DRUGA STRANA: Zavrtanje ruke

Spas iz kragne koja mu je u džudo stilu stavljena, Haradinaj može da nađe ili u povlačenju odluke o taksama ili u povlačenju s funkcije. U prvom slučaju priznao bi da je poražen, pa je logično zaključiti da se borac njegovog kova za tu opciju neće opredeliti

Ključno pitanje sada je koliko Ramuš Haradinaj može da izdrži sa zavrnutom rukom? A ona je već ozbiljno zavrnuta, za šta se postarao generalni direktor za politička pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije Ričard Mur.
On je, naime, poslednji u nizu svetskih političara koji su u prethodnih desetak dana prodefilovali Balkanom. Pre njega to su učinili, prvo američki podsekretar za politička pitanja Dejvid Hejl, a potom i savetnici nemačke kancelarke - Jan Heker, najvažniji spoljnopolitički savetnik Angele Merkel, i savetnik za Balkan Matijas Litenberg.
Postoji, međutim, jedna bitna razlika. I Amerikanac i Nemci posetili su i Beograd i Prištinu. Britanac se, izgleda, ograničio samo na Prištinu. A tamo je, kako je sam rekao, doneo poruku koja je samo za Haradinajeve uši.
A ona, naravno, dolazi posle, sada već uobičajenog zahteva, koji su ponovili i gosti iz Vašingtona i iz Berlina, da Priština mora da ukine takse od 100 odsto koje je uvela na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. U suprotnom, prištinske vlasti snosiće ozbiljne posledice, o čemu je još pre dve nedelje stiglo ozbiljno upozorenje iz Amerike.
Za sada je još uvek tajna šta je to Mur šapnuo Haradinaju na uvo. Sigurno je samo da se kosovskom premijeru to šaputanje ne sviđa. A u njemu bi mogla da se krije i poruka da na Zapadu možda sve ozbiljnije razmišljaju o poslednjoj prekompoziciji granica na Balkanu, u kojoj bi Srbija, recimo, dobila sever Kosova sve do Ibra, dok bi Kosovo dobilo Preševsku dolinu. O tome je, pored ostalog, u intervjuu "Ekspresu" govorio i iskusni britanski diplomata ser Ajvor Roberts.

Sam Haradinaj demantovao je da je sa Murom razgovarao o promeni granica, ali je isto tako rekao i da nisu pričali o taksama, u šta je zaista teško poverovati.

Spas iz kragne koja mu je u džudo stilu stavljena, Haradinaj može da nađe ili u povlačenju odluke o taksama ili u povlačenju sa funkcije.

U prvom slučaju, priznao bi da je poražen, pa je logično zaključiti da se borac njegovog kova za tu opciju neće opredeliti.

Druga varijanta podrazumeva da podnese ostavku, posle čega bi Kosovo dobilo tehničku vladu, do novih izbora. A ta tehnička vlada, u kojoj bi Haradinaj verovatno bio „tehnički premijer", opet bi, logično, morala da povuče odluku o taksama.

A to bi, konačno, otvorilo mogućnost za deblokadu dijaloga između Beograda i Prištine koja traje već mesecima.
Intenzivna aktivnost zapadnih političara u Beogradu i Prištini jasno govori da će se stvari uskoro pokrenuti sa mrtve tačke. U prevodu, to znači da će Priština verovatno da popusti, jer je, mada diplomate često uopšteno govore o tome da "na obe strane postoje prepreke za nastavak dijaloga", jasno da je ovog puta tvrdoglavo odbijanje Prištine da ukine takse glavna prepreka za nastavak razgovora koji bi vodio postizanje bilo kakvog dogovora.

Mnogi će se posle svega pitati, čemu onda služi platforma koju je usvojila kosovska skupština, a koja predviđa recipročno priznanje Kosova i Srbije unutar postojećih granica, poštovanje prava albanske zajednice u Srbiji, rešavanje svih otvorenih pitanja sa Srbijom i ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244?

Sportskim jezikom rečeno, ona bi se mogla oceniti kao valjanje po terenu, odnosno namerno izbacivanje lopte u aut, pa čak i preko tribina, samo da bi se kupilo još malo vremena. O tome koliko je ozbiljno shvataju na Zapadu svedoči i to da se niko o njoj zvanično nije izjasnio - ni Brisel, ni Vašington, ni London, ni Berlin...