SLUČAJ "ARKAN": Mnogo prstiju je bilo na obaraču u "Interkontiju"

Ubicu je video mladić sa recepcije hotela, video ga je dok puca, dok ubija. Taj momak, očevidac, nestao je glavom bez obzira, ne znam da li je živ, da li je ubijen

Arkan je ubijen da bi se izveo 5. oktobar 2000. godine. Ne, ubijen je da bi se sprečio 5. oktobar. Ne, zbog prodaje fudbalera Lazetića. Ne, zbog svedočenja u Hagu. Ne, zbog šamara Marku Miloševiću...

Od ubistva Željka Ražnatovića zvanog Arkan, komandanta Srpske dobrovoljačke garde, već 16 godina kolaju različite verzije o motivima zbog kojih je likvidiran. Pravosnažnim sudskim presudama za njegovo i ubistvo još dvojice njegovih prijatelja u hotelu "Interkontinental" u Beogradu 15. januara 2000, osuđena su trojica izvršilaca, od kojih je jedan u bekstvu, drugi na robiji, a treći u ekstradiconom pritvoru u Južnoafričkoj Republici. Do danas je ostalo nepoznato ko je i zašto doneo odluku da se Arkan ubije.

Da li je motiv samo jedan ili se više razloga i interesa skupilo u jednu tačku, nakon koje je doneta odluka da Arkan bude ubijen, pokušalo je da odgovori nekoliko sagovornika Ekspresa, koji su na različite načine bili upućeni u njegov život, ali i u moguće motive za njegovo krvavo smaknuće.

Pavle Stevović, bivši dugogodišnji finansijski direktor svih firmi Željka Ražnatovića, tvrdi da je Arkana likvidirao pripadnik DB-a, a da su trojica Lozničana, osuđena za ovo ubistvo, bila paravan da bi Služba mogla da izvede skoro savršen zločin.

- Ja imam ta saznanja, znam ko je taj čovek, tu je u Beogradu, živi, radi. Ali to ne mogu ovako javno da kažem. Ne znam da li bih rekao i današnjoj policiji takvoj kakva je, jednostavno ne verujem ljudima koji u njoj rade. Da dođe tu neko normalan, bio bih spreman da otkrijem to što znam.

Ovo što o tvrdi, kako kaže, neki su svojim očima i videli. Preživeli su agoniju zbog pretnji koje su dobijali posle trostrukog ubistva u "Interkontinentalu".

- Ubicu je video mladić sa recepcije hotela, video ga je dok puca, dok ubija. Taj momak, očevidac, nestao je glavom bez obzira, ne znam da li je živ, da li je ubijen jer je njemu najstrašnije prećeno. Prećeno je i kćerki žene koju je prilikom pucnjave pogodio rikošet. Svi svedoci koji su videli pravog pucača, ali i te koji su navučeni tu da dođu kao paravan, ućutkani su najstrašnijim pretnjama.

Stevović: Arkana je likvidirao pripadnik DB-a, a trojica Lozničana, osuđena za ubistvo, bila su paravan za skoro savršen zločin službe

Stevović, koji je godinama bio najbliži Arkanov saradnik, smatra da je više razloga uticalo na to da se donese odluka o ubistvu.

- Pre svega, Arkan je smetao Miri Marković. Smetao joj je jer je ona htela da njen sin Marko preuzme neke poslove koje je Arkan vodio. Takođe, takve ambicije su imali i pojedini biznismeni... Sve je tačno što je Voja Jeknić napisao u toj izjavi pred sudom koju ste vi objavili. Protiv tog jadnog čoveka raspisali su poternicu, montirali su mu proces jer je otkrio to što je otkrio, otkrio je te tipove iz Loznice, i pomenuo ulogu Andrije Draškovića i šefa DB-a Radeta Markovića u ovoj likvidaciji. Voja se skrivao po Bosni, mi smo išli kod njega da ga posetimo, da pomognemo, a onda su ga 2006. namamili u Beograd i ubili. Nema sumnje da je ubijen zbog Arkana.

Ali nije Jeknić jedini koji je uklonjen. Stevović kaže da je 2001. godine u Centralnom zatvoru u Beogradu pod čudnim okolnostima preminuo Zoran Nikolić Pegla, pomagač u Arkanovom ubistvu.

- Taj Pegla odlučio je da priča, da otkrije pozadinu zločina, ali nije prošlo ni mesec dana, i on je navodno umro od side tamo iza rešetaka. Stvarno neverovatno da umre od side nakon što je propevao.

Oktobra 2004. ubijen je i Branko Jevtović Jorga, koji je bio u hotelu u vreme ubistva, a ubijen je Dalibor Mateović, brat Zvonka Mateovića, Arkanovog telohranitelja, koji je takođe bio u "Interkontinentalu" u vreme ubistva. Dalibor je, kako se veruje, greškom ubijen u centru Beograda, a prava meta bio je njegov brat.

Ljuba Milanović, bivši inspektor kriminalističke policije i šef POSKOK- a smatra da je u slučaju "Arkan" ključno pitanje ko je bio na čelu stola kad je doneta odluka da on bude likvidiran. Kako kaže, Arkan je bio složena ličnost, pa je samim tim i njegovo ubistvo takvo:

- Arkan je rodonačelnik organizovanog kriminala u Srbiji, a po definiciji, organizovani kriminal je sprega mafije i države. Dakle, Arkan je prvi ovde koji je novac iz kriminala pretočio u politiku i obratno. Ovo je detalj koji je veoma bitan za ono što se kasnije dešavalo u svetu kriminala kod nas. Samo ubistvo je izuzetno složeno, to nije mogao da izvede neko ko je bio ispod njega, i u političkim i u kriminalnim strukturama. Zato kažem, ključno je pitanje ko je sedeo na čelu tog stola kad je doneta odluka da on bude ubijen, ko je imao veći autoritet u to vreme od njega i kako da ne procuri jedna takva informacija.

Milanović smatra i da su u rasvetljavanju trostrukog ubistva u "Interkontinentalu" važni i događaji koji su se desili nakon toga, odnosno otmice i iznude koje su na neki način vezane za Arkanovo ubistvo. On nije hteo da kaže da li je reč o verziji prema kojoj je navodno nekoliko biznismena platilo da Arkan bude uklonjen jer nisu mogli više da mu plaćaju reket. Međutim, posle 5. oktobra neki od tih biznismena bili su žrtve otmica "zemunskog klana", kom su platili milionski otkup za slobodu.

Novinar Milomir Marić, koji je kao glavni i odgovorni urednik Duge prvo bio u žestokom sukobu sa Arkanom, a kasnije su izgladili odnose i postali prijatelji, smatra da je Ražnatović pušten niz vodu, te da je samo mogla da ga ukloni država koja ga je i stvorila.

Marić: Milošević je u nekim intervjuima posle gubitka vlasti izjavljivao da ne bi bilo 5. oktobra da Arkan nije ubijen, ali to nije tačno. Možda bi, taj 5. oktobar bio već u maju jer je nesporno da su Arkan i Zoran Đinđić te 1997-98. bili u dobrim odnosima

- Očigledno je da je Arkan bio pušten niz vodu. Pre Slobodana Miloševića bio je proglašen za ratnog zločinca, imao je kontakte sa Haškim tribunalom. Poručivao je: "Neću da krečim ćeliju u koju će Milošević doći u Hag, neka je kreči sam." Šešelj je prvi otkrio da je dobar deo njegove optužnice zasnovan na osnovu iskaza anonimnog zaštićenog svedoka. To je u svojoj knjizi obelodanio i šef crnogorskog DB-a Vlado Keković. Otkrio je zapravo da se delovi optužnice protiv Šešelja zasnivaju na Arkanovom svedočenju. Bili su u velikom sukobu kad su se videli u "Ruskom caru". Arkan ga je pitao: "Znaš koliko sam ja ljudi ubio?" Šešelj mu je uzvratio: "Ti ćeš biti prvi kog ću ja ubiti."

Bez tajne službe, kaže Marić, niko nije mogao da ubije Arkana:

- Drugo, Arkan i Legija zahladili su odnose kad se gospodin Legija zaposlio u Službi i kad postaje komandant te jedinice. To je vreme kad šef DB-a Jovica Stanišić i njegov zamenik Frenki Simatović gube pozicije, kad na čelo službe dolazi Rade Marković. Kad je izbio rat na Kosovu, Arkan nije mogao da ide na ratište zbog Haga - Legija tamo postaje zvezda, a Arkan ostaje u Beogradu, prati Cecu na koncerte...

Milošević je, kaže, u nekim intervjuima posle gubitka vlasti izjavljivao da ne bi bilo 5. oktobra da Arkan nije ubijen, ali to nije tačno. Možda bi, veruje, taj 5. oktobar bio već u maju jer je nesporno da su Arkan i Zoran Đinđić te 1997-98. bili u dobrim odnosima:

- Još je jedna bitna činjenica u slučaju "Arkan", a to je sukob Milošević-Đukanović, u kom se Arkan direktno stavio na stranu Đukanovića. Milo je njemu bio simpatičan, kao mlad političar koji se ne boji ni Miloševića. I to je doprinelo zahlađenju odnosa između Slobe i Arkana.

TESTAMENT NEZGODNOG SVEDOKA

Priča o motivima Arkanovog ubistva pokrenuta je nakon što je u prošlom broju Ekspresa ekskluzivno objavljena sudski overena izjava šefa lozničke policije Vojislava Jekića, u kojoj objašnjava kako je otkrio da su trojica njegovih sugrađana izvršila trostruki zločin u "Interkontinentalu", ali i umešanost šefa tadašnjeg DB-a Radeta Markovića, kontroverznog biznismena Andrije Draškovića i dvojice visokih funkcionera MUP-a koji su zataškali ceo slučaj.

Ovaj dokument predstavlja svojevrsni Jekićev testament, ostavljen u slučaju da ga ućutkaju, što se, nažalost, i desilo 2006. godine, kada je sa dva metka ubijen na Novom Beogradu.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);