NEZAVISNOST, POLOŽAJ I PRIVILEGIJE

Ne bi bilo prvi put da se različiti politički interesi poklope, a da pravosuđe bude kolateralna šteta. U postupku pregovora sa EU, sve se vezuje za Kosovo i, ako se tu postigne konačno rešenje, Brisel bi mogao da progleda kroz prste za ustav. To njima nije prioritet jer neće oni živeti ovde, nego mi, kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije

Korak unazad", „sprint unazad", „povratak na Miloševićevo vreme", pa čak i „Dobro došli u novu 1948", parole su struke, koja je prethodnih dana na nož dočekala novi nacrt ustavnih promena u oblasti pravosuđa, a koji potpisuje Ministarstvo pravde. Formulacije se razlikuju, ocena je ista - nedovoljan. Razlog deluje logično i racionalno: ovo nije put ka depolitizaciji pravosuđa.

Ideje su sledeće: Narodna skupština formalno se povlači iz izbora tužilaca i sudija, mada će isti posao ubuduće, između ostalih, obavljati njihovi predstavnici u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Suština, izgleda, nije promenjena.

Dalje, ministar pravde neće više biti deo Visokog saveta sudstva, ali će biti član Državnog veća tužilaca i moći će da pokreće disciplinske postupke protiv istih. Po odredbama, tužilac može biti smenjen bez njegove prethodne saglasnosti. Zamenici tužioca, koji su do sada mogli da štite svoju samostalnost pa i zakonitost pritužbama, sada praktično postaju daktilografi koji postupaju po uputstvima tužilaštva. Istine radi, i dosad su zamenici postupali po nalogu tužilaca, a opciju pritužbi su retko koristili. Vrhovni javni tužilac sve „neposlušne" kolege može da premesti u bilo koje više ili niže tužilaštvo bilo kada i bilo gde u Srbiji, što, iskreno rečeno, ne deluje obećavajuće...

Srećom, ponovo sledi javna rasprava i uključivanje strukovnih i nevladinih udruženja u proces izrade novog nacrta. Budući da su jesenas, uz tresku vratima, sami izašli iz procesa kreiranja izmena najvažnijeg državnog akta, vrlo je upitno koliko će ta saradnja ovog puta biti uspešna.
Upitna je čak i saradnja s bivšim ekspertom Venecijanske komisije Džejmsom Hamiltonom, na koju se Ministarstvo pravde poziva pravdajući amandmane budući da više nezvaničnih izvora „Ekspresa" svedoči da je on bio samo konsultovan.

U tako zaoštrenoj atmosferi, lako se može desiti da na koncu Ministarstvo pravde ne odstupi od svojih ideja, bez obzira na stav struke, a da Brisel sve aminuje, odnosno da čak i takva rešenja formalno dobiju pozitivnu ocenu Venecijanske komisije. Važno je reći da oni daju samo savetodavne smernice i okvir, koji može da se prilagodi političkim i ustavnim prilikama u svakoj državi. To bi značilo da će se, ako obezbede dvotrećinsku većinu u parlamentu, predložene odredbe brzo preseliti na referendumski listić pa direktno narodu na glasanje. A to, uz svo poštovanje direktne demokratije, često ne znači i najbolju odluku, budući da je reč o tematici u koju se većina građana Srbije vrlo slabo razume.

Prirodno je da vlast želi apsolutnu kontrolu, kao i da pravosuđe hoće apsolutnu nezavisnost, ali to je nemoguće. Upravo da se ne bi desilo da jedna grana vlasti ima apsolutnu moć, uveden je sistem gde sve grane vlasti imaju mehanizme uzajamnog uticaja. Taj balans je neophodan. Osim toga, ne može izvršna vlast da kroji propise kao da nikada neće postati opozicija. Šta će ako im ti isti poslušni tužioci i uplašene sudije za nekoliko godina budu odlučivali o slobodi?

S druge strane, ogromna i neosporiva činjenica je da su propale reforme pravosuđa posle 2000. godine samo pogoršale već loše stanje. Na krilima „šabačke" reforme, postavljeni su poslušni tužioci, koji su vodili postupke po političkom diktatu. To je dovelo do paradoksalne situacije da su brojni ljudi, za koje su i ptice na grani znale da „nešto muljaju", bez dovoljno dokaza i čvrstih slučajeva mesecima ležali u pritvoru, da bi na kraju zbog traljavog posla tih istih tužilaca država platila milionske odštete. S druge strane, određeni predmeti su, slučajno, ostajali u fiokama. Među sudijama koje su proglasili za dostojne, bilo je mnogo onih koji nisu gadljivi ni na „molbe odozgo" ni na novac odozdo, ako se razumemo. Odakle pare dolaze? Pa, od tajkuna, ali i od advokata, koji naplaćuju basnoslovne sume za svoje usluge, harizmatičnu pojavu i poznanstvo s podobnim sudijama, koji se u najvećem broju slučajeva čak i ne nalaze u sistemu PDV-a. Svaki „netransparentan keš" je siva zona, tačnije predstavlja pogodno tlo za korupciju. U tom i takvom pravosuđu potrebno je zavesti neki red. Izmenama Zakona o krivičnom postupku i uvođenjem tužilačke istrage tužioci su dobili mnogo veća ovlašćenja.

Uprkos svim tim reformama i promenama, krajnji rezultat je isti -loš i nedovoljan.
Da kaskamo u oblasti pravosuđa, spočitavali su nam u više navrata iz Brisela. Poslednji put je to upravo bila suština internog dokumenta Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koji se odnose na vladavinu prava.
„Srbija kasni sa aktivnostima usmerenim na uspostavljanje efikasnog, transparentnog i celovitog sistema procesuiranja slučajeva. Ne postoje ni sveobuhvatni statistički podaci o efikasnosti pravosuđa", napominju u dokumentu.

Međutim, nikada i ni u kojem slučaju ne treba se zavaravati da Evropska unija bilo šta radi iz altruističkih razloga. Neće to nikada reći nijedan zvaničnik, niti će zvanično potvrditi neki od stručnjaka, ali Brisel ne insistira na uspostavljanju i funkcionisanju institucija i vladavini prava zato što im se to tako sviđa, zato što je to neko mnogo pametan tako napisao ili zato što se kunu u demokratiju. Krajnji i suštinski interes Brisela, odnosno njihovih investitora, jeste da uloženi kapital u Srbiji bude obezbeđen. To se osigurava uspostavljanjem pravne države i vladavine prave. Proces i način, nezvanično, nisu u fokusu njihovog interesovanja.

I bez zahteva EU, moralo je nešto da se uradi, jasno je, ali ustav se ne menja preko kolena. Šta u ovakvoj konkretnoj situaciji, iz uloge nosioca vlasti, praktično i realno treba da učiniti, jer je činjenica, sviđala se ona nekome ili ne, da se u Srbiji sve rešava na močvarnom političkom tlu? Kako postići krajnji efekat, uz što približnije moguće demokratsku proceduru? Kako pomiriti babe i žabe, rešiti pitanje koruptivnog pravosuđa, a istovremeno ne dozvoliti da taj proces preraste u autokratiju, koja se lako može obiti o glavu?
Vladan Petrov, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i član radne grupe za izradu analize ustavnog okvira o pravosuđu, još uvek ne želi da komentariše nacrt ustavnih amandmana, dodajući da nije učestvovao u pisanju tog teksta.

- Pitanje je zašto Ministarstvo pravde, koje je imalo gotovu platformu, analizu radne grupe formirane od Komisije za sprovođenje nacionalne strategije za reformu pravosuđa, nije iskoristilo taj tekst kao zdravu osnovu za izradu nacrta amandmana. Ta analiza je još 2014. dobila pozitivne komentare OEBS-a, a 2016. su je podržali i svi predsednici sudova u Srbiji na skupu kojem je prisustvovala i počasna predsednica Venecijanske komisije profesorka Hana Suhocka. Iznad svega, činilo se da će predstavnici izvršne i sudske vlasti zajedničkim snagama izaći s nacrtom ustavnih odredaba o pravosuđu. To se, ipak, nije desilo. Tako smo došli u situaciju da u poodmakloj fazi izrade nacrta ustavnih promena imamo ovako zaoštrene i suprotstavljene stavove. Kod promene ustava najvažnije je postići kompromis relevantnih strana, u ovom slučaju prevashodno izvršne i sudske vlasti. Kompromis ne znači da će svi biti zadovoljni već, kao što reče predsednik Vučić kad je reč o pregovorima s kosovskim Albancima, da će obe strane biti „pomalo nezadovoljne". Još smo daleko od zvanične procedure izmena ustava i burno reagovanje nevladinog sektora, s jedne, i ljutnje predstavnika Ministarstva pravde, s druge strane, ne smeju odvući od cilja: nezavisnijeg i autoritativnijeg pravosuđa u interesu građana. Predstavnici izvršne i sudske vlasti treba što pre da sednu za sto i da naprave zajednički predlog. To je izvodljivo ako se izvršna vlast odrekne egoistične potrebe da drži pod punom kontrolom sudsku vlast i ako sudska vlast odustane od težnje da bude apsolutno nezavisna. U suprotnom, sumnjam da će nam i Venecijanska komisija ili pozivanje na nju biti od nekakve pomoći -napominje Petrov i dodaje da su ustavna stabilnost i kontinuitet jako važni.

Prema njegovim rečima, u postojećem nacrtu ustavnih amandmana naročito je problematična široko postavljena koncepcija „istaknutog pravnika" u Visokom savetu tužilaštva i VSS, koja u našim uslovima lako može biti zloupotrebljena.
- Nemamo mi definisane kriterijume ko je istaknuti pravnik, a i da ih imamo, praksa je pokazala, naročito kod kandidata za sudije Ustavnog suda, da su u najvećem broju slučajeva istaknuti pravnici oni pravnici koje ističu političari na svojim listama, a ne vrhunski stručnjaci izvanrednih svojstava i ličnog integriteta. I još nešto, Venecijanska komisija je savetodavno telo koje ne nameće rešenja, nego daje preporuke koje se prilagođavaju nacionalnim ustavnim i političkim prilikama. Ne piše Venecijanska komisija ustav, nego nadležni organi konkretne države. Stoga nam njena mišljenja mogu biti orijentir, ali ne i jedino opravdanje za usvajanje ovakvih ili onakvih ustavnih rešenja -ističe Petrov, koji je ujedno i zamenik člana Venecijanske komisije za Srbiju.

Predsednik Udruženja javnih tužilaca Goran Ilić kaže da su ovim nacrtom građani i struka, umesto depolitizovanog i odgovornog pravosuđa, dobili sprint unazad. Kako tvrdi, odazvaće se pozivu Ministarstva pravde da učestvuje na okruglom stolu, gde se nada kompromisu.
- Tužilaštvo je prošlo znatno lošije od sudija. Verujem da će, posle debate, ti predlozi biti u bitnoj meri i suštinski izmenjeni. Ako bi ostali ovakvi, bojim se da običan građanin, u situaciji kad nasuprot sebe ima nekog uticajnog i moćnog, ne bi mogao lako da dosegne do pravde. Pre objavljivanja radne verzije, Udruženje javnih tužilaca je ukazivalo na to da ni u jednoj zemlji regiona u tužilačkom savetu tužioci nisu manjina. To onda nije tužilački savet, već organ za kontrolu nad tužiocima. Podsećam, u sadašnjem Državnom veću tužilaca većinu članova čine tužioci, a ne ljudi koji dolaze van tužilaštva. Ako ostane rešenje iz nacrta, u tom telu bi ubuduće bila četiri predstavnika koje biraju tužioci i sedmoro predstavnika koje bira Narodna skupština, i to petoro iz redova istaknutih pravnika, ministar pravde i vrhovni javni tužilac. To je neka vrsta relokacije političkog uticaja. To je i koncentracija političkog uticaja zato što bi, umesto 250 poslanika, o tome odlučivao manji broj ljudi, predstavnika Skupštine u VST. Kad sam video odredbu da vrhovni javni tužilac može nekoga da premesti van njegovog prebivališta bez ikakvog ograničenja, prva asocijacija mi je bio kadar iz filma „Srećna Nova 1948". Siguran sam da će u debati ta odredba biti izbrisana - napominje Ilić.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, za „Ekspres" kaže da, ako bi bile usvojene sve ponuđene odredbe, građani bi izgubili pravo na pravično suđenje, pravnu sigurnost i ne bi postojala vladavina prava.
- Umesto da poprave pojedine odrednice, uspeli su da pokvare i one postojeće. Naše je da pokažemo i Ministarstvu pravde i javnosti šta su manjkavosti i da odbranimo pravni sistem. Međutim, ne bi bilo prvi put da se različiti politički interesi poklope, a da pravosuđe bude kolateralna šteta. U postupku pregovora sa EU, sve se vezuje za Kosovo, i ako se tu postigne konačno rešenje, Brisel bi mogao da progleda kroz prste za ustav, bez obzira na to što je u pitanju najviši pravni akt jedne države. To njima nije prioritet jer neće oni živeti ovde, nego mi - podvlači Boljevićeva.