OTVORENA VRATA I TEŠKA PITANJA

"Ponosan sam što će Britanija biti domaćin samita za Zapadni Balkan 2018. godine. To je čvrst pokazatelj britanske podrške reformama potrebnim za poboljšanje bezbednosti regiona, podsticanje njegove privrede i za borbu protiv izazova kao što su ilegalne droge i trgovina ljudima koji predstavljaju pretnju svima nama bilo na Zapadnom Balkanu ili u Velikoj Britaniji. Želimo da Zapadni Balkan postane stabilna, bezbedna i prosperitetna oblast, uspešna u Evropi. Velika Britanija je čvrsto posvećena zajedničkom radu sa prijateljima i saveznicima da pretvori Zapadni Balkan u svetionik demokratije i ekonomskog rasta”, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson još prošle godine kada je saopšteno da će njegova zemlja biti domaćin pomenutog skupa.

Ove nedelje, tačnije 9. i 10. jula, na samitu će biti lideri zemalja regiona okupljenih oko ideje ulaska u EU. Slučajno ili ne, ali baš u glavnom gradu države koja je posle Bregzita, već dobrim delom van te iste Unije, ali opet životno zainteresovana, kako kažu u Forin ofisu, za evropsku perspektivu država na Balkanu i sada više sasvim neskriveno i za smanjenje uticaja Rusije u regionu.

S druge strane, te iste balkanske zemlje sa podjednakim očekivanjima gledaju u pravcu Brisela, ali ne ulažu svi jednake napore da do tog cilja i stignu. Niko od ovog samita koji je suštinski gledano nastavak Berlinskog procesa ne očekuje ništa suštinski novo i revolucionarno. Iako su neka pitanja koja su opterećivala proces već rešena, ne očekuje se nikakav epohalan novi stav. Tu pre svega mislimo na rešenje istorijskog spora Grčke i Makedonije oko imena. Rešenje ma koliko u realnim okolnostima bilo nametnuto i isforsirano, stavilo je kakvu-takvu tačku na jedan akutan problem koji je opterećivao odnose u regionu. Ipak, nije to nažalost jedini problem u ovom našem balkanskom vilajetu.

Problem Kosova je nešto što u ovom trenutku opterećuje odnose u regionu ne samo Beograda i Prištine već i ostalih zemalja. Proces razrešenja je u toku, ali on neće biti rešen na ovom samitu u Londonu, a s obzirom na karakter skupa, kao i mesto održavanja, odnosno zainteresovanost domaćina za sporne odnose, možemo očekivati nekakav novi stav zainteresovanih zapadnih zemalja. U kakvom obliku će on biti saopšten potpuno je nevažno pošto će sasvim sigurno u potpunosti obojiti atmosferu na samitu.

Što se tiče stava Srbije, on se neće promeniti ni za jotu. Cilj ostaje nepromenjen. Ulazak u EU ostaje imperativ, kao i zaštita vitalnih državnih interesa. Ambicija da se putovanje čiji je kraj predviđen za 2025. godinu skrati za koju godinu ostaje. Jasno i nedvosmisleno želimo da budemo prva sledeća zemlja koja će ući u EU i tu ambiciju ne krijemo i radimo na tome da je ostvarimo. Druga zemlja za koju se veruje da je uz Srbiju najozbiljniji kandidat za sledećeg člana, takođe će se u Londonu naći u specifičnoj situaciji.

Nerešeno pitanje ranjavanja novinarke Olivere Lakić svakako predstavlja kamen o vratu u nastavku pregovora. Kada se tome doda i pitanje organizovanog kriminala na ovim prostorima i njihova povezanost sa međunarodnim elementima, kao i pitanja oko migranata - neće ni predstavnicima Crne Gore, ali ni bilo kom drugom biti lako.