K-POP: Kako je korejski zvuk osvojio svet

K-pop je muzički talas poreklom iz Južne Koreje, koji se brzinom svetlosti proširio svetom. K-pop se prilično razlikuje od one vrste popa koju smo do sada videli na MTV kanalu, pa se često opisuje kao fuzija klasičnog popa, hip hopa, eksperimentalnog džeza, roka, folka, kantri i elektronske muzike, kao i rege i latino zvuka.

Ova šarolika audio-mešavina kao da pokazuje da je Koreja, sledeći puteve globalizacije, jednostavan o odlučila da „usisa“ svaki poznati i uspešni muzički žanr i tako napravi svoj, jedinstveni stil, koji će doneti što više novca i promovistai Koreju na svetskoj muzičkoj sceni.

I izgleda da se takav poduhvat isplatio, budući da se K-pop, uz zadušnu finanskijsku podršku
korejske vlade, probio ne samo u Koreji i okolini (Japanu, Tajvanu, Singapuru i Kini), već je
stekao zapanjujući broj fanova širom Amerike i Evrope, a čak i kod nas ne prestaje da se vrti po
i-pod plejlistama adolescenata.

Zanimljivo je da je K-pop toliko postao uspešan, da je uspeo čak i da pronađe svoj put u
Severnu Koreju, gde se često „konzumiranje inostrane zabave“, pa i ove južnokorejske muzike,
kažnjava smrću! Ali pretnja smrtnom kaznom kao da ne sprečava severnokorejske ljubitelje ovog
zvuka da slušaju K-pop, budući da se preko piraterije, kradom, razmenjuju snimci popularnih
muzičkih albuma i singlova.

Najveći broj fanova ovog muzičkog žanra čine tinejdžeri, posebno devojčice između 13 i
18 godina, mada to nije uvek slučaj, pa se sreću i zreli ljudi koje je očarao ovaj specifičan zvuk, i
koji su spremni da plate i do 300 američkih dolara za kartu, kako bi uživo slušali omiljeni K-pop
bend.

Najpoznatiji K-pop bendovi, poput grupa BTS, Veliki prasak (Big Bang), Beskrajni (Infinite), Super Junior, postavljeni su na pijedastal muzičkih ikona, a pojedini izvođači, kao Dži Zmaj (G Dragon), imaju i status pravih pravcatih idola. Interesantno je da pored koncerata i čestih intervjua, kako bi se promovisali, K-pop idoli, često učestvuju u specifičnim „takmičenjima“, zabavnim televizijskim emisijama, tokom kojih imaju najluđe izazvove, pa tako, na primer, moraju da se spuštaju splavom niz slapove i ne dozvole da im pukne balon od žvake.

Ipak, mora se priznati da iako je Koreja planski i sistematski „pogurala“ razvoj K-popa, i
poprilično propagirala pojedine muzičke idole, ovi popularni muzičari nemaju isti tretman kao i
u ostatku sveta, tj. nipošto im se ne gleda kroz prste kad je reč o poštovanju zakona, a posebno
vojne obaveze, koja je u Koreji apsolutni imperativ. I dok se u Americi Paris Hilton izvukla po
ko zna koji put da ne ide u zatvor zbog vožnje u pijanom stanju, muzičar „Tiopi“ (T.O.P.), iz
popularne grupe „Veliki Prasak“, nije mogao da izbegne dvogodišnje služenje vojnog roka, a
kada je uhvaćen zbog posedovanja marihuane, momentalno je predat vojnom sudu. Još je oštrija
kazna zatekla Stiv Joa (Steve Yoo), koji je izgubio pravo na korejsko državljanstvo i bio
primoran da se preseli u Ameriku, nakon što je odlučio da ignoriše vojni poziv.