SLUČAJ VEČERNJE NOVOSTI: Nemce ne smeš lagati

*Diletantski odnos vlasti prema nemačkim investitorima i serviranje VAC-a Milanu Beku na izvol'te skupo su koštali Srbiju. Ni naslednik Vojislava Koštunice, Boris Tadić, nije razumeo ili nije želeo da prihvati da su srpski tajkuni prevarili nemački koncern u tom poslu
*Nikada nije bila pokrenuta istraga povodom navoda više svedoka o postojanju plana da se obezvredi državni paket akcija u „Novostima", koji danas ne vredi ništa. Da je bio prodat po prvoj ponudi, za preuzimanje VAC-a iz 2005. godine država bi inkasirala više od 10 miliona evra

Ako bismo problem privatizacije „Večernjih novosti" posmatrali sa, uslovno rečeno, krivično-pravnog aspekta, onda bismo taj proces mogli podeliti na tri dela. Prvi je proces svojinske transformacije i samog postupka privatizacije. Drugi je unapred pripremljen plan da se obezvrede državne akcije i time nanese šteta državi Srbiji. I treći aspekt je prevara koja je počinjena prema VAC-u i njegovim partnerima. U sva tri segmenta dominira jedno ime - Milan Beko. Ostali učesnici se po potrebi smenjuju.
Probaćemo da u kratkim crtama objasnimo kako je tačno tekao proces privatizacije „Novosti" i koje su tačke ključne u tom procesu.
Izvršenu procenu Savezna vlada je prihvatila na 64. sednici održanoj 15. avgusta 2002. godine. Na osnovu te procene i odluke Savezne vlade, „Novostima" je priznata sledeća struktura kapitala: 76,24 odsto je akcijski kapital, 23,76 odsto su akcije države SRJ. Na istoj sednici Savezna vlada je zbog ustupanja i pripajanja NIP „Sporta", TV „Novosti" i Agencije „Borba" (koji su bili gubitaši) „Novostima", povećala udeo države SRJ sa 23,76 odsto na 29,52 odsto. Tako je smanjen akcionarski kapital sa 76,24 odsto na 70,48 odsto. Trgovinski sud u Beogradu je na osnovu tih odluka izvršio upis, i to: 70,48 odsto akcijski kapital malih akcionara i 29,52 odsto akcija države SRJ. Akcije PIO fonda nisu posebno iskazane.
Nakon toga je izvršena raspodela akcija na male akcionare. Preko brokersko-dilerskog društva upisana je knjiga akcionara u centralni registar 2. jula 2004. godine, sa sledećom strukturom kapitala: 63,33 odsto akcija malih akcionara jer je od 70,48 odsto akcijskog kapitala oduzeto 7,15 odsto akcija na ime PIO fonda, 36,67 odsto akcija u vlasništvu pravnih lica (od čega 29,52 odsto akcija SCG i 7,15 odsto akcija PIO fonda).
U momentu podnošenja zahteva za upis evidencije akcionara u centralni registar, konstatovano je da je neko od malih akcionara podneo zahtev za dodeljivanje ISIN broja i CFI koda, na osnovu čega je centralni registar izdao rešenje. „Novosti" su preko svog advokata podnele zahtev za oglašavanje rešenja o otvaranju emisionog računa i uknjižavanju akcija na emisioni račun ništavnim, jer dokumenta koja su dostavljena u postupku nisu bila validna i kompletna. Dokumenta nisu obuhvatala sve akcionare koji su imali pravo na upis akcija po vlasničkoj transformaciji. Dana 11. februara 2005. godine, „Novosti" su podnele Trgovinskom sudu u Beogradu predlog za određivanje privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja. To znači da centralni registar treba da izda dokument kojim se potvrđuje upis hartija od vrednosti „Novosti" u centralni registar, odnosno obaveštenje o otvaranju novog emisionog računa na ime „Novosti" i zabrani preduzimanja svih radnji koje omogućavaju upis akcija „Novosti". Trgovinski sud dana 23. marta 2005. donosi rešenje posl. br. VII-P-65/05 kojim se određuje privremena mera obezbeđenja nenovčanog potraživanja. To čini tako što se zabranjuje centralnom registru da izda dokument kojim se potvrđuje upis akcija u centralni registar hartija od vrednosti, odnosno obaveštenja o otvaranju emisionog računa „Novosti", i zabranjuje preduzimanje svih radnji koje omogućavaju promet akcija „Novosti".
Po dobijanju navedene privremene mere, stručne službe „Novosti" ispravljaju liste akcionara u centralnom registru i preko ovlašćene brokerske kuće predaju ispravljene podatke. Ovaj upis urađen je na bazi knjige akcionara sačinjene u postupku svojinske transformacije „Novosti" započete 1991. godine emitovanjem i prodajom deonica, kao i nakon podele prvog kruga besplatnih akcija. Kapital je raspoređen u 6.739 običnih akcija. Na osnovu sprovedene procene, koju su „Novosti" osporavale jer je povećan državni kapital nauštrb akcionara, kao i zbog činjenice da je procena zgrade ušla u kapital „Borbe", izvršeni su upisi u sudski registar NIP Kompanije „Novosti" a.d. od 31. oktobra 2002. godine. Tada je izvršeno brisanje usled pripajanja Kompaniji: NIP TV „Novosti" d.o.o., NIP „Sport" d.o.o. i Agencije „Borba" d.o.o. Ova preduzeća ponovo su organizovana kao deoničarska društva sa 100 odsto vlasništva „Novosti". Knjigovodstvena vrednost jedne akcije u momentu registracije iznosila je 14.366 dinara. Prema sporazumu koji su 1. februara 2005. godine potpisali ministar za kulturu Srbije Dragan Kojadinović i ministar za kulturu Crne Gore Vesna Kilibarda, osnivačka prava nad Tanjugom, Televizijom Jugoslavija, Filmskim novostima, Jugoslovenskim pregledom i Saveznom javnom ustanovom „Borba", do nalaženja konačnog rešenja, pripadaju Državnoj zajednici. Nešto kasnije istog dana isti ministri potpisali su i protokol u kojem se kaže da se pod Saveznom javnom ustanovom „Borba" podrazumeva i Kompanija „Novosti". Sporazum nalaže da, u slučaju privatizacije, sredstva budu podeljena srazmerno učešću države članice u budžetu. Srbiji bi trebalo da pripadne 93,3, a Crnoj Gori 6,7 odsto od ukupnih sredstava dobijenih u eventualnoj prodaji državnog paketa.
Potpisivanje sporazuma i najava Saveta ministara o brzoj vlasničkoj transformaciji medija, čiji je osnivač SCG, izazvala je protivljenje javnosti i rukovodstva „Novosti". Kako „Novosti" faktički nisu imale ništa s Državnom zajednicom da bi Državna zajednica odlučivala o prodaji i raspodeljivala sredstva, Republika Srbija je juna 2005. godine podnela tužbu protiv SCG radi utvrđivanja prava vlasništva na 30 odsto akcija „Novosti". Usled toga je uvedena privremena mera zabrane raspolaganja, tj. prodaje navedenog paketa akcija. Skupština Srbije 2. juna 2005. godine usvaja zaključak kojim od Ministarstva za privredu, Agencije za privatizaciju i ostalih državnih institucija, uključujući i Javno tužilaštvo, zahteva da zaustave proces preuzimanja akcije Kompanije „Novosti" kako bi se zaštitio interes države i malih akcionara. Obrazloženje za takav zahtev pronađeno je u presudi Višeg trgovinskog suda od 16. februara 2000. godine kojom je, u vreme medijske vladavine julovskog kadra Gorana Matića, poništeno rešenje za ekonomsku i vlasničku tranformaciju i naloženo da se uradi valjana procena uloženog kapitala u Kompaniju „Novosti".
Na sednici 9. juna 2005. godine, Vlada je poništila sporazum o uređivanju osnivačkih prava medija čiji je osnivač Državna zajednica od 1. februara 2005, koji su potpisali Kojadinović i Kilibarda, kao i protokol kojim se precizira da je Kompanija „Novosti" deo SJU „Borba". U maju 2005, pre tužbe Republike Srbije, nemačka medijska grupa VAC je podnela zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobrenje ponude za preuzimanje akcija „Novosti" (2.050 evra po akciji).

Protiv Milana Beka smo u Austriji pokrenuli arbitražni postupak. Pomenuti partner je meni i još jednom predstavniku VAC-a najavio da nećemo dobiti odobrenje za koncentraciju

Privremena mera zabrane raspolaganja akcijama je istovremeno pravno onemogućila i sprovođenje bilo koje ponude za preuzimanje, zbog čega Komisija za hartije od vrednosti nije odobrila ponudu VAC-a. U januaru 2006. godine, Vlade Divac je na predlog svojih savetnika osnovao društvo „Divac co." d.o.o. s namerom da pozove male akcionare da mu prodaju akcije (po ceni od 2.500 evra). Oni bi akcije uneli kao osnivački kapital u njegovo društvo, a on bi, zatim, otkupio njihove udele - indirektno otkupljujući akcije. Taj način trgovine je zaobilazio berzu, berzansko takmičenje zainteresovanih kupaca i berzanske principe ravnopravnosti svih akcionara.
Već tog momenta u izradi je bio zakon o preuzimanju akcionarskih društava koji je trebalo ovu oblast da reguliše. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava donesen je u maju 2006. godine. Dana 17. februara 2008. godine, Republika Srbija je preko republičkog javnog pravobranioca podnela tužbu radi utvrđivanja i preduzimanja radnji pred Trgovinskim sudom u predmetu XIV-P-614/06. Tužba je u vezi s postupkom pred istim sudom u predmetu P-2525/05, u kojem je doneta privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja 29,52 odsto kapitala Kompanije „Novosti" čiji je vlasnik Republika Srbija, protiv preduzeća Konzorcijum „Novosti" d.o.o., Vlade Divca, odnosno „Divac co." d.o.o., Agencije za privredne registre i centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Tužbom je traženo da se tuženi uzdrže od aktivnosti kojima se nanosi šteta Republici Srbiji, a naročito da se uzdrže od aktivnosti usmerenih na sticanje većinskog udela u paketu akcija „Novosti". Traženo je da se uzdrže i od aktivnosti kojima se ostvaruju prava iz akcija po osnovu unosa istih u kapital društva „Divac co." d.o.o. i Konzorcijum „Novosti" d.o.o. Istom tužbom je tražena i privremena mera prema Agenciji za privredne registre da sprovodi i upisuje registracione prijave preduzeća Konzorcijum „Novosti" i „Divac co." d.o.o.
U centralnom registru je 20. aprila 2006. godine izvršeno preknjižavanje 29,61 odsto akcija sa SCG na Republiku Srbiju i skinuta je zabrana trgovanja, ali je ostala zabrana na paketu 7,15 odsto PIO fonda.
Na osnovu odluke Skupštine akcionara 4. jula 2006. godine, promenjena je nominalna vrednost postojećih 6.739 akcija po osnovu raspoređivanja neraspoređene dobiti po godišnjem računu za 2005. godinu u iznosu od 312.717.444,57 dinara u osnovni kapital. Tako je nominalna vrednost jedne akcije iznosila 61.860,00 dinara, što je verifikovala Komisija za hartije od vrednosti svojim rešenjem od 11. jula 2006. godine. Dana 29. avgusta 2006. godine akcije su se pojavile na berzi, u trgovanju po metodi preovlađujuće cene. Pravilnik poslovanja Beogradske berze definiše da se za prvo trgovanje hartijama od vrednosti cena akcije može povećati maksimalno do 300 odsto u odnosu na indikativnu cenu, što u slučaju „Novosti" znači do 300 odsto preko obračunske vrednosti akcije od 72.372 dinara. To je značilo da maksimalna cena prvog dana trgovanja može iznositi tačno 289.488 dinara, po kojoj je i trgovano. Mali akcionari koji su bili zainteresovani za prodaju akcija davali su svoje naloge ovlašćenim brokerskim kućama s kojima su sklopili ugovor i u tom postupku su se listom opredelili za prodaju po maksimalnoj mogućoj ceni. U svojim nalozima su upisivali navedene iznose. Nalozi su važili za taj dan trgovanja.
Prvog dana je istrgovano 56 odsto ukupnog broja akcija. Tog dana se u trgovanje, odnosno kupovinu akcija mogao uključiti svako ko je bio spreman da plati navedenu maksimalnu dozvoljenu cenu od 290.000 dinara. Kasnije je još 7,6 odsto akcija promenilo vlasnika s fizičkih na pravna lica. Republika Srbija nije uključila svoje akcije u trgovanje i zadržala je vlasništvo nad akcijama koje je imala u „Novostima". Dana 22. januara 2008. godine, 26 fizičkih lica podnelo je tužbu protiv Republike Srbije, društva i odgovornih lica. Navedena lica smatraju da su oštećena jer im nije omogućeno da ostvare svoja prava za dobijanje besplatnih akcija - prava koje nisu iskoristili 1997. godine, kada je najveći broj radnika zaposlenih u „Novostima" to pravo iskoristio.
Ukratko, ovako je u Srbiji faktički izgledala kupovina akcija „Večernjih novosti", utvrđenim logičkim i hronološkim redom. Naravno, iz te operacije se ne vide ostali učesnici procesa, niti mreža pravnih lica koja je trebalo da posluži kao kulisa za složenu ekonomsku operaciju. Sigurno je da su novac dali VAC i Stanko Subotić, i sigurno je da je vlasnik Milan Beko. Kakve je posledice po našu državu proizveo takav odnos prema stranim investitorima, najpre bi mogao da kaže sada bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Njega su tajkunske igre mnogo koštale.
Povodom afere oko „Večernjih novosti", u koju su umešani Milan Beko, Miroslav Mišković, neizbežni Manojlo - Manjo Vukotić, ali i čitav niz imena iz kabineta dr Vojislava Koštunice - oglasio se Bodo Hombah, šef medijske grupacije VAC, koji je predsedniku Srbije Borisu Tadiću poslao pismo u kojem ga obaveštava da je zbog „nezapamćene medijske kampanje i javnih kleveta" VAC odlučio da potpuno povuče svoje investicije iz Srbije.

Bekovi uslovi za nas nisu bili prihvatljivi. On je želeo da bude u našem nadzornom odboru za jugoistočnu Evropu i da stekne udeo u našem angažovanju u medijima u Srbiji

U ponedeljak, 7. juna 2011. godine, Bodo Hombah, šef medijske korporacije VAC, uputio je pismo Borisu Tadiću, predsedniku Srbije. Nakon što je kurtoazno pozdravio predsednika („uz puno poštovanje Vaše ličnosti i Vašeg službenog položaja smo odlučili da Vam u smislu naših otvorenih razgovora direktnim rečima opišemo položaj našeg društva i našu odluku"), Hombah ga opominje da je medijska grupacija VAC investirala u Srbiju 120 miliona evra, uz podsećanje „bili smo pozvani da to uradimo".
Sledi Hombahovo objašnjenje: „Medijska grupacija VAC je dobro prihvaćena u drugim državama jugoistočne Evrope, i u njima ima pozitivna iskustva. Razvoj u tim državama je bio uspešan. Za razliku od toga, u Srbiji smo se do sada susreli samo s finansijskim gubicima i javnim klevetama. Na kraju smo niz meseci bili izloženi nezapamćenoj medijskoj kampanji koja nas je oklevetala i svrstala u svet podzemlja. Nadali smo se da ćemo povodom toga dobiti podršku države i njenih političara. Pre svega zato što smo predali i/ili ponudili da predamo državnim organima sve dokumente, spise i sve ostale dokaze koji potvrđuju ispravnost naših postupaka."
Hombah otkriva Tadiću buduću strategiju VAC-a: „Više ne vidimo nikakve mogućnosti da kao izdavač uspešno poslujemo u Srbiji. Iz tog razloga želim da Vas obavestim da nameravamo da počnemo s prodajom i povučemo svoje investicije iz Srbije, i da uopšteno krenemo sa strategijom povlačenja koja bi minimizirala štetu."
U pismu upućenom Tadiću, Hombah otkriva zanimljive detalje: „Protiv bivših i sadašnjih ugovornih partnera, koji su nam bili preporučeni i predstavljeni od tada visoko rangiranih ličnosti u srpskoj politici, preduzeli smo pravne korake." Hombah se u pismu osvrće i na Stanka Subotića: „U ovom trenutku se namirujemo na nepokretnostima jednog ranijeg partnera, u cilju ostvarenja založnih prava. Banke koje su povezane sa ovim su nas informisale da je u tom pogledu neophodna razumna i stručna saradnja s različitim institucijama. To ćemo, naravno, uraditi."
Što se tiče Milana Beka, ovako Hombah izveštava Borisa Tadića: „Protiv sadašnjeg srpskog poslovnog partnera smo u Austriji pokrenuli arbitražni postupak. Pomenuti partner je meni i još jednom predstavniku VAC-a pre par meseci u Diseldorfu u jednom razgovoru najavio da nećemo dobiti odobrenje za koncentraciju u pogledu 'Novosti' ukoliko ne ispunimo njegove uslove. Hvalio se time da je bio od velike pomoći Vašem prethodniku. Tvrdio je da je onemogućio našu tadašnju kupovinu akcija, kao i neke druge strane investitore pri ostvarenju njihovih ciljeva (navodeći nekoliko slučajeva). Naveo je da na isti način može da spreči i sprečiće da dođe do odobrenja za koncentraciju. Njegovi uslovi za nas nisu bili prihvatljivi. On je želeo da bude u našem nadzornom odboru za jugoistočnu Evropu i da stekne udeo u našem angažovanju u medijima u Srbiji."
Konačno, Hombah kaže Tadiću: „Poštovani predsedniče, želimo ukratko i potpuno otvoreno da Vam kažemo: pošto se kao investitori ne osećamo dobrodošli, napuštamo Vašu državu. Ipak, pri tom povlačenju nećemo dozvoliti da nam budu uskraćena još i naša ekonomska prava. U vezi s postojanjem administrativnih blokada u postupku odobrenja koncentracije za 'Novosti', iznova Vas, u ime medijske grupacije VAC, molim za s pravne strane korektno ponašanje nadležnih državnih institucija."
Hombah podseća Tadića: „Na različite načine ste signalizirali skoro rešenje u vezi sa odobrenjem koncentracije u pogledu prenosa udela u 'Novostima' koje smo platili pre znatnog vremena, a koje pitanje je po srpskom pravu odavno trebalo da se reši. Ispunili smo sve navedene uslove i imamo nameru da se i u budućnosti držimo tih uslova. Još pre nekoliko meseci Komisija za zaštitu konkurencije je zahtevala od nas da uplatimo 20.000 evra na ime naknade za izdavanje odobrenja za koncentraciju, koje je trebalo da usledi u kratkom roku. U skladu sa srpskim pravom koje se bavi zaštitom konkurencije, ovakav zahtev postoji samo u slučaju datog odobrenja za koncentraciju. Ipak, uprkos svim obećanjima, pomenuto odobrenje nam još nije dato."
Hombah dodaje: „U međuvremenu je izdavačka kuća 'Novosti' ekonomski propala, raspada se i biva dovedena na rub stečaja. Svakog dana tokom kojeg nam nije omogućeno da preduzmemo mere u cilju podrške i poboljšanja 'Novosti' opada i vrednost naše već izvršene investicije."
Odluku o napuštanju Srbije, Hombah dokumentuje molbom Borisu Tadiću: „S obzirom na to da nam je kod izdavačke kuće 'Politika novine i magazini' (PNM) država pedesetoprocentni partner, ljubazno Vas molim da nas obavestite s kim bismo mogli da pregovaramo u pogledu našeg izlaska iz tog partnerstva i u vezi sa zajmom u visini od 18 miliona evra odobrenog PNM-u. Nakon što, nažalost, moramo da prihvatimo da kao medijski investitor nismo dobrodošli u Vašoj državi, sigurno je u obostranom interesu da makar naš izlazak iz zemlje bude izveden tako da budući strani investitori mogu da pođu od toga da će u Srbiji zateći fer i pravno besprekorne principe na koje se mogu osloniti. Poštovani predsedniče, uveravam Vas da nam nije u interesu da u svađi napustimo Vašu zemlju. Očekujemo i računamo na Vaš lični angažman kako bismo naš izlazak partnerski sproveli."