OTKRIVAMO – RUSKA BAZA U SRPSKOJ: Ide Putin preko Romanije

OTKRIVAMO – RUSKA BAZA U SRPSKOJ: Ide Putin preko Romanije


Da li je moguće da se u blizini Banjaluke izgradi još jedan ruski humanitarni centar, posle svih kontroverzi koje je izazvao Centar u Nišu? Dodik igra na rusku kartu i ne demantuje takve najave, ali ih i ne potvrđuje zvanično. O tome da se sprema vojna baza, govore samo navodni izveštaji CIA

Prijateljstvo dvojice predsednika, Milorada Dodika i Vladimira Putina, moglo bi da se ovaploti, odnosno materijalizuje u formiranju ruskog humanitarnog centra u blizini Banjaluke, sudeći po najavama koje se sve češće pojavljuju.
Iako je prvobitna zamisao bila da ključni deo tog centra bude smešten na banjalučki aerodrom u Mahovljanima, postoji opcija da se napravi i drugi deo, i to na Romaniji. Tamo bi, kako tvrde upućeni, trebalo da budu smešteni helikopteri za gašenje požara. Ali ništa pouzdano se o tome ne zna. Dok jedni tvrde da je to „paravan” za rusku vojnu bazu, drugi smatraju da je „najnormalnija stvar na svetu” imati centre u kojima će, poput onog u Nišu, biti smešteni ruski specijalci čiji je posao da pomažu stanovništvu za vreme vremenskih nepogoda. Postoje i teorije zavere da je to sve „patka” iz Sarajeva kako bi se u muslimanskom delu BiH stvorila još negativnija slika o „ratobornoj Moskvi”. Međutim, jedino se o tome ne oglašava ključni akter – Milorad Dodik, koga samo pokušali da dobijemo na nekoliko brojeva telefona i preko desetak saradnika, ali bezuspešno. Ostali smo uskraćeni za odgovore da li su tačni navodni izveštaji obaveštajaca CIA koji su se pojavili u medijima i koji tvrde da Rusija ozbiljno namerava da napravi veliku vojnu bazu kod aerodroma u Mahovljanima, nedaleko od Banjaluke. Takav vojni kompleks bi, prema izveštaju CIA, predstavljao direktnu protivtežu američkoj bazi „Bondstil” na Kosovu, a Rusiji bi omogućio kontrolu čitavog evropskog kontinenta iz jedne tačke.
Dalje, sasvim je indikativna i najavljena poseta ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua Beogradu na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra. Pre njega, trebalo bi da u Srbiju konačno stignu i obećani avioni „mig-29″ i vojna tehnika iz Rusije. Tačni datumi posete i dopremanja vojne tehnike trebalo bi da budu utanačeni već ove sedmice jer je najavljeno da srpski šef diplomatije Ivica Dačić ide u Moskvu na sastanak s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom. Očekuje se da dvojica ministara razgovaraju i o političkim pitanjima, kao što su pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, statusu Srpsko-ruskog centra u Nišu, kao i planovima za izgradnju „Turskog toka”. Ova snažna ministarsko-diplomatska aktivnost otvara prostor sumnjama da Rusija nije zadovoljna napredovanjem niškog centra i stalnim odlaganjem Beograda da im omogući diplomatski status, pa da baš zato žele da se obezbede formiranjem centra u Srpskoj.

Neophodna infrastruktura
General-major u penziji Božo Novak, bivši načelnik Štaba vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane VRS, kaže da je teoretski moguće formirati centar na Romaniji.
Prema njegovim rečima, zasad jedini aerodrom A klasifikacije u RS, odakle je moguće pružiti brzu pomoć, jeste aerodrom u Banjaluci.
– Da bi postojalo nešto kao što je humanitarni centar na Romaniji, mora da postoji i infrastruktura. Tamo postoji zaravan koju smo mi planirali za aerodrom C kategorije, ali nije postojala cela pozadinska struktura za prihvat letelica, smeštaj mehaničara, skladištenje i dopunu goriva, posebno ako se radi o helikopterima. Kada je reč o meteo i klimatskim uslovima, nikakve prepreke ne postoje da se letilište koristi, ali je potrebna infrastruktura za centar, a ona je skupa. Na Sokocu bi se to lako moglo uraditi. Lako je dati ideju, ali je potreban projekat, infrastruktura i onaj ko bi to sve platio. Bilo bi lepo da u RS bude takvog centra – ističe Novak za „Ekspres”.

Vladimir PutinBiće tu raznih nadgornjavanja, ali ništa nije sigurno. Sve i da Izetbegović podrži to, a malo je verovatno, to će teško prihvatiti hrvatski član Predsedništva jer je Hrvatska članica NATO-a, kaže Aleksandar Popov

Vojno-politički analitičar iz Banjaluke, pukovnik Gostimir Popović ocenjuje da se Ruski centar u Nišu pokazao kao vrlo koristan, posebno tokom prirodnih katastrofa.
– I Republika Srpska ima velikih problema s požarima i poplavama. Takva vrsta centra možda bi mogla biti ekspozitura Centra iz Niša ili u regionu Banjaluke ili Romanije. Da je sreće, možda bi tri male tačke: Banjaluka, romanijski plato i deo oko Trebinja, Istočna Hercegovina, mogle biti odlični resursi za Rusiju. To bi im omogućilo da pokriju čitavu BiH. Na sve tri lokacije postoji mogućnost za formiranje takvog centra s vrlo malim ulaganjima. U Banjaluci mi imamo veliki aerodrom, na Sokocu imamo uzletište koje je bilo jedna vrsta alternativnog aerodroma, tako se vrlo brzo može osposobiti za baziranje potrebnog broja helikoptera, a isto to postoji i u Trebinju, na lokaciji gde treba da počne gradnja aerodroma – ističe Popović, dodajući da je potrebno vrlo mala ulaganja, a benefiti su veoma višestruki.
Na naše pitanje kako bi to bilo sagledano u Federaciji i okolnim zemljama, koje su mahom članice NATO, posebno zbog spekulacija da će taj centar biti vojna baza, naš sagovornik ističe da bi to sigurno dovelo do problema na relaciji Banjaluka-Sarajevo.
– Tu bi po ko zna koji put došao do izražaja problem funkcionisanja zajedničkih institucija BiH, ali u jednoj snažnoj akciji Republike Srpske mogao bi da se reši. Isto tako, ne bi trebalo da se obraća pažnja na NATO kritike, koje će sigurno uslediti. Sve ono što se radi ovde njima ne valja, pa im ni to ne bi valjalo. Međutim, ispostavilo bi se da je ovo veoma korisno. Prema tome, potrebno je pokrenuti vrlo snažnu političku akciju i na taj način obezbediti uslove da se ta tehnika, ljudi i sve ostalo upotrebi u humanitarne svrhe – navodi Popović.
Vojni publicista Danko Borojević objasnio nam je kako je tekla izgradnja aerodroma u Mahovljanima, koja je započela još davne 1976. godine.
– U skladu s tadašnjim razvojnim planovima, izgrađeni su aerodromski kapaciteti na osnovu kojih je aerodrom Banjaluka definisan kao aerodrom sekundarnog značaja, preko kojeg bi se odvijao isključivo unutrašnji vazdušni saobraćaj na prostoru SFRJ. Betonska poletno-sletna staza aerodroma, dužine 2.500 metara, završena je 1986. godine. Pista, kao i sam aerodrom, izgrađeni su u naselju Mahovljani, na području opštine Laktaši. Međutim, avijacije neće biti na tom aerodromu sve do početka izbijanja oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ, u junu 1991. godine. Naime, aerodrom ni tada nije imao potrebnu infrastrukturu. Po završetku rata, nešto je rađeno. Nedovoljno za ozbiljan vazdušni saobraćaj, ali je za sletanje vojno-transportnih aviona bio idealan. Ako hoće Rusi da prave tu nešto, morali bi da ulože – kaže za „Ekspres” vojni publicista Danko Borojević, uz opasku da bi skladištenje opreme moglo da predstavlja problem.
– Pored Humanitarnog centra Niš, koji zadovoljava sve potrebe ovog prostora, graditi još jedan, dodatni, ne bi imalo smisla. Posebno na prostoru gde se ne zna šta je čije. U BiH ne postoji dovoljno sloge. To dovodi do problema i u samoj Srbiji, koja, pored KiM, mora ponekad da smiruje i tenzije u Srpskoj – kaže Borojević za „Ekspres”.

Romanija,_dům_a_krajinaTri male tačke – Banjaluka, romanijski plato i deo oko Trebinja, Istočna Hercegovina, mogle bi biti odlični resursi za Rusiju. To bi im omogućilo da pokriju čitavu BiH, tvrdi Gostimir Popović

U kontekstu modernih hladnoratovskih trvenja na Balkanu, a posebno u BiH, važno je napomenuti da i Amerikanci vole da izađu u susret našim susedima. Tako su, pre tri godine, nakon poplava, kontingent od 25 tona humanitarne pomoći isporučile kasarni Oružanih snaga BiH „Kozara” u Banjaluci (agregati, pumpe za vodu, vreće za spavanje i vreće s peskom, te adekvatna odeća za vodu). Vrednost te pomoći je bila 700.000 dolara i bila je namenjena ugroženim područjima u RS, Federaciji BiH i Distriktu Brčko.

Nemoguće bez konsenzusa
Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra, ipak, da je malo verovatno da će doći do realizacije tih najava o formiranju ruskog centra.
– Rusi bi sigurno voleli da izgrade taj centar, koji bi bio protivteža „Bondstilu”, a tako bi i penetrirali dublje na Balkan. I kod Centra u Nišu videli smo da je krhka razlika između humanitarnog centra i vojne baze. Nije to nimalo naivno pitanje, ali sumnjam da će se to i desiti. Ovo su samo probni baloni. Pritom, za takvu stvar potrebna je jednoglasna odluka Predsedništva BiH – objašnjava Popov.
Na naše pitanje da li je moguće da predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, zbog odličnog odnosa s Vladimirom Putinom u poslednje vreme, izvrši uticaj na bošnjačkog člana Predsedništva Bakira Izetbegovića da prihvati to, Popov kaže da ni to ne mora biti odlučujuće.
– Biće tu raznih nadgornjavanja, ali ništa nije sigurno. Sve i da Izetbegović podrži to, a malo je verovatno, to će teško prihvatiti hrvatski član Predsedništva jer je Hrvatska članica NATO-a. Tako da mislim da su to nagađanja. Dodiku odgovara ta tema, zato i nije nikada demantovao te priče, jer igra na rusku kartu. Skuplja poene kod glasača jer ima podršku velike sile kao što je Rusija. Dalje, formiranju vojne baze bi se protivio i Savet za implementaciju mira, u kojem su predstavnici svih velikih sila – napominje naš sagovornik i dodaje da je, recimo, nekadašnja vojna baza u Tuzli formirana neposredne posle rata, kada je bilo više međunarodnih snaga, a da bi sada to išlo mnogo teže.
Pored političkih peripetija, ne treba izostaviti ni pravne, posebno u zamršenom političkom sistemu kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini. Naime, BiH nemaju formalnu odluku o vojnoj neutralnosti, ali je sasvim indikativna prošlonedeljna najava predsednika RS Milorada Dodika da će se upravo o vojnoj neutralnosti odlučivati na narednoj sednici parlamenta.
I politički analitičari u Srpskoj oprezni su u komentarima o formiranju humanitarnog centra, jer to nikad nije zvanično saopšteno. Međutim, smatraju da se, ukoliko to nije po karakteristikama vojna baza, i ne mora posmatrati kroz prizmu Dejtonskog sporazuma.
– Sve zavisi od toga kako će nazvati taj centar. Ukoliko je samo humanitarnog karaktera, za njegovo formiranje verovatno je dovoljna samo saglasnost Banjaluke. Međutim, ako je reč o nekoj vrsti vojne baze, onda je neophodno da to prođe kroz institucije BiH u Sarajevu i Predsedništvo BiH. Posebno zbog toga što je sistem odbrane posle reforme 2007. godine jedinstven za celu BiH – objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja.
I njegov kolega s istog fakulteta, sociolog Milimir Mučibabić smatra da formiranje humanitarnog centra ne bi trebalo da bude kršenje Dejtona.
– I u Srbiji i u BiH postoji na desetine nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva i promovišu politiku stranih zemalja. Zašto bi ovo bio problem? To se smatra bogatstvom civilnog sektora. Međutim, u jednom delu javnosti atribut „ruski” ima potpuno negativni predznak, kao da sve što je njihovo predstavlja automatski kršenje svih civilizacijskih normi. To je propaganda. Sve što je američko, odmah je u skladu s demokratijom i ljudskim pravima, a iz Moskve je despotsko, što, naravno, nije istina – napominje sagovornik „Ekspresa” i dodaje da u BiH već više od 20 godina postoje NATO snage, pa nije čudno što i Rusi žele isto.
– Ne znam da li je realno da se formira bilo centar, bilo vojna baza. Oko toga bi morali da se usaglase predstavnici sva tri konstitutivna naroda. Kad je reč o uticajima velikih sila, poput Rusije ili Turske, treba da budemo svesni da nit je Putinu do Milorada, nit je Erdoganu do Bakira, to su veliki igrači. Bez obzira na to kako ovde to sve dobro zvuči, sve to je pod znakom pitanja – zaključuje Mučibabić.

SVE VOJNE BAZE U BOSNI

Za Bosnu i Hercegovinu moglo bi se reći da je NATO pronašao izlaznu strategiju za svoj opstanak. Krvavi građanski rat, sukobljene tri strane, hiljade mrtvih i milioni raseljenih doveli su sve tri strane u pat-poziciju. Hrvati i muslimani, zahvaljujući podršci SAD i NATO, doveli su do velike ofanzive u leto i jesen 1995. godine, što je ukazalo na potrebu da se i Amerika vojno angažuje u građanskom ratu. Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 21. novembra 1995. godine, odlučeno je da kao garant mira snage NATO-a budu stacionirane u BIH. Prvi kontingent od 20.000 vojnika, mahom američkih, iz sastava IFOR-a, a kasnije i SFOR, došli su u BiH početkom januara 1996. godine s teškim naoružanjem i borbenim efektivama, koje su pokrenute iz američkih baza u Nemačkoj. Početnih godina u sastavu IFOR-a našlo se više od 50.000 vojnika iz različitih država, koji su imali podršku avijacijskih jedinica stacioniranih po aerodromima u Italiji i na brodovima koji su plovili Jadranskim morem. Ovoliki broj vojnika zahtevao je potrebne smeštajne kapacitete. Za smeštaj vojnika korišćene su postojeće baze koje su preuzete od Vojske Republike Srpske (VRS) i vojske muslimansko-hrvatske federacije. Daljom stabilizacijom prilika, broj vojnika 2004. godine smanjen je na samo 6.000. Amerikance u Bosni, odakle su počeli da se povlače, zamenile su snage Evropske unije (EU). Amerikanci su svoje vojne baze dolaskom u BiH formirali u Bosanskoj Posavini i širem rejonu Tuzle. Razlog što su tamo formirane baze jeste blizina autoputa u Hrvatskoj i blizina mađarske granice, odakle je dopremana hrana, voda i sve što je trebalo jedinicama na terenu. Najveća američka baza bila je smeštena na aerodromu „Dubrave” kod Tuzle. „Dubrave”, osim aerodroma na koji su sletali teški transportni avioni tipa C-130 herkules i C-17 globmaster, pa čak i teški C-5 galaksi, bila je smeštena i operativna grupa „Orao” s komandom, koja je pokrivala američki sektor. Baza je do zatvaranja sredinom 2006. godine bila pretvorena u pravu tvrđavu, u kojoj su bile smeštene dve jake helikopterske eskadrile, od kojih je jedna bila naoružana borbenim helikopterima AH-64A/D apač, a druga transportnim helikopterima UH-60 blekhok. Ova baza bila je ishodište za sve operacije SFOR-a u lovu na ratne zločince, patroliranje i tajne operacije. Amerikanci su, osim „Dubrava”, podigli još jednu manju bazu, „Mekgarven” kod Bratunca, kapaciteta 150 vojnika, koja je takođe zatvorena. Ostale baze snaga SFOR u Bosni su bile smeštene u Mostaru, gde su zonu držali Francuzi, Butmir, gde su osnovu činili Nemci, i Banjaluka, gde je bila engleska zona uticaja. Prvobitno engleska komanda i sedište bilo je u Gornjem Vakufu, ali je na zahtev bosanskih Srba pomereno u Banjaluku zbog nacionalnog ključa i postojanja baze kod sva tri naroda. Dolaskom snaga EUFOR-a u Bosnu, stanje se bitno menja jer su sve američke baze ukinute, dok su ostavljene baze u Banjaluci, Mostaru i Sarajevu, gde se nalazila komanda KFOR-a, koju je zamenio štab EUFOR-a. Manja baza, kapaciteta do 300 ljudi, postoji i kod Doboja, a nalazi se na prostoru nekadašnjeg vojnog skladišta.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar