GLINENI GOLUBOVI

GLINENI GOLUBOVI


Dok ministarka Zorana Mihajlović tvrdi da je deonica puta Ub-Lajkovac plaćena 100 miliona i da će sada za njenu sanaciju biti izdvojeno još 10 miliona evra, bivši ministar Milutin Mrkonjić i izvođači ističu da je sve urađeno za manje od 70 miliona evra i to sa dodatnim uštedama. Kao i da je uzrok pukotina na asfaltu posledica neodržavanja, što je u nadležnosti JP “Putevi Srbije”

Animozitet Milutina Mrkonjića i Zorane Mihajlović nije od juče. Baš kao što nije ni jedno od njih dvoje. Nije čak ni samo od prošle godine, kada se, negde baš u ovo vreme, njihov odnos zaoštrio u tolikoj meri da je nadjačao i dnevnopolitička prepucavanja. Kada je podneta čuvena, do sada nikada objavljena krivična prijava protiv druga Mrke. I do tada je bilo prepucavanja. Dobar Prokop, nije dobar Prokop. Dobar potporni zid, nije dobar potporni zid. Dobar “Beograd na vodi”, nije dobar Beograd… Ili se beše Mrkonjić po tom pitanju nije ni izjašnjavao?

Od prvog dana, stiče se utisak, Zorana i Milutin se ne trpe. Pa nije li odmah Mihajlovićeva pri preuzimanju kabineta poskidala sve Mrkonjićeve karte saobraćajnica i okačila slike? On svoje karte, ali baš kao i fotografije sa većinom bivših predsednika sa kojima je sarađivao, i dalje čuva u svojoj kancelariji počasnog predsednika u partiji. Za njega, kao što je rekao i sam Ivica Dačić, ne važe ista pravila kao za sve druge socijaliste. Mnogi naprednjaci to misle i za Zoranu Mihajlović. Ipak, odnos bivšeg i sadašnjeg ministra saobraćaja zaoštrio se i popucao kada i beton na asfaltu, koridora 11, negde između Uba i Lajkovca. Od tada svi se više bave enigmom njihovih dvosmislenih optužujućih izjava, a manje rupama na “tek” završenom putu. A posebno se retko ko pita – od kada je ono beše Zoran Drobnjak…
Bilo kako bilo, priča oko deonice Ub-Lajkovac u sklopu koridora 11 počinje 2. jula 2010. godine kada je Ministarstvo građevinarstva, na čijem čelu se tada nalazio Mrkonjić, kao naručilac posla zaključio ugovor sa “Koridorima Srbije”, kao korisnikom i investitorom i sa izvođačima radova na ovoj deonici, tačnije firmama – PZP “Beograd”, “Putevi Užice” i GP “Planum”. Tada je za stručni nadzor od 18. avgusta 2010. do 31. decembra 2012. bio zadužen Institut za puteve CIP. Zanimljivo je da faktički od kraja 2012. pa sve do marta 2013. niko nije nadzirao radove na ovoj deonici, da bi potom nadzor preuzeli “Koridori Srbije”?! Ipak, radilo se, gradilo, asfaltiralo i na kraju završilo 2014. godine, da bi zapisnik o primopredaji radova i konačni obračun bili izvršeni 14. decembra 2015. kada je objekat predat JP “Putevi Srbije” na staranje, dok je tehnički pregled izvršio Gradski zavod za veštačenje. Zajedno sa građevinskim dnevnicima, knjigama i dokazima o kvalitetu opreme, izvedenih radova, izvođač je predao i ugovorenu tehničku dokumentaciju “Putevima Srbije”. Tada je utvrđeno i da će garantni rok trajati do 14. decembra 2017. godine od dana primopredaje.

Međutim, od tada počinju problemi. Asfalt prošle godine puca, pa JP “Putevi Srbije” 7. aprila 2017. godine, nakon obilaska terena, prave izveštaj o stanju deonice Ub-Lajkovac na kojoj je konstatovano da su se pojavila oštećenja u vidu “dominantnih podužnih pukotina do tri centimetra širine i sleganja kolovozne konstrukcije”. Na osnovu ovog izveštaja ministarstvo 25. maja 2017. godine upućuje dopis “Koridorima Srbije” i nalaže da u najkraćem roku izrade projekat sanacije. “Koridori Srbije” dalje, 11. jula 2017. godine, angažuju SI CIP za izradu projekta sanacije. Isti onaj beogradski institut koji je i prvobitno uradio glavni projekat izgradnje ovog dela puta. Nakon godina gradnje, sada dolaze godine sanacije…

Već oktobra prošle godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnosi krivičnu prijavu protiv Milutina Mrkonjića, generalnog direktora “PZP Beograd” Bore Jelića, direktora “Puteva Užice” a.d. Milana Bojovića, direktora “Planuma” a.d. Ratomira Todorovića, kao i protiv još deset osoba. U prijavi, u koju je “Ekspres” imao uvid, navodi se da “postoji osnov sumnje da je prijavljeni Mrkonjić u svojstvu ministra za infrastruktura, a od 2012. i ministra za saobraćaj, odgovornim za vršenje poslova državne uprave u navedenim ministarstvima, u ime i za račun Ministarstva infrastrukture 2. jula 2010. godine zaključio ugovor o izgradnji autoputa E763 Beograd-Požega, sektora I Beograd-Ljig, deonica IV Ub-Lajkovac, zatim i ugovor o izvođenju dodatnih radova od 24. juna 2013. godine između: naručioca – Republike Srbije, Ministarstva saobraćaja koje je zastupao, korisnika – “Koridori Srbije” i izvođača radova – grupe ponuđača: PZP “Beograd”, “Putevi Užice” i “GP Planum”, kao i ugovor o vršenju stručnog nadzora nad zajedničkim nastupom izvršilaca Instituta za puteve i SI CIP od 18. avgusta 2010. i “Koridora Srbije” od 31. marta 2013. godine.

“Prilikom izgradnje autoputa od 2. jula 2010. do 2. septembra 2013. diplomirani građevinski inženjer suprotno nadležnostima i zakona o ministarstvima propustio je da neposredno ili adekvatnom organizacijom stručnih službi ministarstava vrši službene radnje upravnog nadzora i organizaciju inspekcijskog nadzora u cilju praćenja realizacije projekta, obezbedi u budžetu neophodna sredstva za realizaciju ugovora o vršenju poslova stručnog nadzora u okviru svojih službenih ovlašćenja, u cilju obezbeđenja neprekidnog stručnog kontrolisanja realizacije projekta tokom izgradnje autoputa. Time je omogućio da se kroz zajedničku aktivnost izvođača radova i ovlašćene laboratorije na poslovima izgradnje autoputa u kolovoznu konstrukciju, suprotno propisima i tehničkim standardima, ugrađuje nekvalitetan materijal, radovi izvode nekvalitetno. Zatim da se tako ugrađeni neuslovni, nekvalitetni materijali i izvedeni radovi verifikuju odgovarajućim atestima i odobrenjima od strane laboratorije nadzornog organa, čime je i bez saobraćajne upotrebe došlo do znatnog oštećenja kolovozne konstrukcije autoputa, što je istovremeno nametnulo potrebu obavezne sanacije oštećenih delova kolovoza u dužini od 2.620 metara, površine od 54.463 kvadratna metra, u vrednosti od 580.099.491 dinara bez PDV. Kao i potrebne sanacije delova za koje postoji stručna procena projektanta da će doći do istovetnih oštećenja puštanjem saobraćajnice u upotrebu u dužini od 1.995 metara, površine 48.000 kvadratnih metara, u vrednosti od oko 489.600.000 dinara bez PDV. Ukupna šteta u budžetu Srbije iznosi 1.069.699.491 dinar. Čime je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja”, a potom i dodaje da su prijavljene osobe nezakonito pribavile korist u iznosu većem od milion i petsto hiljada dinara.

Duboke brazde

Kako se dalje navodi u prijavi, CIP je izradio elaborat o evidentiranim oštećenjima u kojem je konstatovano da su se na deonicama autoputa, koji nije u upotrebi, javile pukotine koje se po dubini prostiru kroz ceo asfaltni sloj, što nadalje ukazuje da su ti slojevi pukli po celoj dubini istovremeno ili da je pukotina nastala na dnu slojeva i brzo napredovala ka površini.

“Zaključuje se da je najmanja nosivost na dubini od oko 80 cm i niže. S obzirom na to da je debljina kolovozne konstrukcije, zajedno sa posteljicom od drobljenog kamenog materijala, debljine od 87 do 100 cm, ovo je pokazatelj da je glavni uzrok oštećenja kolovoza posteljica i nasip od gline koji se nalazi na toj dubini. Konstatovano je da su svi materijali ugrađeni u trup autoputa nezadovoljavajućeg kvaliteta. Cementna stabilizacija je na pojedinim delovima deonice u raspadnutom stanju. Kao osnovni uzrok nastanka oštećenja u vidu podužnih pukotina, navodi se slaba zbijenost, povećanja vlažnost i smanjena nosivost koherentnog materijala – peskovito-glinovita prašina, u gornjem slojevima nasipa. Pokazalo se da postoje i dodatne deonice na nasipima sa slabom nosivošću, na kojima trenutno nema oštećenja, ali je realno očekivati da će se i na njima pojaviti oštećenja pod dejstvom saobraćajnog opterećenja.”
“Propusti izvođača, laboratorije i stručnog nadzora su očigledni. Čak ni CIP, koji je angažovan za izradu projekta sanacije, iako potpisnik i učesnik u projektu u funkciji nadzora, nije mogao da umanji negativne posledice katastrofalno vođenog projekta. O razmerama kriminalnog ponašanja i nespornom umišljaju odgovornih najbolje govore mere sanacije kojima se predviđa skidanje elemenata kolovozne konstrukcije u debljini od jedan do tri metra, a na pojedinim mestima, u zavisnosti od visine nasipa, i do samog podtla (11 metara) na dužini od za sada 2,6 kilometara, a po predlogu projektanta na najmanje 4,6 kilometara. Ukoliko se uzme u obzir to da od 12 kilometara izgrađene deonice 50 odsto čine objekti-mostovi, ispada da je gotovo neophodno sanirati 50 odsto izgrađene deonice ili kompletnu deonicu van izgrađenih objekata.”

Tako se, između ostalog, ističe i da je za sanaciju oštećenih delova puta (dužine od 2.620 metara) potrebno izdvojiti 580.099.491 dinar bez PDV, dok je za rekonstrukciju delova deonice bez oštećenja potrebno izdvojiti 489.600.000 dinara bez PDV. Uprkos tome, upravo je ministarka Zorana Mihajlović pre svega nekoliko dana za medije izjavila da je za ovu deonicu već određeno 10 miliona evra?! Ostaje nejasno kako je došla do te računice…

– Nikada više ne sme da se desi ovakav javašluk da moramo ponovo da radimo već izgrađen autoput, koji je plaćen 100 miliona dolara. Vlada Srbije nema para za bacanje i krivci moraju odgovarati za ovo. Čak 10 miliona dolara je već opredeljeno za ova 2,4 kilometra, koje radimo ponovo. Mislimo da će biti čak i više jer kako izvođači otkopavaju, tako uviđamo da je sve gore od onoga što se očekivalo. Potom ćemo raditi dodatne preglede. Zasad državu ova deonica košta 100 miliona dolara i mislimo da to nije kraj! Put iz njive u njivu finansiran je iz budžeta za 15 aneksa! To su radili. Za mene je to više od štetočinstva i kriminala, to je toliko nemoralno, to je mržnja prema sopstvenoj zemlji!

Mnogo sam ljuta – rekla je ministarka.

Korak dalje otišao je direktor “Koridora”, koji nadziru sanaciju, Zoran Babić koji je izjavio da je cifra od 10 miliona evra – tek najmanja…

– Izgradnja ovog puta je presedan. U Srbiji se do sada nikad nije dogodilo da već izgrađeni autoput moramo da rušimo i gradimo iz početka, a upravo to se dogodilo. Ovaj put se bukvalno raspao i pre nego što je pušten u saobraćaj. Veliki deo mora da se gradi iz početka, što će koštati najmanje 10 miliona evra – naglašava Babić.

Milutin Mrkonic foto oksana (9)!!!

Bivši ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić u kratkoj izjavi za “Ekspres” objašnjava da cena koja se pominje nije tačna.

– Izvođači su završili celokupan posao za dva miliona evra jeftinije od ugovorene cene. Spominje se da je posao bio vredan 100 miliona, što je laž, jer je cela deonica koštala manje od 70 miliona. Za dve godine mog mandata je završeno 80 odsto posla. Došlo se do asfalta i objekti, mostovi od 400, 500 metara su bili gotovi, koliko ja znam. Za ostatak posla je bilo potrebno da prođu još dve godine. Pukotine se javljaju 2017. i tada počinje priča o ugradnji lošeg materijala. Nemam ništa protiv, utvrdite da je odgovornost moja, da je ta glina postavljena i, ako treba, ići ću u zatvor – poručuje Mrkonjić za “Ekspres”.

Istovremeno, izvođači tvrde da je najveći problem zapravo u loše urađenom glavnom projektu. Objašnjavajući samu proceduru koju podrazumeva svaki bitniji projekat, direktor građevinskog preduzeća “Planum” Ratomir Todorović ističe da u čitavoj priči izvođač nema mnogo manevarskog prostora, jer samo gradi po projektu koji finansira investitor, a kontroliše nadzor.

– Svaki projekat koji je od državnog značaja prolazi državnu revizionu komisiju. Dakle, to što je isprojektovano neko je dobro proverio. Posao investitora je da obezbedi novac i rešava probleme koji se jave tokom izvođenja. Izvođač je u toj priči limitiran, on izvodi ono što je projektovano. Na njemu nije da improvizuje. Ukoliko dolazi do bilo kakve izmene, s tim mora da se složi investitor. Prvo se kontroliše materijal koji se upotrebljava, a potom kada se ugrađuje proverava se da li su ispunjeni propisani tehnički uslovi. U uslovima iz ugovora predviđeno je da nasip bude izrađen od zemljanog materijala. Moglo je da se radi i od peska ili kamena, ali to ima svoju cenu. Pozajmišta su takođe ispitivana i za svaki sloj koji je rađen postoji dokumentacija. Ipak, tokom samog posla došlo se do određenih izmena u odnosu na početni projekat zbog toga što smo naišli na nekvalitetno zemljište. U trenutku skidanja humusa, kako bismo došli do zdrave zemlje koje zovemo podtlo, naišli smo na glinu. Zbog nje smo tražili zamenu tla sa kamenim materijalom i filcom, kojim se sprečava spiranje terena. Zamena terena je tražena za neka tri, četiri kilometara. Sa našim predlogom morao je da se složi projektant. Međutim, on se samo delimično saglasio, prihvatajući zamenu tla u delu od dva kilometra i to da se izmena izvrši bez upotrebe filca, već sa nekom jalovinom iz kamenoloma. Obrazloženje je bilo da bi to povećalo vrednost ugovora. Zbog uštede prihvaćena je promena samo na jednom delu terena. Na delu gde nije prihvaćeno, danas se javljaju problemi u vidu gline u podtlu – ističe Todorović i dodaje da su se usled kiše i poplave pukotine javile na onom delu nasipa za koji nije prihvaćena zamena podtla – objašnjava Todorović.

Pipavo za Babića

Upravo su sami izvođači, kako tvrdi Todorović, odmah tada dali predlog sanacije koji su utvrdili ispitivanjem terena.

– Izvršili smo mnogo šire ispitivanje od CIP-a koji je radio projekat sanacije. Na svakom mestu smo uradili jame, ukupno 13. Svaki sloj smo ispitivali do dubine koja se traži projektom. Došli smo do zaključka da pukotine treba zaliti masom za izlivanje. Pre svega kako bismo sprečili da voda uđe preko zime. Prošla zima nije bila mnogo kišovita, niti je bilo snega, pa se nasip isušio. Pre nego što smo krenuli u veliku sanaciju, morali smo da produžimo garanciju kako nam je ne bi naplatili. Postojala je pretnja da ćemo morati da isplatimo garanciju ukoliko je ne produžimo, što smo uradili na još godinu dana koliko je od nas traženo. Počeli smo sanaciju terena računajući da nismo krivi i da ćemo to i dokazati, a to što budemo uradili, tražićemo da nam se isplati. To bi koštalo kao i naše garancije, oko tri miliona evra po projektu koji je CIP radio, dok je po njihovom predračunu projekat koštao šest miliona. Ipak, projekat sanacije koji je sada CIP izradio je potpuno nov. On nije uvažavao prethodni projekat, nego je predvideo da ono što se iskopa zatrpa kamenim materijalom, ugradi filc i geomreža, kao i da se stavi sloj tucanik. Što je glupost. Kad smo počeli da skidamo slojeve, ispitali smo da li to zadovoljava zahteve. Imamo još te uzorke. Sve se to čuva i može se dokazati da je bespotrebno rušeno. Osim toga, tehnički prijem radio je Gradski zavod za veštačenje po ugovoru sa investitorom. Kada je završeno novembra 2014. godine, trebalo je u roku od mesec dana da se izvrši tehnički prijem, ali su tražili od nas da se produži rok zbog garancije, što smo mi morali da uradimo. Od tad teče garantni rok dve godine. Oštećen sam tako što je on produžen za godinu dana. Cela priča oko tehničkog prijema se otegla jer je neko trebalo da čuva tu deonicu, jer nije bila puštena u saobraćaj. Pošto se radi o putu “od njive do njive”, kako je Mihajlovićeva rekla, održavanje i čuvanje tog puta, dok se ne naprave ostale deonice, trebalo je da nas košta šest miliona evra. Ostale deonice su trebale da budu gotove krajem prošle godine, ali očigledno neće biti završene ni ove. Mi smo kao firma nudili da tu deonicu održavamo i čuvamo, jer na tom prostoru imamo čuvare i naselje, međutim, to nisu prihvatili, jer su već sklopili dogovor sa “Putevima Srbije”. Ipak, upravo je neodržavanje puta napravilo problem.

Posebno posle poplava, kada je pala ogromna količina kiša, a ništa nije čišćeno – kaže Todorović i dodaje da će izvođači podneti svoje tužbe.

Međutim, konkretne odgovore na pitanja nismo dobili od nadležnih sve do zaključenja ovog broja “Ekspresa”. Naime, na sam pomen deonice Ub-Lajkovac direktor “Puteva Srbije” Zoran Drobnjak odmah nam je objasnio da on nema veze sa tim…

– Nemam nikakve veze s tom temom. To rade “Koridori Srbije” i ministarstvo. Taj put nikada nije pušten, pa se nije ni održavao. Kada “Koridori” i ministarstvo završe put, onda se uradi tehnički pregled i dobije se upotrebna dozvola. Tek tada mi preuzimamo određenu deonicu na održavanje – pokušao je da objasni Drobnjak, dok nas je direktor “Koridora Srbije” uputio na svoju PR službu, jer je “ta tema vrlo osetljiva”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar