NOVINARI BEZ GRANICA

Bivši direktor „PIK Kovina“ i „Ratarstva Skorenovac“ Dragić Špiljević tvrdi da je novinar Stefan Cvetković oteo njegove dve firme, uzeo 300.000 dinara i „ladu samaru“, koju nikada nije vratio

Šta do sada znamo o Stefanu Cvetkoviću, osim što tvrdi da je otet u Beloj Crkvi? Cvetković je novinar. Cvetković je istraživao ubistvo Olivera Ivanovića i pričao da dobija pretnje. Nepravosnažno je osuđen na dve godine i tri meseca zatvora 2017. po privatnim tužbama pojedinih naprednjaka. Mediji su pisali i da je osuđivan deset puta, od čega osam puta zbog krivičnog dela. Navodili su da je dve presude dobio za nasilje u porodici i da je još 2007. lažno prijavio policiji da je video ljude u fantomkama koji odvode čoveka s navučenom kapom na glavu. Cvetković je pričao da je preživeo „nekoliko pokušaja otmice“, pa i one onozemaljske.

Ne znam o kome i o čemu se radi. U životu nisam video tog čoveka. Verovatno je nešto u vezi sa ovim što mi se dešava, ali valjda to tako ovde funkcioniše, kaže Stefan Cvetković

Interesantna biografija za jednog novinara. Ili pak sasvim prosečno interesantna biografija za jedno više puta osuđivano lice. Gde je zapravo granica? Kada je Cvetković prestao da bude biznismen, a postao novinar, ili obrnuto. Ili još bolje, da nije slučajno istovremeno bio i jedno i drugo? Poslenik javne reči i borac protiv korupcije pre podne, a pragmatični biznismen posle ručka. Da li je komfornost novinarske pozicije bila zgodna prilikom otvaranja vrata na pravim mestima, a ujedno i fina brana za uticaje sa strane? Najnovija otmica, od pre desetak dana, digla je Srbiju na noge. Toliko da je iskrsla još jedna priča iz prošlosti. Naime, prašina koja se podigla oko njega bila je dovoljna za Dragića Špiljevića da, kako kaže, konačno utvrdi ko mu je uništio život i oteo firmu.

Nekoliko dana posle navodne otmice, Špiljević, inače bivši direktor firme „Ratarstvo“ i „PIK Kovin“, prepoznao je Cvetkovića na konferenciji za štampu. Bivši biznismen iz Kragujevca priseća se kako je poslovno propao i tvrdi da je „lažno oteti“ novinar zaposeo njegovu kompaniju.

- Na nagovor bivšeg gradonačelnika Kragujevca Živorada Nešića, 2004. i 2006. godine na aukciji kod Agencije za privatizaciju kupio sam dve firme, „PIK Kovin“ i „Ratarstvo Skorenovac“. S Nešićem sam bio dobar prijatelj i, s obzirom na to da on kao gradonačelnik nije smeo da izađe na aukciju i firme preuzme na svoje ime, rešio sam da to ja uradim. Sve je savršeno funkcionisalo do 2009, dok Živorad Nešić nije rešio da promeni akte preduzeća, statut i izbaci me iz moje sopstvene firme - navodi Špiljević, dodajući da je nekoliko dana nakon Nešićeve izdaje sedeo u očaju s prijateljem Janjićem, bivšim zamenikom načelnika kragujevačke policije.

Zastrašivanje

- Negde oko 20 časova zazvonio je telefon. Vidim broj iz firme, iz moje direktorske kancelarije. Javio mi se nepoznat glas i čovek se predstavio kao Cvetković. Rekao mi je: „Ja sam iz Makine grupe. Jesi li čuo za Maku, kriminalca?“ Na to mu ja kažem da nisam čuo za njega nikada ranije u životu, a on dodaje da se ne vraćam u firmu jer će mi leteti glava i jer će ubiti moju porodicu i sve saradnike koji budu kročili tamo. Nakon toga se veza prekinula. Janjić mi je rekao da je situacija ozbiljna i da mi ne preporučuje da idem u firmu. Sačekao sam tri dana da se malo slegne prašina i onda sam otišao da vidim šta se dešava kako bih mogao da pokrenem sudske sporove - priča nekadašnji direktor „Ratarstva“.

Kako tvrdi, u firmu je otišao sa sinom i dva člana upravnog odbora, Đorđem Milutinovićem i Nemanjom Medovićem.

- Otišli smo tamo i imali smo šta da vidimo. Na kapiji stoje uniformisani ljudi iz „Delta sekjuritija“. Prišao sam im i pitao ih kojim povodom su u mojoj firmi i kako su uspeli da je zauzmu. Rekli su da moraju da pozovu glavnog i da je meni ulaz zabranjen. Nakon toga je došao gospodin koji se nije predstavio i pitao me šta radim tu, a onda naredio da se udaljim od kapije. Mirnim tonom sam rekao da ću se skloniti, ali nakon što pozovem policiju. Tada taj čovek nije pretio da će nas ubiti, već je samo rekao da ne dolazimo više jer je on sada glavni rukovodilac. Nije se predstavio, ali vidim ja punačak, mali, s naočarima i bradicom. Verujte, sada mogu da se setim kakav mu je bio glas - podvlači Špiljević.

Prema njegovim rečima, policija je ubrzo došla i napravila zapisnik, a on je otišao u „PIK Kovin“, koji je bio udaljen samo nekoliko metara odatle.

- Tamo je isto stajalo obezbeđenje, koje nam je zabranilo ulazak. Ponovo sam pozvao policiju, oni su došli i napravili zapisnik. Podigao sam tužbe u sudu u Kovinu i na tome je sve stalo - naglašava on.

Devet godina kasnije Špiljević je, kako kaže, sklopio kockice kada je ugledao Cvetkovića na televiziji.

- Čujem da je nestao neki Cvetković, novinar. Nisam imao pojma ko je on sve dok nije organizovao konferenciju za štampu. Vidim ja. to je isti Cvetković koji je ušao u moju firmu. Jeste prošlo devet godina, ali znam, to je taj kriminalac. Ako neko preti nekome ubistvom i uđe u nečiju firmu, nema šta drugo da bude. Živeo sam u zabludi da je radio u „Delta sekjuritiju“ pa sam svih ovih godina njih tužio. Ipak, kako bih proverio da je to zaista on, pozvao sam Vukadina Stojanovića, koji je bio postavljen da rukovodi firmom. Pitao sam ga da li je to taj Cvetković, a on mi je bez razmišljanja rekao kako je baš sinoć hteo da me zove da mi to potvrdi. Posle toga sam pozvao još nekoliko bivših kolega, koje su isto rekle. Cvetković je u to vreme imao neku televiziju u Beloj Crkvi, ne znam da li je to i danas slučaj.

Uzeo pare

Bivši kragujevački biznismen kaže da Cvetković ne samo da je uzeo njegovu kompaniju već i 300.000 dinara iz blagajne, kao i „ladu samaru“.

Opširniji tekst možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji se nalazi u prodaji na kioscima