KONAČNI OBRAČUN

Da li Srbija po uzoru na druge uređene države može da napravi sistem borbe protiv kriminala i korupcije koji će zaista funkcionisati u praksi. Čini se da su najveće prepreke za to do sada bile baš u državnom aparatu

Doživotna robija za ubice dece i najteža krivična dela odzvanja. Prvi čovek policije Nebojša Stefanović ističe da Srbija ima dobar plan i da sledi ozbiljan udarac države kriminalu, te da se nikome u Srbiji neće isplatiti da se bavi kriminalom. Ono drugo, teže, tek sledi. A obično se formuliše „sistemskim promenama i merama". Otuda je i predsednik bio zadovoljan poslednjom policijskom akcijom, u kojoj je pohapšeno na desetine osumnjičenih za najteža krivična dela, ali je istovremeno i upozorio: ukoliko drugačije, sveobuhvatnije ne priđemo rešavanju tih užasnih problema, mi to nećemo biti u stanju da rešimo.

I nećemo sve dok pooštravanje kaznenih mera bude jedino rešenje, jer kriminalac ne zazire od kazne, već od izvesnosti da će biti uhapšen. A odgovorni za hapšenja i smanjenje stope kriminaliteta tu imaju glavnu ulogu. To je objašnjeno i definisano Nacionalnom strategijom za borbu protiv organizovanog kriminala, koja postoji još od 2009. godine. Jednodecenijski efekti - reklo bi se neuspešni. Ideja je postojala i postoji, ali ne i rezultati.

U tom dokumentu kao nosioci borbe protiv organizovanog kriminala navode se: MUP, BIA, VBA, Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija (Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava i Uprava carine) i specijalizovani državni organi (Specijalno tužilaštvo u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, posebno odeljenje u Okružnom sudu u Beogradu i Posebna pritvorska jedinica u Okružnom zatvoru u Beogradu).

-  Sve državne organe koji su nadležni za borbu protiv organizovanog kriminala karakteriše kadrovska nepopunjenost, kako u broju, tako i u kvalitetu. Na jednoj strani postoji tendencija odliva kvalitetnih i iskusnih kadrova u druge državne organe i privatni sektor, koji ih privlači neuporedivo boljim materijalnim uslovima rada, a na drugoj priliv mladih i neiskusnih službenika kojima u velikoj meri nedostaju znanje i veštine koji su potrebni za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Da bi bili stvoreni kvalitetni kadrovi za borbu protiv organizovanog kriminala, potreban je proces višegodišnjeg neposrednog angažovanja na tim poslovima i stalno osposobljavanje i usavršavanje za različite vrste specijalizacije - navodi se u Nacionalnoj strategiji i dodaje da „specijalizacija kadrova za borbu protiv organizovanog kriminala, kao proces, za sada nema trajni karakter, niti postoji razvijen sistem obuke koji bi omogućavao kontinuirano sticanje potrebnih kompetencija".

U tom dokumentu se konkretno predlaže ulaganje u modernizaciju infrastrukture i opreme, čime se omogućava integracija i brza reakcija svih relevantnih državnih organa. Navodi se i da je potrebno uspostaviti mehanizme i instrumente planiranja finansiranja, kako iz budžeta Srbije, tako i iz međunarodnih fondova i instrumenata finansiranja.

Sudstvo je na momente bilo daleko neefikasnije od policije, koja je otkrivala i privodila pravdi kriminalce, ali su zakonske kazne uglavnom izostajale

- Proaktivan pristup u borbi protiv organizovanog kriminala nosi u sebi perspektivu promena u našim ukupnim mogućnostima i podrazumeva, između ostalog, koordinaciju i bolje korišćenje obaveštajnih podataka, kao i informacija proisteklih iz strateške analize (npr. rizika i procene pretnji), unapređenje znanja, pojačanu međusobnu saradnju državnih organa, efikasnije sprovođenje postojećih zakona, primenu najboljih iskustava iz prakse i povezivanje informacionih mreža i baza podataka nadležnih državnih organa, kao i razvijanje regionalne saradnje na svim nivoima. Organizovani kriminal predstavlja pretnju i rizik po nacionalnu bezbednost što zahteva pojačan kriminalističko-obaveštajni rad i razmenu podataka. Iako je saradnja bezbednosnih i obaveštajnih službi na zadovoljavajućem nivou, treba razmotriti mogućnost daljeg unapređenja razvoja ove saradnje ka još efikasnijem sistemu zasnovanom na novim saznanjima i iskustvima, kako domaćih tako i stranih subjekata u borbi protiv organizovanog kriminala. Informacije se razmenjuju, ali postoje brojni informacioni sistemi između kojih ne postoji zadovoljavajuća koordinacija - stoji u vladinoj strategiji. U njoj se kao osnovni ciljevi navode: razvijanje proaktivnog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala; povećanje efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala odgovarajućom primenom preventivnog i represivnog delovanja, kao i oduzimanje imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela; harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala; jačanje kapaciteta (ljudskih i materijalno-tehničkih) svih državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala; jačanje saradnje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou; jačanje saradnje između državnih organa, privatnog sektora i civilnog društva.

Postavlja se pitanje da li je išta od gorenavedenog sprovedeno u praksi i da li Srbija po uzoru na druge uređene države, poput SAD, može da napravi sistem borbe protiv kriminala i korupcije koji će zaista funkcionisati u praksi. Naime, Sjedinjene Države imaju dugu istoriju borbe protiv organizovanog kriminala oličenu u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala (Law Enforcement Strategy to Combat International Organised Crime), dokument koji objedinjuje strategije svih federalnih agencija. U SAD postoje posebni federalni zakoni i vladine agencije za različite aspekte kriminalnih aktivnosti. Važnu ulogu u rešavanju organizovanog kriminala i trgovine drogom imaju federalne agencije, posebno Ministarstvo pravde i njegove dve komponente - FBI i DEA kao glavni izvršioci koji koordinišu aktivnosti s ostalim agencijama. Znatan broj službenika Odeljenja za unutrašnju bezbednost, Trezor i država odgovorni su za praćenje kriminalnih aktivnosti u okviru svojih delatnosti. Snage su udružile i agencije sa specifičnim jurisdikcijama na federalnom, državnom i lokalnom nivou, s obzirom na obim i uticaj međunarodnog organizovanog kriminala, a postavljene su i brojne radne grupe i obaveštajni centri. Među najvažnijim telima zaduženim za koordinaciju struktura u toj borbi su i Međunarodna služba za organizovani kriminal i Operativni centar. Poslednju deceniju SAD su usvojile nekoliko strategija, od Nacionalne strategije za borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala do Nacionalne strategije za bezbednost, čiji se fokus pomerio na poboljšanje međuagencijske saradnje i koordinacije. Razlog tome je promena pretnje - sve veći broj grupa ušao je u igru organizovanog kriminala, na šta nije mogla da odgovori slaba hijerarhijska struktura. Mehanizmi koje koriste, Amerikanci su doveli do savršenstva. Njih primenjuju i Italijani, Nemci i Francuzi. Dva osnovna elementa su ubacivanje policajaca u kriminalno podzemlje i MET (Mobile Enforcement Team), koji kontroliše rad policije iznutra.

Prema rečima ministra policije Nebojše Stefanovića, Srbija ima mogućnost da bude veoma ozbiljna država u borbi protiv kriminala, jer ima dobar zakonodavni okvir.

- Moja molba sudijama je da sude baš tako - oštro, bez blage kaznene politike. Zakoni su tu, nema potrebe da ih menjamo na svakih šest meseci ili godinu dana. Besmisleno je da policija bilo koga hapsi, a da sudovi to obesmisle malim kaznama ili odugovlačenjem procesa na razne načine. U 60 odsto slučajeva do sada su propisivane minimalne kazne - naveo je Stefanović ističući da će Vlada Srbije u narednih 30 dana pripremiti izmene zakona tako da sudovi više ne mogu da obesmišljavaju rad policije i tužilaštva.

No, jasno je da sama kaznena politika nije dovoljna da se efikasno i u potpunosti suprotstavimo organizovanom kriminalu. To svakako jeste dobar i odlučan korak koji jasno pokazuje odlučnost države i državnih organa, pre svega policije, da uđu otvoreno u obračun.

Doživotni zatvor za višestruke ubice i ubice dece, povećanje kazni za nasilničko ponašanje, silovanje, ubistvo i dilovanje droge učiniće da se građani osećaju sigurnije i bezbednije, ali će u određenoj meri doprineti i promeni stanja u kriminalnom podzemlju, koje sve sukobe, a pogotovo one nastale zbog prodaje narkotika, sve češće rešavaju surovim plaćenim ubistvima, u kojima se žrtve bili i slučajni prolaznici.

Opširniji tekst možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kisocima