RUSKI CENTAR U NIŠU: Vatrogasci s imunitetom

Zahtev Moskve da se Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu obezbedi diplomatski status, kao što imaju pripadnici NATO-a, stvar je podela sfere uticaja na Balkanu, a ne humanitarnog rada... Vlada u Beogradu već odlaže potpisivanje tog sporazuma, zbog čega najverovatnije kasni isporuka „migova"

Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu postoji već pet godina i njihovi pripadnici učestvovali su u brojnim spasilačkim operacijama na teritoriji Srbije. Tokom poplava, požara i drugih vanrednih situacija, mladi i vrhunski obučeni specijalci, pripadnici ruskog Ministarstva za vanredne situacije, u više navrata priskakali su u pomoć našim policajcima i spasavali ugrožene. Međutim, Centar, koji je smešten na nekoliko stotina metara od aerodroma u Nišu i na istoj tolikoj udaljenosti od auto-puta, sve vreme izaziva pažnju medija i strahove da će se to pretvoriti u špijunski centar ili rusku vojnu bazu u Srbiji. Ne samo zbog povoljnog geostrateškog položaja već i zbog kontinuiranog zahteva Moskve da zaposleni u tom centru dobiju isti diplomatski imunitet kao što imaju pripadnici NATO-a. Beograd konačan odgovor na te zahteve Moskve godinama stavlja ad akta. Oni kao traže, mi kao ne damo!
Da je reč o par ekselans političkom pitanju, pokazuju spekulacije da je ovo kamen spoticanja zbog kojeg kasni i isporuka ruskih „migova" u Srbiju. Navodno, Rusi su tražili da „migovi", vrlo prigodno, slete na niški aerodrom. Jedni to čitaju kao ucenu, dok drugi kažu da je sasvim u redu da Rusima izađemo „bar toliko" u susret, uz obrazloženje „ne može i jare i pare i kusur".
Postavlja se pitanje zašto Rusija želi taj kusur? Zbog čega dvadesetak vatrogasci mora da uživa zaštitu kao da su diplomate? Kako je moguće tražiti isti tretman za humanitarne radnike i vojnike? Koje su namere iza toga? Da li iza svega stoji težnja da dobiju eksteritorijalnost, odnosno da unutar Centra važe zakoni Ruske Federacije, kao što je slučaj s ambasadama i diplomatskim predstavništvima, ili zaista žele da uštede na plaćanju poreza, kao što je zvanično saopšteno? Ako im dozvolimo, kako ćemo sprečiti potencijalne zloupotrebe? Stručnjaci su uvereni da je ovo igra velikih sila u kojoj je Srbija samo talon. Ko će se naljutiti na kraju, videćemo. Svaki put kad Rusi pokrenu to pitanje, i SAD i EU „izraze zabrinutost", a bivši premijer i sadašnji predsednik Aleksandar Vučić ponovi da će „Srbija suvereno odlučivati o tome". Možemo li se stvarno suvereno odupreti pritiscima i ponašati se u skladu s nacionalnim interesima? Na ovo pitanje, Vučić konkretno ne odgovora.
Podsetimo, Skupština Srbije ratifikovala je 12. februara 2016. sporazum Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške. Taj sporazum predviđa slobodu kretanja i diplomatski imunitet svim pripadnicima NATO-a u našoj zemlji; razmenu poverljivih informacija i opreme; da su prihodi i druga imovina izuzeti su od svih poreza, carine i drugih dažbina, dok njihovo osoblje, uključujući i njihova vozila, uživa pravo slobodnog prolaza i pristupa kroz čitavu Srbiju. Mogu da uvoze opremu i ugovaraju nabavku robe, usluga i građevinske radove - bez ikakvih opterećenja. Tačnije, nemaju nikakve namete, osim za komunalne usluge.

Špijuni i vojnici
Odmah pošto je stavio paraf na ovaj sporazum, bivši predsednik Tomislav Nikolić, koji je sada na čelu Kancelarije za saradnju s Rusijom i Kinom, javno je tražio da Srbija istovetan dokument potpiše s Rusko-srpskim humanitarnim centrom u Nišu. Simbolično, desetak dana pre odlaska u zvaničnu posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u Moskvu, za „Sputnjik" je izjavio da pripadnici ovog centra treba da imaju izjednačen status kao NATO vojnici, i da je sporazum o tome pripremljen.
- Što se tiče tog centra u Nišu, koji se nudio da bude regionalni pa je to možda smetalo nekome u regionu, a pružao je pomoć naročito pri velikim požarima koji su se odigravali, mi imamo pripremljen sporazum u kojem su predviđene sve istovetne obaveze i prava kao što to imamo i s predstavnicama NATO-a na teritoriji Srbije. S obzirom na to da smo vojno neutralni, to bi bio dobar balans, ali i praktičan dokaz neutralnosti. Taj sporazum nije potpisan prilikom posete predsednika Putina, pretpostavljam da će biti tema i da bi moglo vrlo lako da se desi da kruna posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva bude to potpisivanje. Što se mene tiče, ali ja na to ne utičem, već samo iznosim svoj stav, mislim da bismo time pokazali ravnotežu, tim pre što nam je taj centar izuzetno potreban i uopšte ne predstavlja vojnu organizaciju, već ono što je Srbiji jako potrebno, a to je pomoć pri iznenadnim elementarnim katastrofama, od kojih Srbija ne može da se odbrani sama i zbog kojih taj centar i postoji - izjavio je Nikolić, međutim, ni to nije urodilo plodom. Najavljena poseta Medvedeva Srbiji nikad se nije desila, a upućeni tvrde da je Centar u Nišu bio glavni razlog otkazivanja.
Nije to Nikolić radio na svoju ruku. Sinhronizovano s njegovom izjavom oglasila se tad i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, primetivši „da Srbija razvija odnose s NATO".
- Polazimo od toga da će se Beograd pridržavati politike neutralnosti. Rusija je spremna za dijalog sa Srbijom o potpisivanju sporazuma o Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu. To je isključivo civilna struktura, a spekulacije o njegovom navodnom vojnom ili čak špijunskom karakteru su zlonamerne izmišljotine - rekla je tada Zaharova.
Važno je napomenuti da je i dve godine pre toga, u oktobru 2014. godine, tokom Vojne parade i Putinove posete Beogradu, bilo najavljeno potpisivanje sporazuma o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, ali bez jasnog objašnjenja taj dokument nije potpisan.
Na rešavanju tog pitanja nedavno je insistirao šef diplomatije Ivica Dačić. Kako je rekao, ima posebnu odgovornost jer su upravo on i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu oformili taj centar.
- Već treću godinu ovo izaziva smetnje u funkcionisanju Centra u Nišu. Rusija ne izdvaja sredstva koja je namenila jer nije rešen status. Ovo pitanje se mora rešiti ili se Centar mora ugasiti - poručio je Dačić ostavljajući i mogućnost gašenja Centra.
Prošle nedelje ovu temu ponovo je aktuelizovao visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji. On je na pretresu o situaciji u jugoistočnoj Evropi, održanom u Pododboru za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju u američkom Senatu, izjavio da su „SAD zabrinute zbog izgradnje Ruskog humanitarnog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa za osoblje koji je Rusija tražila".
- Brine me takozvani humanitarni centar, ne zbog onoga što je sada, nego zbog onoga što bi mogao da postane. Pogotovo ako Srbija ispuni ono što je Rusija tražila: specijalni status i imunitet za svoje osoblje. Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU - rekao je Ji.
Prema njegovim rečima, Centar u Nišu, blizu granice s Kosovom, gde SAD imaju oko 600 vojnika i 4.000 pripadnika mirovnih snaga NATO-a, nije pozitivan pomak.
- Važno je, i to uverenje delimo s Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije - upozorio je Hojt Ji, dodajući da Rusija koristi zavisnost zapadnog Balkana od njenog gasa, kao i slabosti ovdašnjih država: korupciju, neslobodne medije, tenzije medu susedima.
- Trend je zabrinjavajući, ali ne mislim da smo izgubili bitku. Crna Gora je uspela da se odupre uticaju Rusije, vidimo da se i situacija u Makedoniji stabilizovala uz našu pomoć i pomoć EU - kaže Ji.

Amerikanci su zabrinuti, ne zbog onoga što je Niš danas, već zbog onoga što bi mogao da postane sutra. Trenutno je to humanitarni centar koji je bio pohvaljen i od EU. Ali ako ruskim vatrogascima damo diplomatski status, zašto to nemaju i svi srpski vatrogasci, pita se Boško Jakšić

Njegovim strepnjama brzo se pridružio i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekavši prošle nedelje, baš u Nišu i baš nakon otvaranja simpozijuma „Uloga NATO-a u jugoistočnoj Evropi", da „ima dobrih razloga za zabrinutost" zbog Rusko-srpskog humanitarnog centra.
- Ne znam tačno šta oni rade, nikada nisam posetio taj centar, ali mislim da ima dobrih razloga za zabrinutost - rekao je Skot kao odgovor na pitanje novinara da li smatra da je Centar u Nišu zapravo špijunski centar.
Skot je rekao da je to pitanje više za Srbiju, za ljude koji tu žive i za Vladu Srbije.
- To je pitanje za njih, šta misle da oni (Rusi) zapravo rade u tom centru - naglasio je američki ambasador i pritom istakao da je saradnja s NATO-om pre svega u interesu Srbije.
Međutim, niko od zvaničnika za „Ekspres" nije želeo o tome da govori, ni Vučić, ni Nikolić, ni Dačić, pa čak ni ministar policije Nebojša Stefanović, pod čiji resor formalno spada Centar u Nišu. Takođe, odgovore o broju angažovanih i angažmanima nismo dobili ni od rukovodstva Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.

Pravni osnov tanak
Pravno, Srbija se još u martu 2015. godine Individualnim partnerskim akcionim planom (IPAP) obavezala da omogući NATO vojnicima slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste našu vojnu infrastrukturu i budu zaštićeni posebnim statusom dok borave na našoj teritoriji. IPAP, između ostalog, podrazumeva potpisivanje SOFA sporazuma kojim se reguliše prelazak granice i nivo imuniteta za pripadnike Alijanse dok prolaze kroz Srbiju ili borave u njoj, kao i pristup vojnim objektima. Srbija se takođe obavezala da regionalni centar za obuku „Jug" kod Bujanovca bude otvoren za sve zemlje članice Partnerstva za mir i NATO, da postepeno usklađuje svoje propise u oblasti odbrane sa EU, uništava viškove naoružanja. Osim vojno-tehničke saradnje i održavanja zajedničkih vežbi, Srbija takvu vrstu sporazuma nema s Rusijom. Bečka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. uređuje ovu oblast, ali između diplomatskih predsedništava, tipa ambasade ili misije međunarodnih organizacija, gde humanitarni centri nisu obuhvaćeni.
Spoljnopolitički komentator „Politike" Boško Jakšić smatra da je ključni spor oko toga što humanitarni radnici žele sebe da poistovete s vojnicima, a tanak je pravni osnov za to.
- Amerikanci su zabrinuti, ne zbog onoga što je Niš sada, već zbog onoga što bi mogao da postane. Sad je to humanitarni centar koji je bio pohvaljen i od EU. Rusi žele da dobiju diplomatski status. Ali ako ruskim vatrogascima damo diplomatski status, zašto to nemaju i svi srpski vatrogasci? Jasno je da Moskva hoće da podigne nivo tog centra i na neki način ga izjednači sa Zapadom, ali vojnici i humanitarci nisu ista stvar. Nisam video nigde u svetu da humanitarni centar dobije takav status. Komvoji Crvenog krsta podležu pretresu iako imaju specijalni status. U vanrednim situacijama oni će dobiti prioritet, ali ne u mirnodopskim uslovima. Međutim, Rusi ozbiljno na tome rade i zato je otkazana najavljena poseta Medvedeva - objašnjava Jakšić i dodaje da je dobra odluka Vučića da ne potpiše taj sporazum.
- Ako bi se napravila takva vrsta presedana, onda postaju opravdani ovi strahovi Jia i ostalih. Ako naprave nešto, Rusi su zaštićeni, a Srbija nema kontrolu. Ne tvrdim da će se nešto desiti, ali ostavljamo im prostora da od toga naprave šta žele. Tako bismo im otvorili mogućnost da centar dobije eksteritorijalnost i da tu može da sleti njihov avion s bilo kakvim tovarom. Nikolić je to priželjkivao, dok Vučić to odbija. To je i jedan od razloga zašto ruski mediji često kritikuju Vučića iako se to ovde ne prenosi. „Bondstil" na Kosovu je napravljen uz saglasnost Prištine. Nismo ni Amerikancima dozvolili da prave vojnu bazu kod nas te su i ta poređenja neosnovana. Ne želimo nijednu vojnu bazu, i to je održavanje statusa vojne neutralnosti - napominje Jakšić.
Prema njegovim rečima, tu ne bi pomogao ni princip reciprociteta, koji je ključan u međunarodnim odnosima, jer bi u ovom slučaju to bilo besmisleno.
- Šta će nama dozvola Rusa da kod njih slete naše rakete s nuklearnim punjenjem kad mi to nemamo? Nemamo ni vatrogasce kod njih. Taj problem će još neko vreme opterećivati odnose Moskve i Beograda i na kraju će neko morati da popusti, ali svi argumenti su na našoj strani - zaključuje Jakšić.

Balans između Istoka i Zapada
Andreja Savić, bivši šef Državne bezbednosti, a sada profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, ima potpuno suprotan stav. On smatra da je zahtev Rusa apsolutno opravdan i da bi im trebalo izaći u susret.
- Od 2000. godine, Srbija ide samo u pravcu NATO-a i EU. Potpisali smo sporazume SOFA i IPAP, koji im garantuju da budu zaštićeni kao beli medvedi. Recimo, kad se desila saobraćajna nesreća u Makedoniji u kojoj su pijani američki vojnici ubili čitavu porodicu, niko im nije mogao ništa. Samo su prevezeni u „Bondstil" i odatle prebačeni u SAD. Minimum korektnosti je da se takav status obezbedi i za 20 ruskih humanitaraca. To je stvar reciprociteta u kontekstu sve oštrijih hladnoratovskih podela kojima smo svedoci. Nije ovde reč samo o Centru u Nišu već o geopolitičkoj raspodeli sfere uticaja među velikim silama, a mi kao mala zemlja treba da potvrdimo naš stav o vojnoj neutralnosti. Balansiranjem ćemo zaštiti sopstvene interese - ističe Savić i odbacuje tezu da će Rusi dobijanjem diplomatskog statusa dobiti i eksteritorijalnost.
- To što Moskva želi je neka vrsta pseudodiplomatskog statusa i za to postoji pravni osnov. U skladu je s Konvencijom o diplomatiji, a tako šaljemo poruku da imamo iste aršine prema svim centrima moći. Centar u Nišu neće biti opremljen raketama i vojnom opremom, ima čisto humanitarni karakter i nacionalna bezbednost ne može biti ugrožena. Imamo i policiju i bezbednosne službe koje će voditi računa o tome. A to što se Amerikanci plaše, oni strahuju za sebe, a ne da li će nas neko prisluškivati ili ugroziti - podvlači Savić.
S njim je saglasan i profesor međunarodnog prava Boris Krivokapić, koji napominje da Rusija ima odlične specijalce pod rukovodstvom Ministarstva za vanredne situacije i da treba da poštujemo ono na šta smo se obavezali ranije i potpišemo sporazum s njima.
- Kad neko dobije diplomatski imunitet, to ne znači da neće odgovarati za eventualna krivična dela, već da će biti procesuiran u matičnoj zemlji. Ne očekujemo da će humanitarni radnici pljačkati banke. Minimum što možemo da uradimo jeste da im obezbedimo isti tretman kao i NATO vojnicima. To što je blizu „Bondstil", to nema nikakve veze. Niko više ne prisluškuje teritorijalno, već preko satelita, a onda vam je svejedno gde ste smešteni. Inače, „Bondstil" je najveća američka vojna baza u Evropi posle Frankfurta, gde je 4.000 vojnika. Kako njih može da ugrozi 18 vatrogasaca i padobranaca? Nikako! Diplomatski imunitet imaju i sve ambasade pa naša država nije ugrožena. S druge strane, ako dođe 200.000 padobranaca, mi ćemo se braniti, svejedno iz koje su zemlje i koji status imaju - zaključuje Krivokapić.

UNUTRA NEMA NIŠTA ŠTO LIČI NA ŠPIJUNAŽU

Zanimljivo je da je i reporter prozapadnog radija „Slobodna Evropa" Predrag Blagojević prošle godine pisao o ovom centru i naveo da se „tokom obilaska objekta ne može videti ništa što bi ukazivalo na njegovu vojnu namenu".
„Sam objekat Rusko-srpskog humanitarnog centra se nalazi u zgradi koja je bila napravljena pre desetak godina kao poslovna zgrada kompanije 'Pakom', koja je u to vreme trgovala računarima. U međuvremenu je kompanija iznajmila veći deo te zgrade, znači upravnu zgradu i magacinski prostor. Ono što sam ja kao novinar zatekao u Rusko-srpskom humanitarnom centru je nekoliko kancelarija i jedan veliki magacin. U magacinu je veliki broj šatora, vreća za spavanje, kreveta, čamaca na naduvavanje, nekoliko peći na čvrsto gorivo, nekoliko vrlo moćnih agregata za struju. Zatim jedan kombi i jedna 'lada niva'. Ukratko, to je to od opreme. Inače, u pitanju je zgrada koja ima nekoliko spratova i koja se nalazi na prilično maloj površini, praktično jedini prostor oko zgrade je parking za 30-40 automobila. Pritom je reč o objektu koji jeste ograđen, ali jednom najobičnijom ogradom, nema neke bodljikave žice niti ičeg sličnog. Na ulazu u objekat postoji rampa, međutim, ta rampa je 24 sata podignuta. I to je parking, odnosno prostor koji zajedno koriste 'Pakom' i Rusko-srpski humanitarni centar. Ne postoji stražar, ne postoji bilo kakva procedura legitimisanja", opisao je svojevremeno Blagojević.

ČINJENICE O RUSKO-SRPSKOM HUMANITARNOM CENTRU

* formiran je na osnovu sporazuma od 20. oktobra 2009. godine između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnoloških havarija i uklanjanja njihovih posledica
* zvanično otvoren 25. aprila 2012. godine. Delatnost i pravni status centra definisani su zasebnim međuvladinim sporazumima. Centar je u zajedničkoj nadležnosti Ministarstva za poslove civilne zaštite, vanrednih situacija i uklanjanja posledica nesreća Ruske Federacije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije
* međuvladina neprofitna organizacija koja koristi prava pravnog lica i kojoj se, uz pristupanje drugih učesnika, mogu dodeliti međunarodne koordinacione funkcije
* teritorijalno Centar i njegove filijale nalaze se na aerodromu u Nišu, kao i u drugim oblastima Srbije koje strane usaglase
* kao pravno lice registrovan je u Republici Srbiji u skladu s njenim nacionalnim zakonodavstvom

ZADACI:

* preduzimanje mera za pripremu sprečavanja i uklanjanja posledica vanrednih situacija
* pružanje humanitarne pomoći stanovništvu pogođenom vanrednim situacijama
* realizacija programa i projekata o humanitarnom deminiranju, pružanje pomoći Srbiji i ostalim zemljama u regionu u gašenju požara uz pomoć avijacionih sredstava
* obuka, dokvalifikacija i trening specijalista u oblasti sprečavanja i uklanjanja posledica vanrednih situacija
* demonstriranje i ispitivanje savremenih vatrogasno-spasilačkih i drugih sredstava i tehnologija, razmena iskustava i informacija u skladu sa zadacima Centra
* ispunjavanje drugih zadataka koji nisu u suprotnosti s ciljevima formiranja Centra