SEĆAŠ LI SE KAD SU ME OTROVALI?! Ekskluzivno: Generalovo pismo svom najvernijem saborcu i čuvaru Branislavu Puhalu

SEĆAŠ LI SE KAD SU ME OTROVALI?! Ekskluzivno: Generalovo pismo svom najvernijem saborcu i čuvaru Branislavu Puhalu

Ratko mladić i holandski general Tom Karemans u Potočarima 12. jula 1995. godine; AP Photo


Ti me upita da li mogu otići da noćim kod Suze, što i odobrih, i posle legoh na spavanje i u 24.00, 15. 6. 1996. godine strefi me udar, jedva ustadoh do umivaonika, gledam se u ogledalu, sav sam bled, ne mogu da progovorim… Otkud u mojoj spavaćoj sobi onaj mrtav miš?

Obojica su imali lične tragedije. Iste, 1994 godine. Ćerka generala Ratka Mladića nađena je mrtva u stanu, a supruga i trogodišnji sin šefa njegovog obezbeđenja Branislava Puhala udavljeni u čukaričkom kanalu. Izvršioci su i dalje N.N. lica. A da ih je gubitak najmilijih još više vezao govori i pismo koje je Mladić iz Haga poslao Puhalu i u njemu otkrio da ga je godinu dana nakon završetka rata u Bosni neko otrovao…

“Ekspres” objavljuje integralnu verziju Mladićevog pisma:

Poštovani prijatelji, Suzana i Puki, i lepa Anuška,
Imam potrebu da vas toplo pozdravim i da vam poželim odlično zdravlje, punu slobodu, puno ljubavi i puno uspeha u radu, a Ani sve petice u školi i da igra u KUD kao njena mama! Ti si mi, Suzana, zarobila Pukija, verujem da te lepo pazi i mazi i da ga ti dobro držiš na uzdi. Puki, kao i svi Jelaščani, voli kafanu, voli kapljicu, a ti ga sputavaj jer je on slatkoran i verujem da je sada na vagi pozamašan.
On je jednom prilikom stao na vagu u mojoj kući i veli: “Šefe, ne valja ti vaga”. Ja pogledah, a ona moja vaga, koja meri 100 kilograma, obrnula se i pokazuje 20 kg (100+20), a sada je Puki sigurno dogurao do 150 kg. Probuši mu, Suzo, kašiku, imaće problema sa težinom i stradaće krevet ili fotelja!

FoNet/EPA-MLADIÆ-ARHIVATi si mi, Suzana, zarobila Pukija, verujem da te lepo pazi i mazi i da ga ti dobro držiš na uzdi

E, sada da vam opišem jedan od naših ratnih dana! Bili smo u komandi Gardijske brigade u Kalinoviku, Gornji “Logor”, pa se odlučih da odem preko sela Jelšca u Kaćunu, ka Podima, Jablan vrelu i Orlovačkom jezeru! Idemo “puhom”, prođosmo kroz selo Jelašac, prije podne jedna žena striže ovce na ledini ispod puta oko 60-70 metara od nas. Puki prepozna da je to njegova majka Ikonija, koju ja nisam znao! Rekoh mu: “Puki, idi pozdravi se s majkom!” On reče: “Ma moremo to kada se vratimo, otići ćemo mojoj kući”. Tako i uradismo, a Puki poče da priča o svojima, da mu je majka Ikonija rođena 1945. i da je njegov otac Đuro stariji od nje 17 godina. I dodade: “Šefe, moja majka Ikonija je plemenito stvorenje i kada bi Đuro rekao da je proda, ona ne bi ni A rekla”. Svi se nasmijasmo. Idemo ka Jablan vrelu, ču se pucanj iz šume nedaleko od nas. Uputismo se ka šumi i u tragu trave dođosmo na mali proplanak, tu je manji kamion “fijat” i tri vojnika iz Gardijske brigade koji su krivolovci i ubili su velikog vuka! Malo sam ih izgrdio jer nemamo goriva a oni idu u krivolov. Imao sam razumevanja za njihov krivolov, jer je taj prostor od Foče i Jeleka pa do Uloga bio bez stanovništva i mogli su se IG tuda provlačiti. Nisam ih kaznio za krivolov, ali mi je bilo žao ubijenog vuka kapitalca!
Odosmo na Jablan vrelo, umismo se i napismo se one predivne vode.

IMG_20171129_0006Sve, Puki, ovo ti napisah, u tebe sam imao neograničeno poverenje i želim vam sve najlepše i puno uspeha

Puki mi priča da su u miru muslimani na Podima “rovili” salep – e to je ne znam kakva biljka. Odosmo slabim putem ka jezeru. Na planini u daljini grupa divokoza, podaleko su, nišanim, okinem, promaših i one pobegoše! U jezeru ima dosta ribe, niko je ne lovi, nema ribolovaca. E kako je taj predeo divan za seoski turizam, za šetnje i za sportska takmičenja i ljeti i zimi, samo naša opština ne ume to da iskoristi. A ima divnih staza i prema Gvoznu, Vilin kolu i Lukavcu, Leliji, Kladovu Polju, Oblji i Ulogu ka Morinama, Crvnju, Rudniku, Velikom Glošcu, Jakomišlju i tako dalje. Oni i ne razmišljaju o seoskom turizmu i o inovacijama u našim selima, koja imaju struju, zdravu hranu, čist vazduh… a mogli bi u svakom selu imati ergelu konja za turiste i da se obilaze predeli i ljudi. Zašto se ne bi organizovale ture konjima do Uloga, da se peca riba na Neretvi i duž njenih obala da ima hidrorašalja i eto ugođaja i ukusne seoske hrane (kajmaka, sira, kiselog mleka, hleba ispod sača, pite, pečenog mesa ispod sača, cicvare, riblje čorbe pa i ribe na roštilju)! Mi te naše lepote ili ne vidimo ili ne umemo da ih prezentujemo i svetu pokažemo! Zašto? Neretva teče, oko nje nema ni ribnjaka, ni pčelinjaka, ni lovišta, niti hranilišta za fazane, jarebice, divlje patke, guske…
Čime se bave opštinske glavešine? Da li imaju ijednu lovačku pušku za divljač bilo gde? Nemaju, a zašto? A ribolova ima i biće, a plemenite divljači (jelen, srna, tetreb itd.) nigde nema?

Grafit u Beogradu; AP Photo/Darko Vojinovic

Grafit u Beogradu; AP Photo/Darko Vojinovic

Idemo “puhom”, prođosmo kroz selo Jelašac, prije podne jedna žena striže ovce na ledini ispod puta. Puki prepozna da je to njegova majka Ikonija, koju ja nisam znao! Rekoh mu: “Puki, idi pozdravi se s majkom…”

Moj Puki, setih se 15. 6. 1996. godine, toga dana smo po planu rada u GŠ VRS imali marš za starešine na 20 km. Išli smo preko sela Krivača, sela Podžeblja, sela Purtići – Žepa, gde smo svi ručali, po Ješovom jelovniku. Bio je obilan ručak, ceo dan sam bio aktivan, dosta sam govorio (objašnjavao) pa sam se i umorio, i uveče dođosmo “puhovima”, ti me upita da li mogu otići da noćim kod Suze, što i odobrih, a i Rajko zatraži da ide do porodice, što isto odobrih, i posle legoh na spavanje i u 24.00, 15. 6. 1996. godine me strefi udar, jedva ustadoh do umivaonika, gledam se u ogledalu, sav sam bled, ne mogu da progovorim, odlazim u Rajkovu kancelariju, a na njegovom krevetu leži u odelu i čizmama njegov kurir Dača iz Mrkonjić Grada, uspavao se, jedva ga probudih! O tome i kasnijem periodu ću pisati u docnije vreme!
Ali ti se seti:
– Otkuda u mojoj spavaćoj sobi onaj mrtav miš, kada ja nisam nikada u sobi imao nikakve hrane?
– Kada je Rajko dobio mišju groznicu?
– Na VMA, u hodniku mi priđe medicinska sestra, koja je vršila ciklonizaciju (podzemno sklonište – Boljar) i ona tada meni reče: “Gospodine generale, imam nešto veoma važno da vam kažem, i ona traži da se ti udaljiš”, i ja joj rekoh: “Nemam vremena, ajde ti kod pukovnika Karaklajića i kapetana Ćevapa pa njima reci šta je važno i poverljivo – oni su u organu bezbednosti!” Šta im je rekla – ne znam, ali nju smo sreli kasnije na Adi Ciganliji kako izlazi iz šipražja sa sekretarom dr Pera Janjića, a imena sekretara se ne sećam!

IMG_20171129_0018Na VMA, u hodniku mi priđe medicinska sestra koja je vršila ciklonizaciju i reče: “Gospodine generale, imam nešto veoma važno da vam kažem”

Sve, Puki, ovo ti napisah, u tebe sam imao neograničeno poverenje i želim vam sve najlepše i puno uspeha!
Ti, Puki, “jedi malo, skidaj salo, i meri što ti je ostalo”.
Vaš prijatelj i saborac,
Ratko Mladić.

IMG_20171129_0002Posveta sa fotografije: BOG NAS POGLEDAO IZNAD DRINE

3. 11. 2015. godine
Poštovanom i vernom pratiocu, prijatelju i saborcu, šefu obezbeđenja, čestitom oficiru VRS, gospodinu Pukiju – Branislavu Puhalu, rodom iz sela Jelašca kod Kalinovika, od majke Ikonije i oca Đura Puhala, sa punom zahvalnošću i odanošću za izvanredno obavljanje službe obezbeđenja. Puki, ti si bio izvanredan profesionalac i odlično si rukovodio timom koji je brinuo o mojoj bezbednosti! I ti i svi momci iz obezbeđenja su perfektno obavljali obezbeđenje i na mestu i u pokretu! Bilo je teških događaja, opasnih deonica i veoma opasnih mesta, ali sve smo prepreke i deonice uspešno prebrodili! Bili smo oba u smrtnoj opasnosti kada je pilot (major Okiljević) nepotrebno uleteo “gazelom” u dalekovod iznad reke Drine, i na sreću smo se uspešno prizemljili sa smrskanim helikopterom “gazela”. To je bilo verovatno 1993. godine, dana i datuma se ne sećam! Tada nas je Bog pomilovao svu četvoricu. Zaboravio sam ime i prezime kopilota, pa mi to napiši i opiši i pozdravi Okiljevića i kopilota. Možda je to bio Rile! Puno sreće i zdravlja. Tvoj prijatelj, R. Mladić

IMG_20171129_0004

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar