LJUDI, KAMO KAMPANJA?

Vratite se, sve vam je oprošteno, mogao bi da bude slogan Beograđana za predstojeće izbore u prestonici, signal kojim će raja prestonice probuditi političke partije, jer ako neće Muhamed brdu, hoće brdo Muhamedu. Malo ko nije ostao zatečen manjkom poruka, bombardovanja sloganima i televizijskih nastupa u ovoj krajnje mrtvoj izbornoj trci. Kud nestadoše i konji i trke? Do izbora je ostalo nešto više od dve nedelje, a kandidati se nisu pošteno ni oznojili.

Ima tu nekoliko objašnjenja. Za sveopšti utisak „kampanja je počela, al' je nigde nema" glavni krivci su nedostatak para, čudnovat inat opozicije, uljuljkanost pozicije i zasićenost naroda. Televizijskih spotova ima malo, štampani mediji izdvajaju svakodnevno tek pokoju izbornu duplericu, a kako su nam objasnili u većim političkim strankama, praistorijska „door to door" kampanja je i dalje vrlo živa u Beogradu. Ostaje glavno pitanje šta je sa internetom - masovnim medijem koji, kaže statistika, koristi čak 68,5 odsto beogradskih domaćinstava. Nisu samo brojke na strani ove političke alatke, koja je posle terenskog rada stranačkih volontera, najjeftinija opcija za naše partije.

Direktor „Faktor plusa" Vladimir Pejić ističe da njegova kompanija, koja sprovodi istraživanja javnog mnjenja, nije ispitivala koliko partije koriste internet radi oglašavanja jer smatra da za tim nema potrebe.

- Internet i društvene mreže su neophodni, ali ipak malo precenjeni. Doduše, oni jesu najjeftinija i najlakša varijanta, ali se njome služe pretežno velike partije, koje pokrivaju i sve druge reklamne varijante. Teško da neki politički subjekt može da dobije izbore korišćenjem samo te alatke. Prvo pitanje je koliko ljudi koristi internet, a drugo koliko veruju tekstovima na medijskim portalima zbog količine plasiranih dezinformacija i plaćenih reklamnih tekstova. To može da izazove kontraefekat i da napravi veću štetu nego korist - navodi Pejić.

Ako je i tačno da prosečni birač raspolaže s dovoljno informacija pomoću kojih može da razlikuje prave činjenice od lažnih, ono što mu znatno olakšava selektovanje podataka jeste to što su na pojedinim medijskim portalima vesti o stranačkim aktivnostima i porukama izdvojene u poseban odeljak „BG izbori 2018. godine". Ta opcija, proverili smo, međutim, ne postoji na najposećenijim medijskim sajtovima. Simptomatično je i to da na njima retko iskaču stranački baneri. SNS je prvi pustio banere u promet, vodeći se, izgleda, statistikom da korisnici interneta u Srbiji najčešće pristupaju globalnoj mreži preko mobilnih uređaja i čitaju vesti na informativnim portalima koji su prestigli društvene mreže.

S druge strane, naprednjaci su se odrekli dobre stare ulaznice za mlade stranačke nade - lepljenja plakata. Kako je gradski menadžer Goran Vesić objasnio, ne žele da prljaju grad. Što bi narod rekao, može im se.

Za stranke sa mnogo plićim džepom, koje o minutima na televizijama s nacionalnim frekvencijama mogu samo da sanjaju, postoje alternativni kanali. Oni se okreću društvenim mrežama, odnosno Tviteru, Fejsbuku i Instagramu. Takvu ocenu iznosi partner Internet akademije Dragan Varagić.

- Skoro nijedna partija, ako se izuzme SNS, nema naročito veliki budžet. One izlaze na teren i koriste Fejsbuk, koji je mnogo jeftinija varijanta. Sve stranke pokušavaju da se angažuju na Tviteru i Fejsbuku. Ali SNS je jedina koja to radi dobro i u kontinuitetu još od 2012. godine. Tviter je, recimo, interesantan jer ga koristi dosta novinara pa partije i političari imaju utisak da će poruka stići daleko. Međutim, iako misle da se obraćaju svima, stranke su primarno orijentisane ka svom članstvu, sekundarno ka simpatizerima, a tek tercijalno ka neopredeljenima - ocenjuje Varagić, dodajući da internet ne može pobediti na izborima, osim ako ste Beli Preletačević, koji je vidljivost kreirao na internetu.

Fejsbuk stranica Belog je na predsedničkim izborima 2017. okupila najveću zajednicu korisnika, nešto više od 62.000 ljudi. Ti podaci izneti su u analizi onlajn izborne kampanje Fondacije „Share", o čemu je pisala i „Politika". „Share" je za šest nedelja predsedničke kampanje prebrojao više od 2,8 miliona interakcija (lajkova i komentara), što je skoro duplo više u odnosu na prethodnu kampanju, u kojoj ih je bilo milion. A od tih 2,8 miliona interakcija, Fejsbuk stranica Belog generisala je čak 1,1 milion. Iza ovog izmišljenog, ali vrlo uspešnog lika po broju interakcija bili su Saša Janković, Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić. Svojevrsni kuriozitet tokom 2016. bila je kampanja Restart DJB Saše Radulovića, koja je vođena isključivo na društvenim mrežama. U to vreme njegovi aktivisti su tvrdili da nemaju para ni za šta, osim za internet.

Republički zavod za statistiku
ČINJENICE
2012. (stranke koje su prešle cenzus)

SNS (25,66%)
Televizija (nema prikazanih podataka)
Radio i štampa (nema prikazanih podataka)
Internet (nema prikazanih podataka)

SPS-PUPS-JS (9,13%)
Televizija 4.236.672
Radio i štampa (nema prikazanih podataka)
Internet (nema prikazanih podataka)

DS (35,15%)
Televizija 77.947.209,35
Radio i štampa 18.719.760
Internet 5.511.332,86

DSS (7,46)
Televizija 6.559.000
Radio i štampa (nema prikazanih podataka)
Internet (nema prikazanih podataka)

2014. (vanredni izbori)

SNS (43,62%)
Razne vrste onlajn aktivnosti 2.400.000

SPS-PUPS-JS (11,49%)
Televizija 28.346.333
Radio i štampa 3.003.476
Internet (nema prikazanih podataka)
Ostali troškovi oglašavanja 1.502.022

DS (15,7%)
Televizija 10.608.329,16
Radio i štampa (nema prikazanih podataka)
Internet i društvene mreže 956.205,86

DSS (6,39%)
Televizija 51.480
Radio i štampa 681.264,68
Internet 23.191,42

Podaci iz Registra izveštaja o troškovima izborne kampanje Agencije za borbu protiv korupcije

Iznosi su izraženi u RSD