PORTRET, Novi otomanski igrač Ahmet paša sa Bosfora

Američki politički kredit Davutoglu je obezbedio u nekoliko navrata, navodno je lično izdao naređenje da se obori ruski avion prošle godine

Dan pre nego što će najaviti ostavku na mesto predsednika Partije pravde i razvoja (AKP), samim tim i odlazak s mesta premijera Turske, Ahmet Davutoglu je na finalni okršaj s predsednikom Erdoganom stigao bez aktn tašne i papira, očigledno rešen da u tih 90 minuta ne čita već govori i da odigra ofanzivnu odbranu! Profesor po profesiji, visoki, preškolovan intelektualac s doktorskom titulom, iz tog verbalnog duela izašao je kao - gubitnik. Erdogan i Davutoglu sastali su se u sredu 4. maja i nisu uspeli da izglade prethodna neslaganja. A ima ih u 27 tačaka! Davutoglu više nije želeo da podržava neke političke odluke i namere Erdogana, uključujući i potencijalnu promenu ustava kojom bi predsednik stekao još veću vlast.

U sudaru dva prgava čoveka, Erdogan se pokazao kao prgaviji. Dobio je bitku, ali po ozbiljnijim procenama, politički rat ove dvojice nije okončan. „Erdogan ne shvata ko mu je prijatelj a ko neprijatelj", izjavio je Ahmet sa očigledno doziranom ironijom. A onda je, po principu toplo-hladno, poručio da će radije "pregaziti svoj ego" nego ugroziti interes vladajuće AKP, iz koje je i predsednik Erdogan.
Sukob je kulminirao u trenutku kad je Davutoglu planirao da poseti SAD 2. maja i da se sastane s predsednikom Obamom i potpredsednikom Bajdenom, što je vrlo razljutilo Erdogana pa je poseta otkazana. Ništa manje nije bio ljut ni Davutoglu koji slovi kao američki čovek i kog SAD gledaju i neguju kao čvrstog političara velikog potencijala sa širokim uticajem u regionu i koji u njegovim panislamističkim idejama vide prednost a ne opasnost. Bela kuća je saopštila da ceni turskog premijera Davutoglua kao "dobrog partnera SAD" i dodala da ne očekuje da će njegovo napuštanje funkcije uticati na američko-turske odnose u vezi sa Islamskom državom. Jasno je samo da je Erdoganu dojadilo da gleda kako Davutoglu jača svoje međunarodne pozicije potpuno preuzimajući ulogu posrednika između SAD i Evrope i turskog predsednika.
A taj američki politički kredit Davutoglu je obezbedio u nekoliko navrata. Navodno je lično izdao naređenje da se obori ruski avion prošle godine, uz saopštenje turske vojske da „nisu znali da je letelica ruska"! Sa iskustvom nekadašnjeg diplomate i ministra spoljnih poslova Davutoglu je potom izveo vešt luping: „Moja vlada ne želi da podstiče rast tenzija sa Rusijom. Nemamo nameru da pogoršavamo odnose sa Ruskom Federacijom jer Rusija je naš prijatelj i naš sused".
Davutoglu se pokazao lukavijim od Erdogana i tokom međusobnog sporenja oko kurdskog problema i hapšenja novinara i javnih poslenika u Turskoj, jer je pridike o nedemokratji pljuštale po Erdoganu. Tako je Obama posle disciplinskog sastanka sa Erdoganom u Vašingtonu izjavio da je Turska izabrala pogrešan put u pogledu slobode medija. Nemački mediji i Merkelova su bili još žešći, a onda se umešao Davutoglu braneći turskog predsednika od napada sa zapada. Istovremeno, Davutoglu se protivio zatvaranju akademika i novinara pre suđenja, i zalagao za mirovni proces s Kurdima, čemu se Erdogan izrazito protivio. Turski je premijer takođe bio i ključni igrač u sporazumu sa EU o zaustavljanju izbegličke plime.
Malo je verovatno da je bez američkog klimoglava Davutoglu onako neprijatno reagovao na papine izjave da je u Turskoj počinjen genocid nad Jermenima, i bez diplomatskog šlifa opalio kao se papa „pridružio zlom frontu"! Potom i opozvao svog ambasadora iz Vatikana.
Izrazito porodičan čovek, otac tri ćerke i jednog sina, zdušno je podržavao svoju suprugu ginekologa u kampanji protiv abortusa. U retkim trenucima populističkog zanosa, kao da je drugovao s Draganom Markovićem Palmom, svojevrmeno je lansirao predizborni apel obećavši neženjama neveste ako glasaju za njega! „Imate dobar posao, platu i hranu. [ta vam još fali?! Bračni drug. Ako ne možete sami da ga nađete, obratite nam se. Mi ćemo vam dati siguran posao, kuću i bračnog druga. Moja stranka želi da ova zemlja prosperira. Glasajte za nas!", grmeo je na predizbornim nastupima ovaj profesor, doktor i diplomata.
Davutoglu je tipičan dugoprugaški takmičar koji ne igra na prvu loptu, a golove postiže poput Inzagija, iz gužve, igrajući na granici ofsajda. Samo što je alalio premijersku funkciju otputovao je u Banjaluku na otvaranje nove Ferhadije: „Bog ne sme dozvoliti ponovno proživljavanje boli iz devedesetih godina, te neka nikada ne utihne glas ezana sa džamije Ferhadije u Banjaluci", rekao je i pustio suzu. „Molim Boga da ne dozvoli da ponovo dođe do sukoba koji će uništiti ovakva sveta mesta. No, neka se zna da ako do toga dođe, za razliku od 90-ih, iza Bosne i Hercegovine će kao planina uvek stajati država Republika Turska, sa svih njenih 78 miliona stanovnika čija srca kucaju kao jedno", rekao je Davutoglu, ne vodeći previše diplomatskog računa da li će iza ovakve izjave poleteti još jedna neootomanska poruka.
Neće proći mnogo vremena do momenta kad će se Erdogan, u prkosnoj najavi „samosvojnog turskog puta" ugruvati, a na bosforskim vratima pojaviti u punoj snazi Davutoglu koji je svoj samosvojni politički put trasirao mnogo mudrije od svog partijskog kolege.