SRBI I NATO U TAMNOM VILAJETU

SRBI I NATO U TAMNOM VILAJETU


U organizacionom i tehničko-tehnološkom smislu Vojska Srbije je već dugo jednom nogom u Severnoatlantskoj vojnoj alijansi, što je posebno izraženo u poslednjoj deceniji, ali to ne garantuje da će Srbija u skorije vreme biti članica NATO

Srbija, Bosna i Makedonija već dugo bitišu pred dva svetilišta modernih političkih izazova i zabluda. Pred Evropskom unijom i NATO. Najpre prijem u EU pomenute zemlje same su odabrale još pre dvadesetak godina, ali su sve tri danas mnogo dalje od vrata Brisela nego što su bile u začetku te ideje. NATO svetilište je posebna, ali ne i odvojena priča od pomenute EU. U dosadašnjoj praksi pristup Severnoatlantskom savezu je širom otvarao vrata EU, što danas nije garancija. Sa osmatračnice zapadnog Balkana dobrano se vide dva primera: ulazak Crne Gore u NATO služi za podsmeh u visokim vojnim i političkim krugovima Zapada, a jednako su daleko od EU, kao i priča Makedonije, otužne zemlje koja je poštujući zahteve EU dala sve, čak i ono što nema.

U međuvremenu na globalnom vojno-političkom etalonu neke stvari su se promenile, svet nije više pod šapom Ujke Sema kao jedine globalne sile. Na scenu su stupile Kina, Indija, Rusija pa i Turska, za koju niko sa sigurnošću ne može da tvrdi na čijoj je strani, što je Severnoatlantsku vojnu alijansu dovelo u bitno drugačiju poziciju. NATO, odnosno deo duboke države u SAD i Britaniji to ne prihvata i na zapadnom Balkanu. Alijansa traži proširenje, čak i u zemljama gde su ti pokušaji očigledno nemogući.

Recimo, BiH je voljom Dejtona duboko podeljena, a poslenici Alijanse, uz dosta nervoze ubeđuju Sarajevo kako je NATO jedina sigurna kuća za stabilnu budućnost BiH. Milorad Dodik, međutim, poručuje: “Ne zanosite se utopijom, teritorija Srpske nikada neće biti NATO teritorija, i tu je kraj priče”, dok Željko Komšić podržava ulazak BiH u NATO, a kao odgovor Dodiku servira novu ucenu. Naime, po ustaljenom redosledu, na čelo Saveta ministara BiH trebalo je da se ustoliči Srbin iz RS. Banjaluka je delegirala Zorana Tegeltiju, dugogodišnjeg Dodikovog ministra finansija. Komšić je saopštio: “Ako prihvatite da BiH potpiše Partnerstvo za mir i ubrza ulazak u NATO, Tegeltija će biti predsedavajući Saveta ministara”. Tako je cena 120 kilograma sirovog mesa gospodina Tegeltije porasla basnoslovno, jer to je ulaznica u Severnoatlantsku alijansu.

Pitanje je i da li će Zoran Zaev u Makedoniji odigrati do kraja tu maskaradu kojoj oduzima pravo građanima da se na referendumu izjasne o promeni imena zemlje i pristupanju u NATO po uzoru na Mila Đukanovića? Međutim, i poslednji politički laik, ako je u pravu, reći će da je ubeđivanje Srbije, Makedonije i BiH da se priklone NATO konačno proterivanje ruskog uticaja sa Balkana. Ipak, Denis Krnić najpre misli da tu nema nikakve nervoze…
– Prema svim objektivnim ekonomskim i vojnim parametrima, Rusija je regionalna sila. Globalna sila je samo po veličini državne teritorije i arsenalu nuklearnog naoružanja. Od raspada SSSR-a, Rusija kontinuirano gubi deo svog geopolitičkog dvorišta. Rusija gubi u svom najbližem okruženju i ne vidim gde je tu njen povratak na tron svetske velesile. Ne postoji ruska dugoročna strategija izgradnje odnosa sa susedima i ostatkom sveta. Kina je svakako daleko veća pretnja za SAD jer ima agresivniju spoljnu politiku i svakako ne bi dozvolila američke raketne napade na Siriju da su oni, Kinezi, kojim slučajem jemci sirijske bezbednosti, kao što to za sebe tvrde oni u Kremlju – tvrdi Krnić.
Na drugoj strani, analitičar Obrad Kesić iznosi alarmantno stanje u kojem se već izvesno vreme nalazi najmoćnija vojna armada.

– NATO poslenici su nervozni prvenstveno zbog Trampa. Posle Samita 20 najrazvijenijih zemalja sveta naredio je, sada već bivšem sekretaru odbrane Džejmsu Matisu da se napravi procena posledica ukoliko SAD smanje sredstva koja troše za NATO, ali i procena posledica povlačenja SAD iz NATO. Svi iz političkog establišmenta, koji su u suštini protiv Trampa, digli su uzbunu. Ocenili su da je to izdaja i da bi Amerika propala zato što je NATO ključ za bezbednu politiku SAD. To je iniciralo više akcija u kojima pokušavaju da blokiraju svaki pokušaj Trampa da smanji ulogu Amerike u NATO. Oni veruju da će nekako da vežu Trampove ruke ako NATO nastavi da se širi – otkriva Kesić.

Amerikancima je poznato, navodi Kesić, da oni finansiraju oko 80 odsto troškova NATO saveza. Tramp veruje da je glupo da SAD brane, recimo, Nemačku i troše pare na njenu odbranu i pitaju: “Šta mi imamo od dogovora sa više od 20 zemalja, od kojih većina nama ništa ne može da doprinese što se tiče naše bezbednosti? Zašto ne bismo samo potpisali sporazum sa Engleskom, sa Francuzima, sa Turskom…”

Do tada Severnoatlantska alijansa i dalje je politički svetski faktor koji se pita. Kad su u pitanju Kosovo i Srbija, tu su i te kako aktivni. Visoki i neimenovani zvaničnik Alijanse nedavno je za “Danas” izjavio: “NATO se zalaže za stabilnost i poštovanje granica na Balkanu. Budućnost Balkana počiva na toleranciji, dijalogu, uzajamnom uvažavanju i razumevanju između zajednica. U tom kontekstu poštujemo napore Albanije da izgradi odnose sa svojim susedima”, ne precizirajući na koje napore misli. Najzanimljivija je pozicija Srbije u odnosu na NATO i da li je moguća stvarnost u kojoj bi Srbija bila članica Alijanse? Istina, NATO poslenici često su u Beogradu, a razgovori se uglavnom vode iza zatvorenih vrata. O čemu? Pa ne o fudbalu i ćevapima. Zanimljivo je da se sve češće u novinama, ne tabloidima, pojavljuju tekstovi koji analiziraju budućnost – kako bi Srbi živeli kad bi Srbija ušla u NATO, kao što je to zapisao ekonomista Goran Nikolić, koji veruje da je Srbija već dugo prozapadno orijentisana i da nema izbora. Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je Srbija daleko od NATO. Verovatno imajući na umu da Srbi na referendumu nikad neće izglasati da Srbija uđe u NATO, koji je bombardovao Srbiju 1999. i Srbe u BiH 1995. godine.

Danko Borojević, srpski vojni analitičar, kaže da “NATO smatra prostor bivše SFRJ svojoj zonom interesa. Zbog toga u zadnje vreme vrši značajan pritisak na Srbiju da i ona uđe u taj savez. Samim tim bi sa ovog prostora u potpunosti “pacifikacijom Srba” bila istisnuta i Rusija. Njima ne odgovara koliko-toliko samostalna politika Srba. Ako uspeju da uvuku Srbiju u NATO, rešili bi i pitanje BiH. Zbog toga im je u interesu da Srbija pre uđe u NATO, jer u obratnom postoji mogućnost raspada BiH, jer Srpska neće protiv Srbije.
Denis Krnić se čudi otkuda crpimo te tvrdnje da se NATO žuri da primi Srbiju u svoje članstvo.

– Više puta su čelnici NATO poručili da Srbija može biti članica EU a da prethodno ne bude deo Alijanse. Iz toga je jasno da eventualno članstvo Srbije NATO vidi kao nešto što je na dugom štapu i da su posve zadovoljni sadašnjim nivoom odnosa u kome Vojska Srbije ima daleko više vežbi s članicama NATO nego sa ruskom vojskom. Sve reforme u Vojsci Srbije sprovode se po NATO standardima. Svoje vojne zakone Srbija usklađuje sa NATO. Jedan od takvih zakona je i onaj o odnosima Vlade Srbije i Vlade SAD o bezbednosnim merama tajnih vojnih podataka, kao i ugovor SOFA (Status of Forces Agreement) kojim je regulisan pravni status američkih vojnika na tlu Srbije, zajedničke vojne vežbe i korišćenje objekata srpske vojske od strane američke. Srbija je dozvolila i prelete aviona Saveza preko svoje teritorije. Potpisani su i ugovori o kopnenim operacijama, odnosno prebacivanju trupa Saveza preko Srbije. Srbija je u 2015. učinila ključan korak na putu prema NATO savezu kada je aktiviran „Individualni akcioni plan partnerstva” (IPaP), što je najviši oblik saradnje neke države sa NATO kroz program Partnerstvo za mir… Drugim rečima, vojna neutralnost Srbije obična je maskirovka kreirana za internu upotrebu – tvrdi Krnić.

Koliko smo daleko, ili smo možda i blizu da nam NATO priraste uz srce?

Zavisi od tačke gledišta, šta je interes, a šta istorijsko pamćenje. Sve u svemu, Srbi i NATO su idiom iz one priče o tamnom vilajetu. Ako uđeš, kajaćeš se, ako ne uđeš, opet ćeš se kajati. Opet neki mudriji ljudi govore da ne treba nikud žuriti, da se svetska bezbednost ne može deliti, da su velike sile poput Kine i Rusije sa kapitalom ušle u Srbiju, što je izvestan garant da će samim tim i u Srbiji braniti svoje interese.

 

Hronologija partnerstva

* Jugoslavija 1951. godine pristupa američkom Programu pomoći za uzajamnu odbranu, kroz koji dobija značajne količine naoružanja i vojne opreme. Već 1953. formira Treći balkanski pakt sa Grčkom i Turskom i tako uspostavlja formalni saveznički odnos sa dve članice NATO
* Krajem Hladnog rata i pokretanjem Partnerstva za mir, SR Jugoslavija je u dubokoj međunarodnoj izolaciji. Posle Dejtona SRJ se prvi put susrela sa NATO preko međunarodne vojne misije u BiH
* U aprilu 2002. Savezna vlada SRJ usvaja preporuku Vrhovnog saveta odbrane o pokretanju procesa pristupanja Partnerstvu za mir
* SCG 19. juna 2003. podnosi zvanični zahtev Alijansi za prijem u Partnerstvo za mir. Međutim, zbog negativne ocene o nezadovoljavajućoj saradnji sa Haškim tribunalom izostao je zvanični poziv. NATO, umesto toga, juna 2003. pokreće poseban program saradnje za SCG
* Od 2004. Vojska SCG (Vojska Srbije) učestvuje u nekoliko vojnih vežbi sa državama članicama NATO, značajne sa Rumunijom i Italijom, kao i vojne vežbe sa oružanim snagama Mađarske, Rumunije i Slovenije
* Sporazum o tranzitnim aranžmanima sa NATO potpisan je 18. jula 2005, a ratifikovan novembra 2005.
* Decembra 2006. Severnoatlantski savez odobrava formiranje grupe SCG-NATO za reformu Ministarstva odbrane. Srbija 14. decembra 2006. postaje članica Partnerstva za mir. Srbija sa NATO formira i dva poverilačka fonda namenjena za uništavanje zaliha protivpešadijskih mina i prekvalifikaciju viška vojnog kadra
* Ključni sporazum sa NATO (Status of Forces Agreement – SOFA) potpisan je u januaru 2014. u Vašingtonu
* Skupština Srbije februara 2016. ratifikovala je Sporazum o saradnji sa NATO, koji predviđa slobodu kretanja i diplomatski imunitet svim pripadnicima NATO u našoj zemlji, kao i privilegije koje sleduju diplomatama po Bečkoj konvenciji
* Srbija u oktobru 2008. u sedištu Alijanse potpisuje Sporazum o bezbednosti informacija o zaštiti razmenjenih podataka

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar