Kolindina Kolizija

Kolindina Kolizija

(BETAPHOTO/HINA/Damir SENCAR/MO)


Neki veruju, naročito danas, da ih istorijske okolnosti Drugog svetskog rata – činjenica da su bili pod nacističkom okupacijom – oslobađaju od bilo kakve moralne odgovornosti, lične i nacionalne, za strahote koje su se dogodile u njihovoj zemlji, kaže Reuven Rivlin, predsednik Izraela

Na ovom mestu, podno jasenovačkog cveta, želim iskazati duboku tugu za sve žrtve Holokausta u Hrvatskoj i žrtve kolaboracionističkog ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata, koji je doneo strašna stradanja jevrejskoj zajednici, ali i Srbima, Romima i Hrvatima, te svima onima koji su smatrani neprijateljima režima onoga vremena – izjavila je predsednica Republike Hrvatske prilikom posete sa predsednikom Izraela spomen-obeležju na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora.

Iskrena ili ne, ne ulazeći u to da li je Kolinda Grabar Kitarović iskazala istinitu stvar ovim rečima, predsednica Hrvatske je na za to posve neprimerenom mestu otvorila jedno od bolnih pitanja ne samo u hrvatsko-srpskim odnosima već i u samoj Hrvatskoj. Nevešto birajući vreme i mesto, pokušala je da napravi svojevrsni luping i otklon od prošlosti, koji nije moguće izvesti bez da se prethodno prizna da ta prošlost postoji.

 (BETAPHOTO/HINA/Damir SENCAR/MO)

(BETAPHOTO/HINA/Damir SENCAR/MO)

– Savremena Republika Hrvatska utemeljena je na antifašističkoj borbi i na Domovinskom ratu koji je za nas bio jako važan jer nam je napokon doneo slobodu. Bili smo prisiljeni odbraniti se od agresije koja je sa sobom donela strašne zločine i razaranja. Nakon Drugog svetskog rata bili smo uvereni da se ništa slično ne može ponoviti na evropskom tlu. A onda su se dogodile tragedije Škabrnje, Vukovara i Srebrenice. Te nam tragedije svedoče kako mir i vrednosti ljudskosti i demokratije nikada ne smemo uzimati zdravo za gotovo – izjavila je Grabar Kitarović istom prigodom. Tvrdnja koja bi sama po sebi zvučala politički korektno ukoliko zanemarimo da se radi o neistini, u koju je izgleda na kraju i sama poverovala. Jer racionalno nije moguće objasniti i nastavak izjave hrvatske predsednice koji glasi: “Upravo zato najoštrije osuđujem manipulacije brojem žrtava Holokausta u koncentracionom logoru Jasenovac, koje nisu utemeljene na istorijskim činjenicama i koriste se u dnevnopolitičke svrhe ili za nametanje kolektivne krivice Hrvatskoj i hrvatskom narodu”.

Otrežnjenje je bilo u nimalo diplomatskom maniru i došlo je ni od koga drugog do od gosta, predsednika Izraela Reuvena Rivlina.

– Postoje neki koji radije potiskuju svoju prošlost i na nju gledaju kao na crnu rupu koja ne traži proučavanje ili preispitivanje duše. Neki veruju, naročito danas, da ih istorijske okolnosti Drugog svetskog rata – činjenica da su bili pod nacisitičkom okupacijom – oslobađaju od bilo kakve moralne odgovornosti, lične i nacionalne, za strahote koje su se dogodile u njihovoj zemlji – bio je vrlo precizan izraelski predsednik, uz jednu vrlo praktičnu i konkretnu poruku.

– Moralna obaveza zvaničnog Zagreba je da se suoči s prošlošću i ne ignoriše je. Svi imaju obavezu da se ne zaborave ubijeni, a ne da se donose zakoni koji narušavaju ono što su nacisti i kolaboracionisti učinili.

Da li je zvanični Zagreb razumeo poruku, uopšte ne treba imati sumnje. Kao ni u to da li im se poruka svidela. Ali isto tako ne treba imati sumnje u adaptibilnost politike zvaničnog Zagreba i lišenost stega principijelnosti. Bar deklarativno neće biti problem slediti upute bar do polovine maja sledeće godine i godišnjice Blajburga

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar