ETIKETA ZA BALKAN - PAZI, LOMLJIVO

Mučko ubistvo Olivera Ivanovića podsetilo nas je koliko je situacija u regionu osetljiva i krhka. Da ne bude nikakve zabune potrudili su se zapadni mediji koji su u svojim izveštajima, perfidno, samo potvrdili trasu koju su za nas prethodno ucrtali Doma lordova, Atlantski savet, Pentagon i EU. U skladu s njihovim interesima,naravno

Ubistvo Olivera Ivanovića moglo bi da bude baš ono što je Kosovu bilo potrebno", rekao je profesor na vašingtonskom univerzitetu „Džon Hopkins" Edvard P. Džozef u autorskom tekstu za Forin polisi. Ta tragedija mogla bi da bude podsticaj za trajni mir na Kosovu. Kome je ovo potrebno - Kosovu, Srbiji ili strancima?

Niko neće zvanično priznati, ali, izgleda, svima. Ako se setimo da su za manje od mesec dana objavljeni izveštaji Atlantskog saveta, britanskog Doma lordova, a u pripremi je i Strategija proširenja EU, koji se isključivo bave zapadnim Balkanom, jasno je u kojoj meri smo Zapadu zanimljivi. Velika Britanija posle Bregzita želi ravnopravnu ulogu sa ostalim „partnerima" (sa kojima ne deli interese) u angažovanju u regionu, što znači da ne želi da to bude stvar samo Brisela i Vašingtona. Zajedničko im je to što, osim floskula o demokratiji i vladavini prava, sva tri igrača žele baš ovde da se odupru ruskom uticaju, odnosno da predstave sebe kao odlučujućeg geostrateškog faktora.

Naime, nedavni i predstojeći događaji samo pokazuju koliko je Balkan politički krhko područje, da ne upotrebimo neku težu reč. Italijani bi to najpribližnije objasnili sa „fragile".

Poligon za igru
Istovremeno sa zločinom na Kosovu, samo malo južnije u Makedoniji već više od godinu dana traje politička, pa čak i etnička kriza, koja je poslednjih dana kulminirala uvođenjem albanskog kao zvaničnog jezika. Ovaj zakon je usvojilo Sobranje, ali je makedonski predsednik Đorđe Ivanov odbio da potpiše, te još nije stupio na snagu. Međutim, pitanje je koliko će Ivanov moći da se protivi volji vladajuće stranke njegovog najvećeg konkurenta Zorana Zaeva, s obzirom na to da im predstoje u ovoj godini predsednički izbori, a da se čak stidljivo pominju i parlamentarni. Zaev i dalje ima klimavu većinu u parlamentu i to zahvaljujući glasovima Albanaca. U susednoj Grčkoj, u Solunu desetine hiljada danima je protestovalo zbog eventualne upotrebe reči „Makedonija" u bilo kakvom rešenju spora između Atine i Skoplja oko imena bivše jugoslovenske republike. Albaniju su poslednjih meseci potresali protesti opozicije budući da i Ediju Rami uskoro slede novi izbori. U žaru borbe policije i opozicije, koja je nosila zastave EU i SAD, ispred parlamenta na kraju su Ramu gađali cipelom.

Ništa bolja politička situacija nije ni u susednoj BiH koju takođe ove godine u oktobru očekuju lokalni izbori. Ukrštaju se koplja za izbor novog člana Predstavništva BiH, gde će se najveće borbe voditi među predstavnicima Bošnjaka, budući da Bakiru Izetbegoviću ističe mandat za koji se više, po važećim zakonima, ne može kandidovati. I dok hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović najavljuje stvaranje trećeg entiteta u BiH, od svoje secesionističke politike ne odustaje ni predsednik RS Milorad Dodik. Sve navedeno ne može a da, makar indirektno, ne utiče na Srbiju, koja je za sada politički verovatno najstabilnija, makar prividno. Međutim, stalna borba oko Kosova ne olakšava poziciju, posebno kada EU najavljuje da će 2019. biti ključna za zemlje zapadnog Balkana, jer se tad očekuje potpisivanje dokumenta o „sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa" između Beograda i Prištine. Upravo zbog ovakvih okolnosti ubistvo Olivera Ivanovića potreslo je sve zemlje regiona. To je i otvoreno u Evropskom parlamentu priznao bugarski premijer Bojko Borisov, rekavši da je „situacija na Balkanu krhka i da je jedan metak dovoljan da dramatično promeni sve".

Ovakvo trusno područje idealan je teren za igre velikih sila. To se najbolje videlo upravo na ubistvu Ivanovića i načinu izveštavanja medija o tome. Britanski „Gardijan" se prvi oglasio već u 10.20 ujutro (RTS je specijalni program o Ivanoviću započeo tek u 11 sati), preduhitrivši i svetske zvaničnike. Oni u tom tekstu konstatuju da ubistvo Ivanovića pokreće pitanje koje se tiče međunarodnih misija za očuvanje mira i vladavine prava za koje kritičari tvrde da zatvaraju oči pred organizovanim kriminalom. Ivanović je, piše „Gardijan", upozoravao na bezbednosno okruženje na Kosovu, zahtevajući aktivniji pristup Euleksa i Kfora. O ubistvu Ivanovića izvestio je i britanski „Independent", navodeći da će ovaj napad verovatno pojačati etničke tenzije na Kosovu. To se direktno poklapa za zahtevima Doma lordova, koji traže da se Velika Britanija aktivno uključi u dešavanja na Balkanu i pojača njihovu ulogu „provajdera bezbednosti" u regionu.

Dobro obavešteni izvor „Ekspresa" iz diplomatskih krugova bliskih Londonu kaže da je nesumnjiva i uočljiva namera Britanije da se aktivnije posveti zapadnom Balkanu iako to nije prvi prioritet njihove spoljne politike.

- O izveštaju Doma lordova se već raspravljalo u britanskom Parlamentu, tačnije potkomitetu za spoljnu politiku, gde je prisustvovao i ministar za Evropu (u našem rangu državni sekretar) i taj izveštaj je prošao. Međutim, on nije obavezujući dokument za vladu Britanije, koja na kraju kreira realnu politiku Britanije. On je u svakom slučaju značajno mišljenje. Međutim, bez obzira na taj dokument, dosadašnjim postupcima i izjavama zvaničnika, uočljivo je da London želi više i jače da se fokusira na zapadni Balkan. Stav vlade je da ne žele da napuste područja od interesa, što naš region svakako jeste. To se posebno vidi na primeru organizovanja ovogodišnjeg Samita o zapadnom Balkanu u Londonu. Tu je ipak potrebno naglasiti da Britanija u tom delovanju nikako nije suprotstavljena Evropskoj uniji i da će sve raditi u dogovoru sa Briselom. Ipak, prioriteti britanske politike su drugačiji, to su zemlje Zaliva, Kina, SAD, Komonvelt. Svakako da Balkan nije prvi prioritet, ali je i činjenica da Britanija želi da bude maksimalno angažovana, koliko god je to moguće - navodi naš sagovornik.

Da je Ivanović imao neprijatelje u međunarodnim nadzornim organima na Kosovu, objavio je i nemački list "Frankfurter algemajne cajtung". "Smrt u bastionu balkanske mafije", naslov je njihovog teksta o ubistvu Olivera Ivanovića, koji je objavljen tek popodne tog dana posle 17 sati. "Za Kosovo, Srbiju i Srbe u Mitrovici bilo bi važno da se ubistvo razjasni. Ali, šanse ne stoje dobro", ocenjuje nemački list. "Mitrovica je sa aspekta pravne države crna rupa, koja je sada progutala novu žrtvu. Ivanović je bio pragmatičar, umeren onda kada su se drugi igrali vatrom nacionalne histerije i mitovima, te je izvesno da je svojim nenašminkanim pristupom kosovskoj realnosti stvorio mnogo neprijatelja." Prema pisanju lista, Ivanović je bio "trn u oku" nacionalističkim albanskim elitama u Prištini, ali nije bio po volji ni srpskim nacionalistima. U sličnom stilu piše "Noje cirher cajtung" da je "sever Kosova još uvek ničija zemlja koju trese nasilje". Od rata ni Priština ni Srbija ne kontrolišu zaista sever Kosova, pišu oni i navode da se "tamo etablirala hibridna vladavina u kojoj učestvuju Beograd, međunarodne misije, organizovani kriminal i u najmanjoj meri Priština".

- Godinama se zna da u takvom biotopu cvetaju mafijaške strukture - zaključuje list.

Prema pisanju nedeljnika "Špigl" u onlajn izdanju, mafijaška ubistva su svakodnevica u balkanskim zemljama.

- Ali ovo ubistvo je vrlo verovatno politički motivisano - ocenjuje "Špigl", dodajući da se Ivanovićevo ubistvo dogodilo usred krajnje kritične političke situacije, kada su srpsko-kosovski odnosi na najnižoj tački poslednjih godina. Međutim, umesto da nemačka štampa bude samo prethodnica, ona je dobila ulogu jedinog i to indirektnog glasila zvaničnog Berlina, jer ni nemačka vlada ni ministarstvo spoljnih poslova nisu našli za shodno da objave saopštenje ovim povodom, što je zapalo za oko "Dojče veleu". Tek šest dana kasnije, 23. januara državni sekretar za Evropu u ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu Mihael Rot izjavio je da Evropska unija i savezna vlada u Berlinu moraju jasno da pokažu da im nije svejedno kakva će biti budućnost zapadnog Balkana.

- Moramo da investiramo više vremena, više novca, više kreativnosti kako bismo ljudima u regionu pokazali jasnu perspektivu. Ali mi ne možemo nikoga da prisilimo da uradi ono što je dobro za njega... - poručio je Rot otkrivajući značajnu zainteresovanost Nemačke za dešavanja u Srbiji i oko nje. Na konkretno pitanje zašto je izostala reakcija nakon atentata na Ivanovića, pa čak i preko Tvitera, on tvrdi da to nije pravi ugao gledanja.

- Ako se Nemačka oko nekog pitanja ne izjašnjava zato što je to pitanje već komentarisala Evropska unija, to ne smete da shvatite kao ćutanje Berlina, već upravo suprotno. Mi bez ikakvih ograničenja podržavamo jasnu poziciju Evropske unije. Jer, na kraju krajeva, ovde se ne radi o ulasku zemalja zapadnog Balkana u Nemačku, već u Evropsku uniju. Mi moramo povećati vidljivost EU na zapadnom Balkanu, mora postati jasno da Unija ima veliki interes da u regionu bude mira, pomirenja, stabilnosti i prosperiteta za mnoge građane. I na kraju, naravno, da dođe do jačanje pravne države i demokratije - ističe Rot.

I komesar EU za proširenje Johanes Han se osvrnuo na ubistvo Olivera Ivanovića i rekao da je u pitanju "poziv na buđenje kako bi svi odgovorni videli koliko je situacija krhka".

VELIKI BRAT

Sve ovo ne bi bilo zanimljivo da se nije pojavila i Amerika. U tom kontekstu možemo bolje razumeti i ostatak analize američkog profesora Džozefa s početka teksta koji kaže da su na Olivera Ivanovića, kojeg naziva dugogodišnjim liderom srpske zajednice na Kosovu, atentat izvršili "najverovatnije moćni kriminalni elementi", koji, kaže, bujaju "na severu, gde vlada bezakonje". On navodi da Beograd tvrdoglavo i dalje gaji iluziju da može da odvoji sever od "svoje bivše, otcepljene pokrajine".

- I ta zavodljiva i opasna iluzija o Kosovu dovela je do ubistva Ivanovića - ocenjuje Džozef, koji smatra da predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači neće moći sami da postignu kompromis.

- Niti će to moći EU, kojoj Albanci ne veruju, a Srbi je ne cene. Samo SAD imaju moć da okupe Brisel, Beograd i Prištinu oko sporazuma koji omogućava da Kosovo uđe u UN i druge međunarodne organizacije, a da se istovremeno dozvoli Srbiji da napreduje ka ulasku u EU. Vašington ne može više da priušti sebi da kosovsko pitanje daje Evropljanima kao "podugovaračima", imajući u vidu rusku pretnju - ocenjuje vašingtonski profesor i upozorava da bi eventualna podela Kosova automatski podstakla secesionističke pretenzije Srba i Hrvata u BiH.

U sličnom tonu o Rusiji je nedavno govorio ministar odbrane Džim Matis predstavljajući novu vojnu strategiju SAD.

- SAD se suočavaju s rastućim pretnjama sila kao što su Kina i Rusija, nacijama koje žele da stvore svet u skladu sa svojim autoritarnim modelima. Ako nas izazovete, biće to vaš najduži i najgori dan - zapretio je Matis i apelovao na američke kongresmene da ne uskraćuju finansiranje vojske.

Bivši šef diplomatije Živadin Jovanović smatra da bez obzira na brojne raspoložive izveštaje i podatke, mnogo toga u spoljnoj politici, posebno velikih sila ostaje skriveno. Kako kaže u izjavi za "Ekspres", na delu je novo mešanje karata među njima.

 - Puno činilaca se aktivira na prostoru zapadnog Balkana i to bi moglo da u narednom periodu dovede do određene kristalizacije. U kom će to pravcu ići, teško je predvideti. Istorija nas uči da kad se mešaju velike sile na ovom prostoru, zemlje regiona ne prođu najbolje. Slabi uloga i uticaj Evropske unije i to nema blage veze sa onim što oni govore. Izjave o njihovom značaju, proširenju i ostalom su izraz njihovih želja, a ne realnosti. Međutim, poput Brisela, po prvi put se sobom bavi i Nemačka. Neobično dugo su bez vlade. Sve to stvara prostor za veće uključivanje Velike Britanije. To nije njihov povratak na Balkan, već samo pojačavanje prisustva. U poređenju sa Francuskom ili Nemačkom, Englezi nisu imali oscilacije u tome. Oni su kontinuirano prisutni na ovom prostoru i to u svim porama našeg društva. I to je očekivano, idu za svojim interesima - objašnjava Jovanović dodajući da takvoj situaciji pogoduje i razjedinjenost balkanskih država.

- Od raspada Jugoslavije, države na Balkanu vuku niz trauma i međusobnih sporova. Pritom, javljaju se i nove podele, jedni su u EU, drugi u procesu pristupanja, jedni su u NATO, ostali ne. Ne mogu da nađu najmanji zajednički imenilac, neki zajednički interese koji bi im pomogao u odnosu sa velikim igračima - zaključuje Jovanović.

NE PROPUSTITE:

ENGLESKA SE VRAĆA NA BALKAN