FORMIRANJE NOVE VLADE: Sklapanje kockica

Sve karte vezane za formiranje vlade u Vučićevim su rukama. Nije isključeno da on već zna ko će biti premijer, ali da čeka trenutak za koji proceni da je najpogodniji da to i objavi

Prvi dani na mestu predsednika Republike doneli su Aleksandru Vučiću nekoliko iznenađenja. I sva su vezana za Vladu Srbije, kako za postojeću, tako i za neku buduću, čiji se sastav još uvek krčka u njegovoj glavi. Prvo iznenađenje usledilo je već 1. juna, tek što se doskorašnji premijer i formalno preselio na Andrićev venac, nakon što je dan ranije pred poslanicima položio zakletvu. Još maltene nije ni složio svoje stvari po policama i fiokama predsedničkog kabineta, a do Vučića su došle vesti, nimalo prijatne, kako su mnogi ministri iz njegove vlade procenili da, kad već više ne dolazi u Nemanjinu 11, to ne moraju da rade ni oni. Zgrada Vlade bila je, naime, tog četvrtka gotovo avetinjski pusta ili bar kao da je većina ministara na kolektivnom godišnjem odmoru.
Drugo iznenađenje došlo je četiri dana kasnije, kada je započeo konsultacije o mandataru za sastav nove vlade. Ispostavilo se da je ono za šta su mnogi očekivali da će biti „razgovor Vučića sa samim sobom", bar kada je reč o sastanku s predstavnicima SNS, iznedrilo određene nesuglasice u pogledu budućeg mandatara. Naprednjački prvaci Marija Obradović i Aleksandar Martinović, potpomognuti Aleksandrom Vulinom i Dubravkom Filipovski, otvoreno su rekli da misle da bi novi predsednik vlade trebalo da bude iz redova SNS. Time su, praktično, odgovorili na trenutno preovlađujuću opciju u medijima, da je to mesto gotovo rezervisano za nestranačku Anu Brnabić.
Slične je stavove, bar što se tiče Brnabićeve, ali iz potpuno drugih razloga, izneo i Dragan Marković Palma, politički slabija polovina dvojca Dačić-Marković. Zanimljivo, tek lider SPS Ivica Dačić, za koga se danima prethodno govorilo kako žarko želi mesto premijera, te da je spreman da to i zatraži, nije se otvoreno izjašnjavao.
Nekoliko stvari iz ova dva slučaja Vučić je mogao da zaključi. Prvo, da je vreme primanja čestitki i tapšanja po ramenu nakon „veličanstvene pobede" na predsedničkim izborima prošlo, te da su mnogi ocenili kako je sada pravo vreme da to što su ga marljivo i neumorno tapšali i čestitali mu i materijalizuju. Drugo, da se ti koji bi da se okoriste nalaze i u njegovoj stranci, ali i među koalicionim partnerima, te da su i jedni i drugi zaboravili da su do pozicija na kojima su danas došli pre svega zahvaljujući njemu.
I treće, što je možda i najvažnije, zaključio je da su svi oni zaboravili da su sve karte u njegovim rukama, odnosno da su kod njega i nož i pogača kada je u pitanju formiranje nove vlade. Podsetnik im je stigao veoma brzo, već u sredu, s jednosatne, takoreći ekspresne sednice Predsedništva SNS. Ovaj stranački organ jednoglasno je podržao Vučića da sam predloži novog mandatara. To, doduše, može da znači i da je cela priča s navodnim disonantnim tonovima na konsultacijama bila zapravo još jedna predstava. Druga poruka sa ove sednice je, zapravo, potvrda teze da će novi premijer, ko god da to bude, ipak biti pod jakim uticajem novog predsednika Republike.
Ne manje značajno je to da je rukovodstvo naprednjaka saopštilo da SNS namerava da nastavi saradnju sa svim strankama s kojima je izašla na izbore, a da posebno pažnju poklanja daljoj saradnji sa Socijalističkom partijom Srbije.
Suština u svakom slučaju ostaje ista. Potpuno je jasno da je sve sada u Vučićevim rukama, te da se ne treba iznenaditi ako lider naprednjaka bude čekao poslednji trenutak. A prema Ustavu, 30. jun je poslednji rok do kojeg mora da bude izabrana nova vlada. Ako se to ne dogodi, predsednik Republike raspušta Skupštinu i raspisuje parlamentarne izbore.

Najpogodniji trenutak
To je, međutim, samo jedna od varijanti. Opciono, Vučić može ime mandatara da saopšti i ranije, a kako je već najavljivao, to bi moglo da se dogodi između 10. i 20. juna. I tu mu odluka Predsedništva SNS, očigledno, ostavlja na volju za kog će se kandidata opredeliti. Nije isključeno da on u svojoj glavi već zna ko je to, ali da čeka trenutak za koji proceni da je najpogodniji da to i objavi. U igri su, što i nije neka novost, tri mogućnosti - da kandidat bude iz SNS, da mandat poveri nekom ekspertu ili da kormilo nove vlade preda nekom od koalicionih partnera.
Za svaku od ovih opcija, Vučić ima i „za" i „protiv", i na njemu je da preseče koja mu varijanta donosi najviše koristi i na unutrašnjem, ali i na međunarodnom planu. Na unutrašnjoj sceni, pritom, postoje dva nivoa: jedan je stranački, a drugi državni. I na jednom i na drugom planu lider naprednjaka želi da zadrži dizgine u svojim rukama. Od toga ko će biti premijer, zavisiće i koliko će mu teško biti da to i ostvari.

Briselu bi više odgovaralo da Beograd u dijalogu predstavlja Vučić kao nesporno najjača politička figura u Srbiji, dok bi s prištinske strane mnogo prihvatljivija opcija bio Hašim Tači nego Ramuš Haradinaj

Mandatar iz SNS bi svakako bar na trenutak podmirio apetite stranačkih kolega. U tom slučaju, međutim, Vučić bi morao da posveti dodatnu pažnju da ti apetiti u međuvremenu ne narastu, odnosno da ne izgubi kontrolu i nad vladom i nad strankom.
Koalicioni partner na čelu vlade, s druge strane, smirio bi strasti unutar vladajućeg političkog bloka iako bi potencijalno mogao da izazove nezadovoljstvo unutar redova SNS, ali bi to bio lako rešiv problem. U toj varijanti više je nego jasno da bi taj novi premijer mogao da bude jedino Ivica Dačić, s obzirom na to da je SPS, praktično, uz SNS jedina ozbiljna stranka koalicije na vlasti. U tom slučaju, Vučić najverovatnije ne bi imao problema s Dačićevom lojalnošću, ne bi rizikovao da neko Dačićevo eventualno iskakanje bude praćeno otvaranjem priča po medijima u kojima bi glavne uloge igrali bliski saradnici lidera SPS.
Negativna strana ove priče tiče se pogleda sa Zapada. U Briselu, Berlinu i Vašingtonu, naime, i dalje vlada vrlo čvrsto uverenje da je nekadašnji Miloševićev portparol, zapravo, ruski igrač na Balkanu. U trenutku kada je s pozicije šefa države otišao Tomislav Nikolić, koji je važio za čoveka bliskog Moskvi, Vučiću verovatno ne bi bilo potrebno da sada za premijera postavi čoveka sa sličnim pedigreom.
Takva situacija bila bi izbegnuta izborom prozapadnog eksperta za premijera. Time bi bila poslata jasna poruka da je Srbija na evropskom putu, što bi moglo da bude veoma značajno imajući u vidu najavljeni „Berlin plus", odnosno „Mini Maršalov plan" za Balkan, koji bi u narednih nekoliko godina trebalo da podigne ekonomije regiona. Taj predlog će se uskoro naći na stolu Evropskog saveta u Briselu, koji bi trebalo da ga odobri i odredi poseban fond za balkanske države, a 12. jula biće predstavljen i zemljama zapadnog Balkana na samitu u Trstu.
S druge strane, na domaćoj političkoj sceni bi izborom eksperta podjednako nezadovoljni bili i naprednjaci i socijalisti. Vučić, međutim, s tim ne bi imao previše problema, s obzirom na ot da bi, s podrškom sa Zapada, imao manje-više odrešene ruke i slobodu da rešava sve u zemlji. A tu podršku obezbedio bi upravo izborom proevropski orijentisane vlade sa ekspertom na čelu.
Na kraju, poslednja opcija kojom raspolaže, u slučaju da nekim čudom ne uspe da pronađe ličnost koja bi bila po volji svima, jeste raspisivanje opštih izbora - od lokalnih do parlamentarnih. Na tim izborima SNS bi nastupila samostalno, eventualno uz neke manje stranke koje ne bi tražile previše mandata.
Na krilima Vučićeve ubedljive pobede na predsedničkim izborima, realno je pretpostaviti da bi naprednjaci osvojili dovoljan broj glasova da samostalno formiraju novu vladu. Pod okriljem izbora za republički parlament mogli bi da se nadaju čak i iznenađujuće dobrom rezultatu na glasanju za Skupštinu Beograda. Za opozicione stranke, u stanju u kojem se danas nalaze, uspeh bi u tom slučaju bio da preskoče izborni prag od pet odsto, dok bi socijalisti trebalo da skaču od sreće ako bi dobacili do prošlogodišnjih rezultata.

Vučić ne bi imao previše problema sa ekspertom na čelu vlade jer bi sa podrškom Zapada imao manje-više odrešene ruke i slobodu da rešava sve u zemlji

Kosovski sagovornici
To bi, međutim, značilo novo prolongiranje u rešavanju značajnih pitanja koja se pred Srbijom nalaze. Nema sumnje da je Vučićeva želja da što pre složi sve kockice kako mu najviše odgovara da bi se s pozicije neprikosnovenog političkog lidera suočio sa izazovima kojih će u narednom periodu imati napretek. Njima u susret krenuo je već poslednjih dana na mestu premijera, kada je za prvog čoveka Bezbednosno-informativne agencije postavio proverenog i odanog saradnika Bratislava Gašića. Uz takođe odanog Nebojšu Stefanovića na mestu ministra unutrašnjih poslova, ministra odbrane koji će verovatno biti kandidat SNS, i očekivanu promenu na čelu Vojske Srbije, Vučić će praktično u potpunosti staviti pod kontrolu bezbednosni sistem zemlje.
Jedan od prvih problema s kojima će se suočiti jeste i pitanje Briselskog dijaloga. Razgovori s Prištinom za sada su bili na nivou predsednika vlada. Vučićevim odlaskom za predsednika, a i uz očekivanu pobedu bloka oko Ramuša Haradinaja na parlamentarnim izborima na Kosovu 11. juna, realno je pretpostaviti da će Brisel oberučke prihvatiti da se razgovori podignu na nivo predsednika. I njima bi, naime, više odgovaralo da Beograd predstavlja Vučić kao nesporno najjača politička figura u Srbiji, dok bi s druge strane mnogo prihvatljivija opcija koja dolazi iz Prištine bio Hašim Tači nego Ramuš Haradinaj kao potencijalni premijer.
Druga bitna stvar koja Srbiju očekuje do kraja godine jeste i promena Ustava, bar u onom delu koji se tiče pravosuđa. Osnovna zamerka Evrope je, naime, da je ovdašnje sudstvo pod nedopustivim uticajem izvršne vlasti, s obzirom na to da se sudije biraju u parlamentu, a koji je, opet, samo produžena ruka vlade.
A kada se već menja Ustav, postavljaju se i druga pitanja poput onih da li će se menjati i preambula u kojoj se navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Treće, u nekom trenutku postaviće se i pitanje, ako već ima prozapadnu vladu, na koji način će Srbija pružiti neku vrstu satisfakcije Rusima, koji su jedan od važnijih privrednih partnera, od kojih Srbija planira da nabavi novo naoružanje, ali i čije se političke podrške ne odriče.
Funkcionerka SNS Maja Gojković obećala je, nakon sednice Predsedništva SNS, da će pitanje nove vlade biti rešeno pre inauguracije Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, dakle do 23. juna. Mnogi do sada prozvani, ali i oni koji se nadaju da bi mogli da budu prozvani za novog mandatara, peći će se na tihoj vatri. A Vučić će samo povremeno dunuti kako bi je malo rasplamsao.

BERLIN PLUS
Objašnjavajući u čemu se sastoji „Berlin plus", odnosno „Mini Maršalov plan", nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel založio se za uspostavljanje dodatnog fonda za infrastrukturne projekte na zapadnom Balkanu, ističući da Brisel treba više da se angažuje i investira u tom regionu.
- Moramo sada da ubrzamo velike infrastrukturne projekte koji su od ekonomskog značaja. Projekte koji imaju i specijalan simbolični značaj kao što su autoput između Srbije, Kosova i Albanije. Da bi se to finansiralo, predlažemo da uspostavimo dodatni fond za infrastrukturne projekte - rekao je Gabrijel u izlaganju na Osmoj konferenciji ministara spoljnih poslova jugoistočne Evrope „Aspen instituta" o ekonomskom i političkom razvoju regiona.
I dok mnogi procenjuju da bi formiranje prozapadne vlade doprinelo tome da veći deo tih fondova završi u Srbiji, direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da ovu nemačku inicijativu ne treba posmatrati u kontekstu formiranja srpske vlade.
- Ta dva procesa nemaju nikakve veze jedan s drugim. Srbija je snažno opredeljena za evropske integracije, i u Briselu ili Berlinu ne postoje dileme oko toga. Ne sumnjaju da će bilo koja ličnost na mestu premijera skrenuti s tog strateškog puta. S druge strane, nemački ministar Zigmar Gabrijel, koji je promovisao ovaj plan, rekao je da je veoma važno pružiti finansijsku pomoć zapadnom Balkanu. I to „danas jer sutra će možda biti suviše kasno". Nemačka, kao vodeća zemlja EU rukovodi procesom proširenja i shvata da se prolongiranjem evropskih integracija i ekonomskom krizom pojačavaju nacionalističke retorike i zapaljive izjave na Balkanu, što može ugroziti bezbednost čitave EU - objašnjava Joksimovićeva i dodaje da oni ulaganjem novca u auto-puteve, IT sektor i obrazovanje žele da povežu zemlje zapadnog Balkana i animiraju ih da ostanu na evropskom putu.
- Iako većina građana Nemačke nema pozitivan stav o proširenju EU, Nemci su ipak predložili ovu inicijativu, o kojoj će se raspravljati u julu u Trstu. To je vrlo pozitivno mada još ne znamo dinamiku formiranja tog fonda i koliko sredstava će biti prikupljeno na donatorskim večerama. Zato je rano nazivati ovo „Maršalovim planom", ali svakako jeste pokazatelj da Nemci ne žele da trusni Balkan ostane meki trbuh Evrope - zaključuje Joksimovićeva.

KURIRSKA POLITIKA

Nisam po ukusu intelektualaca u Srbiji. Ne vole me ni političari. Ali šta imam? Imam hrabrost da uđem u borbu s najprljavijim i najgorim diktatorskim režimom u istoriji Srbije, koji predvodi najveći politički manipulant Vučić, poručio je Aleksandar Rodić, predsednik "Adrija medija grupe", i najavio: „Zato sam odlučio da se bavim politikom."
Ova objava predstavlja kulminaciju Rodićevih saopštenja i otvorenih pisama u kojima je prethodnih dana "upozoravao javnost" da postoji ogromna cenzura u Srbiji, da je Vučić diktator i da je "Kurir" jedini medij koji "sme da mu se suprotstavi".
Kako su "Informer" i "Srpski telegraf", koji su inače u dugotrajnom sukobu sa vlasnikom "Kurira", preneli, Rodić ovo radi kako bi spasao firmu od milionskih dugova, ali i od straha od hapšenja zbog navodne poreske utaje u iznosu od 4,3 miliona evra. Rodić je, potom, poručio da je "Kurir" sklonjen iz svih prelistavanja štampe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (RTS, Pink, B92, Prva, Hepi), ali da BIA prisluškuje njega i urednike u "Kuriru" i sve to "po direktnom Vučićevom nalogu".
Ulazak u političke vode Rodić je, inače, obznanio samo dva dana pošto ga je makedonski premijer Zoran Zaev primio u kabinetu u Skoplju, uz protokol koji bi priličio najvišim zvaničnicima. Tema sastanka, kako je saopšteno, bila je sloboda medija.
Na drugoj strani, Vučić nije želeo da komentariše Rodića. Samo je rekao da je njegovo pismo pročitao, te da su to besmislice i najgore laži.
- Želim im sve najbolje i ne mogu da im odgovaram, pročitao sam po sedmi ili osmi put otvoreno pismo koje je po običaju bilo kratko i glupo, u kojem sam diktator, ali sam primetio da što više govore o diktaturi, sve su bliži stilu Milovana Brkića. Brkića sad ima sve više - rekao je Vučić uz opasku da želi da govori o tome zašto smeta takvima i to će "daleko da se čuje".
- Zašto to rade i uz čiju podršku i pomoć, o tome će daleko da se čuje. A imaću da pitam i neke druge političare, koji misle da će mešanjem u stvari neke druge države nešto da urade. Mnogo su rešili u svojim državama, pa su rešili po Srbiji - poručio je Vučić, aludirajući na Zaeva.
Upitan o susretu Zaeva i Rodića, predsednik je ironično odgovorio da su baš dobro izgledali „kao pravi predsednik i premijer, idealna slika, pristaju jedan drugom".
Aleksandar Rodić nije nam bio dostupan kako bi objasnio na koji će način da se bavi politikom, da li će da formira stranku, politički pokret... Njegov otac, osnivač "Kurira", Radisav Rodić je odgovorio na naš poziv, ali nam je poručio „da ih ostavimo na miru", a da Vučića pitamo zašto je „ničim izazvan pustio svoje kerove" na Aleksandra Rodića i njegovu porodicu. Na pitanje da li ti kerovi samo kevću, Rodić odgovara da ne kevću, već su „mnogo agresivni". Da nisu to onda pitbul-terijeri, zanimalo nas je?
- E baš kao pitbul-terijeri - odgovorio je Rodić.