PRAVOSUĐE KOJE SU POJELI SKAKAVCI

PRAVOSUĐE KOJE SU POJELI SKAKAVCI


Insajder „Ekspresa” otkriva koji su sve načini na koje tužioci, sudije i advokati naizgled redovan spor pretvaraju u maratonsko i papreno skupo suđenje

U Srbiji se godišnje odlože hiljade i hiljade suđenja, pa je to i jedan od razloga što se naše pravosuđe ubraja u jedno od najsporijih u Evropi, ali podjednako zabrinjava i što to građane Srbije košta papreno košta. Sudska ročišta se odlažu kao na nepreglednoj traci jer uvek neki advokat nije stigao zbog gužve u saobraćaju ili je okrivljeni na neodložnom, navodno ranije zakazanom putu, zatim jer se naprasno razboleo dok je samo dan pre toga išao redovno na svoje radno mesto i još mnogo toga… Zato je statistika i tu neumoljiva jer kao da nema sudskog spora bez bar tri odlaganja, a često se ona pišu i dvocifrenom brojkom!

Odlaganja često idu unedogled jer do sledećeg pretresa prolaze meseci, a neretko se desi i onaj neslavni benefit za okrivljenog -zastara. I tako se širi poznata slika kada tužilac i sudija pred javnošću nemoćno šire ruke jer su radili „u okviru zakonskih mogućnosti” i slavlja okrivljenog i njegovog advokata u okolnoj kafani što njihov slučaj ide u sudsku arhivu.
Na pitanje da li baš sve to tako mora da bude, naći ćete mnogo sagovornika koji će to negirati, ali teško ijednog da svojom titulom, imenom i prezimenom to potvrdi za javnost. Saznaćete da postoje i advokati specijalisti koji u startu obećaju okrivljenima presudu u rasponu od oslobađanja do besomučnog odlaganja i zastarelosti predmeta.

Takvi su, kažu, i na najvišoj ceni.

– Nas nekoliko advokata iz stare garde čak je htelo da napiše priručnik za sudije i tužioce kako da se nose sa, ajde da kažem, maštovitošću i drskošću pojedinih kolega advokata koji klijentima ne garantuju više oslobađajuće presude, već beskonačna odlaganja suđenja, a onda i zastarelost postupka. Mi ih u našem žargonu zovemo skakavci jer njih jedino zanima da skaču s ročišta na ročište! Uzmu velike akontacije unapred i onda izmišljaju besne gliste do iznemoglosti. To se ne uči na Pravnom fakultetu, ali znate kako kaže naš narod: svako radi ono što zna -priča nam i lagano otvara temu poznati beogradski advokat koji insistira na ulozi insajdera u razgovoru s reporterom iz razumljivog razloga lične bezbednosti (o, ogroman je to novac!).

– I ja sam učen i iskustveno naučen da maksimalno poštujem klijenta, da nekad omogućim i neku sitnu opstrukciju ako je svrsishodna, i to je tako od kada je sveta i veka, ali nije svrha advokature u odlaganju suđenja! Kao što razumem običnog čoveka kome se diže kosa na glavi kad čuje kako su ubice, dileri droge i manijaci dobili samo simbolične kazne jer su njihovi vešti advokati iskoristili sve moguće rupe u zakonu da im pomognu. Ali pazite, ne mogu to advokati sami, ma koliko bili pravni genijalci, da im još ponešto ne ide naruku. Evo, jedan skorašnji slučaj, okrivljeni treba da izgovori svoju završnu reč, od par minuta ili koliko već, ali se suđenje odlaže. I, pogađate, na narednom pretresu se nije ni pojavio! Znači, nije tu samo njegov advokat bio vešt, već je imao i solidnu asistenciju, ove ili one prirode -objašnjava iskusni sagovornik.

Insistiramo, ipak, na tome da nam malo demistifikuje taj očigledno novokomponovani termin „advokat skakavac”, ko su, šta tačno rade, ko su im klijenti…
Predlažemo da malo pričamo uz navode primera iz famoznog neobjavljenog priručnika za sudije i tužioce ako ga ikada bude…

– Prva lekcija je kao i ona još iz osnovne škole, ono s lažnim lekarskim uverenjem. Čovek, kao, preko noći oboleo od depresije i par nekih srodnih psihičkih oboljenja. Njegov se predmet u startu ne može gledati kao krivično delo, pogotovo kad mu to izda neki privatni gospodin doktor. Ovaj iznova donosi lekarska uverenja, a sudija odlaže suđenja. U nekoj crnoj praksi lažnih dijagnoza je, verujte, i preko 75 odsto, bar tri od četiri! Čim čuješ, iznenadna visoka temperatura, depresija, pa i blaga upala pluća, znaš o čemu je reč. Sudija ne bi smeo da to pušta unedogled, već da odredi sudskog veštaka da se utvrdi šta je tu istina. Uvek ima načina, a najbolji u tim slučajevima je onaj pravovremeni -priča nam autor nenapisanog priručnika, ali i nastavlja:

– Znate onaj čest slučaj kad okrivljeni nije primio poziv za suđenje jer je morao lično da ga primi. I onda je, na savet advokata, on to i izbegavao. To je ipak promenjeno i sad te poziv čeka na oglasnoj tabli suda osam dana. To je onemogućilo taj najprostiji vid odlaganja, ali opet tu postoji prostor za manipulaciju koji mnogi zloupotrebljavaju. Mi stariji pamtimo da se odavno predlagalo i osnivanje državne agencije koja bi se bavila dostavom tih pisanih stvari, što bi dosta organizaciono uozbiljilo stvari i pomoglo sudovima. Nažalost, bila je to samo još jedna korisna inicijativa koja je otišla niz vetar -podseća naš sagovornik da se odavno o tim problemima razmišljalo, ali su rešenja kasnila, a to je mnogo koštalo u svakom smislu. Ali zatim prelazi i na druge primere opstrukcije suđenja:

– Takođe, poznat je primer kad advokat za optuženog traži odlaganje suđenja zbog putovanja ili navodne iznenadne sprečenosti okrivljenog da prisustvuje ročištu. Još ako se desi da je na optuženičkoj klupi nekoliko okrivljenih, a svaki ima svog advokata, to je ogroman prostor za opstrukcije tog tipa. Onda će jednom jedan od njih biti sprečen da dođe, drugi će to biti sledeći put, pa treći, i tako ukrug dokle god mogu. Ako sudija ne reaguje, onda je normalno da po godinu dana nema održanog nijednog ročišta zbog takvih natezanja -objašnjava naš sagovornik i iskusni advokat, ali posebno stavlja akcenat na aktivnu ulogu sudije, koji nijednog trenutka ne sme da ispušta situaciju iz svojih ruku…

– Neki advokati će prema sudiji uvek ići do krajnjih granica, pa dokle im prođe. Pozvaće čak sudiju telefonom da kažu kako su navodno u neviđenom saobraćajnom kolapsu. U džepu će već imati pripremljene blanko račune nekog svog prijatelja taksiste da napišu šta im odgovora. Računaju na to da će sudiju mrzeti da angažuje veštaka za taksi račune i utvrđivanje prave lokacije taksiste u tim trenucima.. -konstatuje advokatski vuk.

Kaže, postoje i dalje te igranke s fiktivnim prenosima punomoćja, ali i s fingiranim otkazivanjem punomoćja. Kad je advokat u vremenskom tesnacu, dešava se da i prenese svoje punomoćje na kolegu koji će ga menjati na pretresu.

– I normalno, ovaj novi advokat traži odlaganje pravdajući se da je nedavno angažovan i da nije imao vremena da pripremi odbranu. To je stara varka za kupovinu vremena. Ali postoji i drskija varijanta kad branilac pred samo suđenje saopšti sudiji da, kao, ne želi više da brani svog klijenta. Tu sudija nema veliki manevarski prostor pa jednostavno mora da okrivljenom ostavi rok da nađe novog branioca. Tu advokati, i to je dobro poznato, vide veliki prostor za odlaganje -navodi naš sagovornik, uz ogradu da sve dosad navedeno nije ni trećina prostora za opstrukciju suđenja, i da su nesavesni advokati od toga napravili jednu čitavu nauku.

U velikim suđenjima, gde je umešana politika, dešavaju se i sumnjive rabote sa veštacima, a znaju i da na čudan način nestanu dokazi neophodni tužiocu. E, tu mora predsednik suda da svojim autoritetom stoji iza postupajućeg sudije, da ga zaštiti od pritisaka, koji su tada obično nepodnošljivo veliki -iskustveno nam kazuje naš sagovornik, i sam akter nekih većih suđenja s političkom pozadinom. Ipak, slušajući sagovornika ostaje nejasno da li u svim tim spornim detaljima oko sudskih sporova više odlučuje novac ili politički uticaj, ili je to pak nerazdvojna kombinacija.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar