30 GODINA OD JOGURT REVOLUCIJE: Kako je tetrepak i " događanje naroda" porazilo autonomaše u Vojvodini

Na današnji dan navršava se tačno 30 godina od kada je dalekog 6. oktobra 1988 počeo politički proces koji je poznat bio kao " događanje naroda" za koji neki tvrde da je bio jedan od bitinih faktora u razbijanju Jugoslavije, dok postoje i oni drugi koji zastupaju stav da je zapravo padom pokrjaninskih rukovodstava Srbija utabala put u jačanju svoje celovitosti i državnosti.

Naime, dešavanja su počela 5. oktobra 1988 kada je 15.000 demonstranata iz gradova širom Vojvodine, kojima su se priključili i radnici privrednih giganata iz Novog Sada i Novosađana okupilo ispred zgrade Pokrajinskog komiteta. Prema tadašnjim procenama broj okupljneih u dva dana protesta iznosio je 70.000 ljudi.

Samu zgradu Pokrajinskog komiteta i rukovodstvo u njoj štitila su tri kordona milicije, koji su se sukobili sa demonstantima. Naime, okupljeni su kamenčićima, sitnim novcem i jugurtom u tetrepaku napali zgradu i rukovodioce. Epilog je poznat Milan Šogorv predsednik PeKa AP Vojvodine sa kompletnim rukovodstvom podneo je ostavku.

Inače Šogorov se 5. oktobra obratio okupljenoj masi, ali su mu svi oni dok je govorio okrenuli leđa. Ovaj čin označio je kraj autonomaške politike uz pesmu "Oj drugovi jel vam žao, rastanak se primakao".

Poražen i slomljen, Šogorov je seo u automobil i otišao kod predsednika SK Srbije Slobodana Miloševića da ga zamoli da zaustavi demonstrante koji su i dalje pristizali u Novi Sad sa Kosova i Metohije, Čačka, Užica... U međuvremenu podstaknut dešavanjima u Novom Sadu tadašnji predsednik SR Srbije general Petar Gračanin poszvao je tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Lazara Mojsova. U razgovoru Gračanin je saznao da je vojvođansko rkovodstvo tražilo vojnu intervenciju, ali se ubrzo utvrdilo da vojska može da interveniše u nekoj republici SFRJ samo ako su sa tim saglasni predsednik te republike, a s tim Gračanin nije bio saglasan.

Za to vreme 6.oktobra u ranim jutarnjim satima Šogorov se sastaje sa Miloševićem od koga traži da zaustavi demomstrante:

" Ja bih zamolio druga Miloševića da dođe u Novi Sad i na licu mesta proceni situaciju. Niko nikog ne sluša, gađaju nas jogurtom i mlekom. Druže Slobodane ako vi ne dođete i umirite narod, svi ćemo izginuti, rekao je Šogorov.

" Samo vi podnesite ostavku, a ja ću posle toga doći, rekao je Milošević.

" Mi pripremamo konferenciju o svim problemima" rekao je Šogorov.

" Ta vaša konferencija više nikog ne zanima odgovorio je Milošević i stavio tačku na sudbinu autonomaškog rukovodstva u Vojvodini.

Na brzinu je dogovoreno da Zoran Sokolović Soća otputuje u Novi Sad.

Epilog demonstracija: vojvođansko rukovodstvo podnosi kompletnu ostavku 6.oktobra a na novosadskom trgu, kada se saznalo za ostavke autonomaša, razleže se pesma " Oj Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela. Povučeni dešavanjima jedna grupa demonstranata skida tablu sa nazivom " Ulica 28. februara 1974, kojim je svojevremeno bio obeležen novi ustav Vojvodine i postavlja simboličnu s nazivom 6.oktobar 1988.

Ovim je počeo politički proces poznat kao Događanje naroda.

Milošević padom pokrajinskog autonomaškog rukovodstva je trijumfovao posle ostvarivanja prevlasti i u " užoj Srbiji". Nastavak političkog fenomena poznatog kao " događanje naroda" nastavljen je dalje. U narednih pola godine do proleća 1989. preuzeta je i AP Kosovo i Metohija, kada je smenjeno političko rukovodstvo na čelu sa Azemom Vlasijem i Kaćušom Jašari, koji su nastojali da zadrže političku nezavisnost Prištine od Beograda. Izloženi jakom pritisku i oni su se povukli posle demonstracija u Beogradu i parole " Uhapsite Vlasija". Pokrajinski komitet je 19. februara 1989. izabrao Rahmana Morinu, koga su Albanci sa KiM smatrali Miloševićevim čovekom. Ovaj izbor bio je uvod u štrajk rudara u Starom Trgu u Trepči, koji je doveo do novih svađa među rukovodiocima u bivšoj SFRJ.

Popov: Jogurt revolucija je bila uvod u rušenje Jugoslavije i ratove

Predstavnik koalicije nevladinih organizacija Gradjanska Vojvodina Aleksandar Popov izjavio je danas, povodom 30. godišnjice od "jogurt revolucije" kojom je režim Slobodana Miloševića ukinuo autonomiju Vojvodine, da je rušenje autonomije te pokrajine bilo "uvod u rušenje Jugoslavije i ratove".

Popov je za agenciju Beta ocenio da je posledica ukidanja autonomije da je Vojvodina "potpuno materijalno i moralno uništena".

"Peti i šesti oktobar 1988. godine, takozvanu antibirokratsku ili jogurt revoluciju, kada je Milošević srušio autonomiju Vojvodine protivustavno, na ulici, treba gledati u širem kontekstu, jer je tada zadat ključni udarac Jugoslaviji. Uz parolu 'Oj, Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela', započet je raspad zajedničke države", rekao je Popov.

On je ocenio da je Slobodan Milošević potpunim ukidanjem autonomije Vojvodine, a potom i autonomije Kosova, "nastavio da nameće svoju volju i drugim republikama, što je dovelo do raspada Jugoslavije".

Po njegovim rečima, gaženje autonomije Vojvodine ozvaničeno je Ustavom Srbije iz 1990. godine, jer od tada kako je rekao, Vojvodina više nije imala niti jedno funkcionalno ovlašćenje.

"Ni sada nije ništa bolje jer po Ustavu Srbije iz 2006. godine Vojvodina ima samo jedno izvorno ovlašćenje, a to je da odlučuje o sopstvenom znamenju", naveo je Popov.

On je ocenio da je Vojvodina "toliko osiromašila za ovih 30 godina da više ne samo da ne može da pomogne drugima, već ne može da pomogne ni sama sebi".

"Prvoborci jogurt revolucije su najpre opelješili fondove koje je Vojvodina imala, a imala je najbogatije fondove, razvijeno zdravstvo, školstvo, privredu, što je sve otišlo u džepove Miloševića i kamarile ili na finansiranje ratova. Kada pogledate gradove koji su nekada živeli punim životom, to su danas u dobroj meri mrtvi gradovi u kojima ništa od privrede ne radi. Od jogurt revolucije Vojvodina nije ni nalik na sebe, ni kamen na kamenu nije ostao", rekao je Popov.