naglašava da je Bagzi dobio 80.000 maraka, te da on lično od novca ništa nije uzeo, ali da je Spasojević Buhinoj ženi ubrzo posle otmice Miškovića kupio džip "micubiši pajero".

Buha kaže da i pored tog što je on lično za Spasojevića i Legiju učinio mnoge stvari, oni su se okrenuli protiv njega najviše iz razloga jer je on pokušao da izađe iz sveta kriminala i krene u legalne poslove jer je uz pomoć prijatelja iz aktuelne vlasti uspeo da na lizing uzme mašine za asfaltiranje puteva vredne više miliona maraka. S obzirom na to da su "zemunci" ubeđeni da je jedini Buha iskoristio njihov zajednički doprinos na demonstracijama 5. oktobra i zbog hapšenja Miloševića i da su zato bili ogorčeni, jer on kroz ovaj posao uzima velike pare, a oni i dalje moraju da se bave kriminalom.

ČANKOV KUM ORGANIZOVAO OTMICU VUKOVIĆA

Organizator otmice Vukovića iz Novog Sada, prema rečima Buhe, je Nenad Opačić(kum Nenada Čanka), a u otmici su učestvovali i "zemunci". Otmicu su izvršili koristeći vozilo "džegta" bele boje, koja je vlasništvo Slavka Stevanovića iz Zemuna, ali je Buhi bilo začuđujuće da su koristitli sporo vozilo, dizel. Zna da su prilikom otmice Vukovića tukli pištoljem po glavi. Traženi novac od porodice otetog u Beogad je doneo Vukovićev brat koji je novac predao na skretanju u Batajnicu. Buha misli da je Vuković dao 1,5 miliona maraka, od čega je Opačić dobio pola miliona, psole čega je kupio kuću...