IGRAČI S KLUPE ZA REZERVE

Iako su svi ministri odahnuli jer je rekonstrukcija kabineta zbog kosovske krize nakratko stavljena u drugi plan, promene u timu Ane Brnabić ipak su neizbežne

Priča o rekonstrukciji Vlade Srbije danas podseća na onaj vic o Cigi koji na sinovljevo pitanje hoće li ove godine ići na more odgovara sa „60 posto da hoćemo, a 100 posto da nećemo".
Prevedeno na jezik srpske politike, odgovor na pitanje hoće li vlada Ane Brnabić biti rekonstruisana glasio bi -60 posto da neće, a 100 posto da hoće!

Još početkom marta izgledalo je da postoje neke dileme u pogledu osvežavanja srpske vlade, jer je čak i premijerka govorila da je to „otvoreno pitanje", o kojem neće da govori u medijima. Sve sumnje su, međutim, nestale kada je Ana Brnabić u utorak, 20. marta, najavila da će zamoliti predsednika Srbije Aleksandra Vučića da o tom pitanju razgovaraju čim se on vrati iz Brisela.
I mada je njihov sastanak nezvanično najavljivan još za prethodni vikend, a potom za ponedeljak, 26. mart, incidenti u Kosovskoj Mitrovici i proterivanje Marka Đurića s Kosova su, što je i očekivano, donekle usporili taj proces.

To, ipak, ne znači da se promene neće dogoditi. Moguće je samo da će do njih doći baš nekako u vreme neposredno pre izbora novog gradonačelnika Beograda. Što i ne deluje nelogično ako se zna da se rekonstrukcija često posmatra kao deo „vezane trgovine" s beogradskim izborima, u kojoj bi neki od sadašnjih gradskih funkcionera mogli da promene adresu i presele se u Nemanjinu 11.

Rok za izbor novog gradonačelnika ističe, doduše, tek 16. juna, dok je mesec dana ranije termin za održavanje konstitutivne sednice gradske skupštine.
Šta je to što će doneti rekonstrukcija Vlade Srbije, o kojoj se priča nepunih deset meseci od njenog formiranja? Ako je suditi po onome što je premijerka javno spominjala kao razloge za novo mešanje karata -preveliku sujetu pojedinaca -krajnji ishod trebalo bi da bude skladnije funkcionisanje kabineta, bez trzavica, podmetanja i sličnih nepodopština.

Nezvanične najave koje stižu iz krugova bliskih vrhu Srpske napredne stranke, međutim, najavljuju još jednu mogućnost, da „metla" ne bi morala da se zaustavi samo na sujetnim ministrima. Čistka bi, naime, trebalo da usledi i na nižim nivoima, na kojima se, „nakupilo" mnogo ljudi koji, prema nekim ocenama, na državnim funkcijama više rade za sebe nego za državu.

Rekonstrukcija bi, dakle, kako sada stvari stoje, mogla da pokrene i neka pitanja koja, osim u Vladu, zadiru i u samu Srpsku naprednu stranku i odnose snaga u partiji. Dokle će taj rez ići, nezahvalno je prognozirati, ali je realno pretpostaviti da će Vučić i ovog puta pokušati da pošalje jasnu poruku onima čijim radom nije zadovoljan. „Disciplinovanje" bi bilo sprovedeno bilo ukorom, bilo odstranjivanjem iz struktura vlasti. Lider SNS će pritom, naravno, voditi računa o tome da ne naruši odnose u samoj stranci.

To su, naravno, za sada samo spekulacije, baš kao što su nagađanja i ko će iz Vlade otići, ko će ostati, a ko će doći. Prema nekim informacijama, fotelja se drma kod čak devetoro ministara.
A od tih devetoro, dvojica koji sigurno odlaze iz Nemanjine jesu ministri privrede i finansija, Goran Knežević i Dušan Vujović. I mada svi koji govore o potrebi rekonstrukcije ističu kako će ona biti urađena na osnovu jasnih kriterijuma i kvaliteta rada, ova dvojica odlaze iz privatnih, zdravstvenih razloga.
I to su, kada je o kadrovima reč, mogli bismo da kažemo, jedine sigurne stvari. Sve ostalo je na nivou vica s početka teksta, odnosno ni za koga se ne može bespogovorno tvrditi niti da će ostati, niti da će otići, niti da će utrčati s klupe.

Nema sumnje da je klupa dugačka -gradonačelnik i beogradski menadžer, Siniša Mali i Goran Vesić, predsednica parlamenta Maja Gojković, koja bi, navodno, da zameni Vladimira Vukosavljevića u resoru kulture, Zoran Radojičić, koga mnogi vide na mestu ministra zdravlja Zlatibora Lončara, Slavko Gak mogao bi da upliva na mesto kolege vaterpoliste Vanje Udovičića...
A činjenica jeste da lider SNS i predsednik Srbije za gotovo svakog od aktuelnih ministara može da pronađe i rezervnog igrača, bilo da je reč o stranačkom kadru ili o nekoj nestranačkoj ličnosti koja se možda pokazala tokom kampanje za beogradske izbore.

Istovremeno, priča Ane Brnabić o sujetama je, što je i logično ako se pogleda istorijat njihovog odnosa, u prvi plan izbacila sudbinu potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zorane Mihajlović. Temu sujete, međutim, premijerka je u ovom slučaju potkrepila primedbama na račun rada u resoru infrastrukture, jer se projekti ne sprovode „dovoljno brzo".

Zorani Mihajlović, međutim, ne crtaju prvi put metu na čelu, ali je sve dosadašnje rekonstrukcije preživela. Danas se, ipak, kao jedna od mogućih varijanti spominje i razdvajanje resora kojima rukovodi, pri čemu bi infrastruktura bila dodeljena nekom drugom. To bi trebalo da predstavlja kompromis kojim bi Mihajlovićevoj bila poslata poruka da mora da bude malo „kooperativnija", ali bi joj se i pružila još jedna šansa.

I mada je jasno da su tema rekonstrukcije pre svega naprednjački ministri, ne treba se ograničiti samo na njih. Jer teško je pretpostaviti da bi ove promene zaobišle neke kadrove koje je u Vladu delegirala Socijalističke partije Srbije.
Socijalističkih kandidata koji bi među prvima mogli da osete ukus rekonstrukcije sve je više.

Kao prvi se u medijskim spekulacijama spominjao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, uz obrazloženje da se „nije snašao" na funkciji. Istini za volju, Trivan je u poslednjih nekoliko meseci imao pune ruke posla, s obzirom na to da su na više lokacija u Srbiji pronađena burad s nekoliko stotina tona opasnog otpada, zakopana na privatnim placevima ili smeštena u napuštenim halama.

Istovremeno, sektor ekologije jedan je od najproblematičnijih u kontekstu pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, budući da su za dostizanje evropskih standarda u toj oblasti neophodne investicije vredne više od pet milijardi evra.

U nagađanjima o izmenama našlo se mesta i za ministra energetike Aleksandra Antića, koji bi mogao da ostane bez tog mesta. Neverovatniji deo te priča tiče se njegovog mogućeg prelaska na funkciju gradonačelnika Beograda, pod uslovom, naravno, da naprednjaci odluče da to mesto prepuste socijalistima, što bar za sada deluje kao fantastika.
Spekulacija nije bio pošteđen ni šef diplomatije i lider SPS Ivica Dačić, koji je čak otvoreno odgovarao kako misli da bi, ukoliko bi ga na mestu ministra spoljnih poslova zamenila sadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović (SNS), ona dobro radila taj posao.

I drugi socijalisti redom, naravno, lakonski odgovaraju da se ne plaše bilo kakvih promena, da onaj ko nije dobro radio treba da leti iz Vlade jer niko nije bogom dan da bude ministar. Istovremeno, međutim, na sve strane raspituju se da li je ime nekog od njih spominjano u bilo kakvim kombinatorikama.

U svakom slučaju, jedno je sigurno -da se generalni kurs kojim se kreće Vlada neće menjati te da će osnove njene politike ostati iste kao i prethodnih godina. Nekima će se to dopasti, drugi će, što je i normalno u demokratskom društvu, to kritikovati.

Cinici bi rekli da je najgore što može da se desi da građani konačno saznaju ko su im do sada bili ministri u određenim resorima, s obzirom na to koliko su se retko pojavljivali u javnosti.