INTERVJU, MARKO ĐURIĆ: Tačijev odlazak u Goraždevac je važan za pomirenje

Tačijevo odavanje počasti žrtvama u Goraždevcu je važan deo procesa pomirenja, ali foto-sešn nad grobovima nevinih žrtava nije isto što i suočavanje sa prošlošću

Odnosi Beograda i Prištine spadaju među najteže zadatke i tek formirane srpske vlade. Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić iako mlad po političkom stažu, na ovom terenu snalazi se odlično. U Briselu za stolom sa predstavnicima Albanaca s Kosova provodi više vremena nego u Beogradu i rešen je da interese Srbije i srpskog naroda odbrani na najbolji mogući način.

Premijer je u ekspozeu apostrofirao potrebu kreiranja najboljih mogućih odnosa Srba i Albanaca. U kojoj meri je to po vašem mišljenju trenutno izvodljivo?

- Postoje narodi čije je odnose u istoriji obeležio mnogo snažniji antagonizam od onoga koji je karakteristika srpsko-albanskih odnosa, pa ti narodi ipak uspevaju da danas neguju prijateljske odnose i da se rukovode zajedničkim interesima. Pozivanje na primer francusko-nemačkih odnosa je gotovo kliše u savremenoj političkoj retorici, jer niti smo mi Francuzi niti su kosmetski Albanci Nemci, ali to je zaista jedan od istinskih dokaza da dva naroda i kulture koji su od antike bili u nekoj vrsti permanentnog ratnog stanja danas mogu da budu osovina razvoja čitavog kontinenta. Ne vidim zašto srpski i albanski narod, čija istorija nije uvek bila istorija sukoba, ne bi mogli da mirno koegzistiraju i budu pozitivan primer barem u ovom našem regionu. Za to su, međutim, potrebne istinska volja i dalekovidost političkih elita dva naroda.

Postoje narodi čije je odnose u istoriji obeležio mnogo snažniji antagonizam od onoga koji je karakteristika srpsko-albanskih odnosa, pa ti narodi ipak uspevaju da danas neguju prijateljske odnose

Koliko su dobri odnosi Beograda i Prištine uslov dobrih odnosa Srbije i Albanije?

- Jasno je da se ti odnosi moraju uređivati takoreći u paketu, iako su srpsko-albanski odnosi na KiM za nas unutarpolitičko, a odnosi Beograda i Tirane spoljnopolitičko pitanje. Dva naroda moraju preduzeti odlučnije korake da se bolje upoznaju i pronađu modalitete za zajednički napredak jer izvesno je da ćemo i u narednim vekovima živeti jedni kraj drugih i jedni sa drugima. Svima je, nadam se, očigledno da bez dobrih odnosa dva najbrojnija naroda na zapadnom Balkanu ne može biti regionalne stabilnosti, kao ni ekonomskog i kulturnog prosperiteta. Oni koji misle da je nesuglasice bolje rešavati nasiljem nego razgovorima istinski su neprijatelji i jednog i drugog naroda.

Nedavni razgovori u Briselu o telekomunikacijama završeni su neuspešno posle 20 sati pregovaranja. Koji su najveći problemi u razgovorima s predstavnicima Albanaca sa Kosova?

- Kao u svim pregovorima i ovde imamo imperativ da se dođe do kompromisnog rešenja koje ne bi ostavilo jednu od strana u poziciji apsolutnog gubitnika. Siguran sam da ćemo uspeti da po ovom, kao i po nekim drugim pitanjima, dođemo do rešenja koje bi obe strane učinilo jednako zadovoljnim ili barem jednako nezadovoljnim. To je proces koji po prirodi stvari iziskuje veliki napor i vreme, ali ako postoji iskrena želja obe strane da se do rešenja dođe, na kraju ćemo imati i dogovor.

U činjenici da su SAD podržale koncept stvaranja zajednice srpskih opština, koji je u dijalog unet na inicijativu Beograda, vidim važno poklapanje naših interesa

Da li je poseta američkog potpredsednika Bajdena Beogradu i Prištini doprinela napretku u rešavanju spornih pitanja?

- Predstavnici SAD su u razgovorima ispoljili zainteresovanost za stvaranje trajne stabilnosti u ovom delu Evrope i smatraju da je briselski dijalog Beograda i Prištine jedan od instrumenata za postizanje tog cilja. Iako su naša viđenja statusa KiM značajno različita, delimo želju da ovaj region konačno postane oaza mira i napretka. Verujem da i mi i naši američki partneri želimo da taj proces bude što efikasniji i ponekad je potrebno da dođe do izvesnog podsticaja sa strane kako bi se uticalo na njegovu dinamiku. U činjenici da su SAD podržale koncept stvaranja zajednice srpskih opština, koji je u dijalog unet na inicijativu Beograda, vidim važno poklapanje naših interesa na temi oko koje se često nismo slagali.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, GURI: Đinđić je ubijen kada je rekao da će ujediniti RS i Srbiju ako nam otmu Kosovo!
EKSKLUZIVNA ISPOVEST, ŠAINOVIĆ: Milošević je nudio Klintonu da Srbija uđe u NATO u zamenu za nezavisnost Kosova

Briselski sporazum je otključao proces evrointegracija. Koliko od njegove pune primene zavisi tok pregovora o pristupanju EU?

- Pitanje Kosova i Metohije je sasvim specifična komponenta naših pristupnih pregovora sa EU jer nijedna članica niti država kandidat u poglavlju 35 nije imala pred sobom tako težak izazov kao Srbija. Neopravdano se, međutim, u javnosti na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine insistira kao uslovu nad uslovima, jer se time skreće pažnja sa važnih reformskih procesa u Srbiji koji našu državu treba da učine spremnom za sticanje punopravnog članstva u EU. Srbija želi da u najkraćem mogućem roku postane spremna za to članstvo i nadam se da će iskrena želja, trud i konstruktivnost naše vlade biti prepoznati od strane evropskih partnera.

Svima je jasno da bez dobrih odnosa dva najbrojnija naroda na zapadnom Balkanu ne može biti regionalne stabilnosti. Oni koji misle da je nesuglasice bolje rešavati nasiljem nego razgovorima neprijatelji su i jednog i drugog naroda

Kako komentarišete to što je Hašim Tači odao počast ubijenoj deci u Goraždevcu?

- Odavanje počasti žrtvama drugih naroda je važan deo procesa pomirenja, ali foto-sešn nad grobovima nevinih žrtava nije isto što i suočavanje sa prošlošću. Drakonsko kažnjavanje zločinaca i najširi društveni otklon od počinjenih zločina jesu jedini validan dokaz iskrenog raskida sa sramnom prošlošću, a fotografisanje na stratištima je samo mali korak u tom smeru. Zločin u Goraždevcu ili Starom Grackom nisu počinile aveti, već osobe sa imenom i prezimenom koje su imale svoje mesto u organizacionoj strukturi OVK. Voleo bih da čujem pod čijom su komandom oni bili u trenutku kada su počinili ta strašna zlodela i ko im je naložio da otpočnu kampanju terorisanja i etničkog čišćenja Srba na KiM.

Šta je sa tom istragom, koliko možemo da utičemo na međunarodnu zajednicu kada je ona u pitanju?

- Sudska veća sačinjena od Albanaca do sada nisu donela nijednu presudu za zločine počinjene nad Srbima. Na prste se mogu nabrojati presude koje su izrekle međunarodne sudije, a među osuđenima ima i onih kojima je dozvoljavano da iz zatvora odlaze na fudbalske utakmice. Tako se ne šalje dobra porukama ni zločincima ni žrtvama. Postoje nagoveštaji da će Međunarodni sud za ratne zločine OVK procesuirati i zločine o kojima smo govorili. Mi ćemo svakako pružiti svu moguću pomoć tom sudu kako bi se došlo do istine i personalizacije krivice, ali ostaje nam da vidimo kako će se stvari odvijati.

Dokle se stiglo sa rešavanjem sudbina nestalih sa Kosova i Metohije?

- Rešavanje sudbine nestalih na KiM je nužan deo procesa pomirenja. I Beograd i Priština su dužni da pruže tu nužnu satisfakciju porodicama žrtava. U širem kontekstu to mora biti deo procesa demaskiranja tehnologije zločina tokom i po završetku oružanih sukoba na KiM, a taj proces u albanskom društvu još nije ni otpočeo. Već pomenuti Specijalni sud za zločine OVK bi, ukoliko bude istinski posvećen toj svrsi, mogao suštinski doprineti probijanju barijere plemensko-mafijaške omerte koja je do sada bila najveća prepreka pronalaženju naših nestalih sunarodnika i svih ostalih koji su se našli na crnim spiskovima terorista.

Koliko su građani Srbije upoznati s problemima sunarodnika na KiM, posebno u enklavama? Šta se može uraditi na tom planu?

- Najveća šteta koju su načinili ovdašnji promoteri lažne ideje da su Kosovo i Metohija politički izgubljeni, a takvih kao što znate nije malo i veoma su glasni, jeste stvaranje osećanja kod dela našeg nacionalnog korpusa da su Srbi sa KiM neki drugi narod i da ne treba da budu naša briga. Video sam međutim brojne pozitivne primere i izlive iskrene brige i solidarnosti Srba koji nisu sa KiM prema našoj braći u pokrajini i činiću sve da takvih primera bude što više. Veoma često ističem da Kosovo i Metohiju, kao naše zajedničko istorijsko i identitetsko izvorište, mora da čuva i sačuva čitav srpski narod. Taj teret ne sme pasti samo na pleća naše izmučene braće na KiM, iako su oni mnogo puta pokazali da su spremni da taj teret nose.

Jesu li ključ mira na Balkanu Srbija i Albanija? Po nekim analizama te dve države bi eventualnim sporazumom bile najvažniji faktor u regionu. Šta vi mislite o tome?

- Srbija i Albanija su u početnoj fazi izgradnje dobrosusedskih odnosa, zato niko ne može da kaže da su oni tradicionalno prijateljski ili neprijateljski. To što smo na početku nije nužno deficit jer imamo šansu da odnose uređujemo na racionalnim osnovama, a ne na predrasudama ili emocijama. Naše države su veoma važan faktor kada je reč o stabilnosti regiona, ali nismo jedini od kojih ona zavisi. Događaji u Makedoniji, Hrvatskoj, BiH, pa i Crnoj Gori podsećaju nas iz dana u dan koliko je postratna stabilnost zapadnog Balkana krhka i koliko je mnogo činilaca koji na nju mogu negativno da utiču. Ako umemo da zavidimo skandinavskim državama na uređenosti društava, stabilnosti i prosperitetu, trebalo bi da svi zajedno naučimo i da se malo više ponašamo kao Skandinavci.

Kako vam izgleda situacija u BiH pred referendum o danu RS i najavljeni referendum o izdvajanju Srebrenice iz ustavnopravnog poretka RS?

- U poslednje vreme ste u javnosti često mogli da čujete ocenu da je situacija u BiH potencijalno najopasnija pretnja stabilnosti regiona. Saglasan sam sa tim ocenama. Srbija, siguran sam, neće učiniti ni najmanji korak kako bi podrila dejtonsko ustrojstvo BiH. Mi ostajemo garant postojanja BiH, ali i garant postojanja Republike Srpske i njenih Dejtonskim sporazumom garantovanih nadležnosti. Svaka veća politička ili bezbednosna turbulencija u BiH bi imala nesagledivo štetne posledice po čitav region, i Srbija će zato dati snažan doprinos svim nastojanjima da se takav scenario ne dogodi. Ta država je, međutim, godinama izložena latentnoj, puzećoj destabilizaciji koja je možda u interesu onih koji je indukuju, ali svakako nije u interesu građana te zemlje. Srbija, u svakom slučaju, kao konstruktivan činilac pomno prati događanja sa druge strane Drine, nadajući se da će razum prevladati i da će građanima te države biti konačno dozvoljeno da uživaju u plodovima mira i napretka.

Da li je i u kom roku moguće očekivati smirivanje tenzija u regionu? Od čega to zavisi?

- To što u regionu mnogi politički pajaci i neozbiljni ljudi sve naše probleme objašnjavaju teorijama zavere ne može nikoga ovde da oslobodi krivice za sve što se u poslednje dve decenije dešavalo ili ono što će se u budućnosti događati. Razume se da države regiona imaju izvesne uloge u mnogo široj geopolitičkoj utakmici i da stvari ne zavise uvek od nas, ali to ne mora biti ono što će suštinski opredeliti budućnost našeg regiona. I te kako su za sve što nas čeka odgovorne i političke elite u našim državama i oni koji takve elite biraju. Pred svima nama je dug put izgradnje zrelih demokratskih društava koje niko neće niti moći niti želeti da destabilizuje. Srbija će biti poslednja koja će učestvovati u retrogradnim nastojanjima da se održi plamen sukoba i omraza u bilo kojoj od država zapadnog Balkana, a nadam se da će se i drugi povesti našim primerom.

Kakav je vaš komentar najnovije rasprave na političkoj sceni vezane za ulogu i odgovornost Slobodana Miloševića?

- Deo naše javnosti, kao i u ostalim državama regiona, katkad teži da sam sebe zarobi u kolopletu nekih izlišnih i već viđenih političkih rasprava koje nemaju nikakve veze sa budućnošću ili imanentnim izazovima sa kojima se naše društvo suočava. Intencije onih koji u takvim raspravama učestvuju su pre svega marketinške i treba ih tretirati pre kao geg nego kao temu za ozbiljan razgovor. Slobodan Milošević je bio na čelu ove države u nekim od najtežih trenutaka u njenoj istoriji. Srbija je iz tih istorijskih bura izašla osakaćena i moralno i demografski i ekonomski, ali ne usuđujem se da ovako uzgred vagam kolika je bila njegova odgovornost za takav ishod. Verujem da će u budućnosti, sa takozvane epske distance, biti moguće objektivnije sagledati bilans njegove vladavine.

Šta će biti najveći izazov novoformirane vlade? Da li je to pitanje Kosova i Metohije?

- Srbija, to svima treba da bude jasno, neće ni direktno ni indirektno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine. Ova i svaka sledeća vlada Srbije deliće odgovornost za sve što se na Kosovu i Metohiji događa i imaće prioritetni zadatak da našem narodu u pokrajini stvori uslove za miran život i razvoj. Takvi uslovi se ne mogu stvoriti tako što ćemo se praviti da Albanci na Kosovu i Metohiji ne postoje i da nemaju legitiman interes da se razvijaju kao narod i društvo. Zato Beograd i Priština, bez obzira na to što se u doglednoj budućnosti neće složiti oko pitanja statusa Kosova i Metohije, moraju da grade dobre odnose i da stvaraju klimu za razvoj demokratije i tržišne ekonomije na tom delu naše teritorije. To je moguće ukoliko se naši kontakti budu odvijali u statusno neutralnom okviru, odnosno ako Priština prestane da svaki dogovor koji napravimo tretira i predstavlja kao korak ka učvršćivanju takozvane kosovske državnosti.

Šta je po vama održivo i trajno rešenje odnosa Beograda i Prištine?

- Kosovom i Metohijom su u poslednjih vek i po defilovale razne pobedonosne vojske, a u Prištini su se nad institucijama viorile razne zastave, tako da nijedno stanje u našem regionu pa ni ovo sadašnje nije večno. Ono na čemu svi zajedno treba da insistiramo, bez obzira na sva suštinska neslaganja, jeste da treba da radimo na uspostavljanju trajne stabilnosti i mira. Ukoliko se pitanje statusa ostavi po strani, imamo praktično neograničen prostor za uređenje odnosa dva naroda, kao i političkih i ekonomskih prilika na KiM. Dok god ne budemo stupili u tu vrstu odnosa, a to je naše viđenje pune normalizacije odnosa, Kosovo i Metohija će biti ne samo politički, već i ozbiljan bezbednosni izazov.

Kojim finalnim rezultatom rada kancelarije biste vi bili zadovoljni?

- Ne želim da umanjujem značaj naših kulturno-istorijskih spomenika, ali živ narod je najveći čuvar naših tapija na KiM. Moja najveća briga je da Srbi u našoj južnoj pokrajini opstanu, da se osnaže demografski, obrazovno, politički i ekonomski, jer oni su najbolja garancija efektivnog prisustva naše države na Kosovu i Metohiji. Zublja srpskog svetla na Kosova i Metohije mora nastaviti da gori, njen plamen se mora održavati i prenositi narednim generacijama. Dok god srpski narod Kosovo i Metohiju bude doživljavao kao svoje, tako će i biti.

PISMO KAO PORUKA O NEZABORAVU

Imamo predlog da srpska deca sa Kosova i Metohije pišu svojim drugarima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugi gradovima o svom životu i problemima. Da li ovaj projekat možemo da organizujemo zajedno sa kancelarijom?

- To je upravo jedan od načina da se veza između Srba na KiM i ostatka našeg naroda osnaži i u tome ćete svakako imati moju podršku, a uveren sam i podršku resornog ministarstva.