TRANSFORMACIJA EU: Garantni list za Srbiju

 Ideja predsednika Vučića da od EU traži garancije za ulazak Srbije u evropsku zajednicu kao deo sveobuhvatnog sporazuma s Prištinom vrlo je razumna imajući u vidu njihov dosadašnji odnos prema Briselskom sporazumu, smatra ministarka Joksimović

Od čuvenog referenduma na kojem su građani Velike Britanije doneli odluku o izlasku zemlje iz Evropske unije prošlo je 27 meseci, a Bregzit i dalje nije gotov. Zahvaljujući komplikovanim birokratskim procedurama garniture u Briselu, proces će biti okončan tek 29. marta 2019. Tada ističe rok od dve godine otkako je London formalno podneo zahtev za napuštanje evropske porodice naroda

Ovaj primer jasno pokazuje koliko su neumesne priče ovdašnjih evroskeptika po matrici: dok Srbija uđe u EU, ova će se raspasti. Sve i da naprasno svi to požele - a realnost je ipak znatno drugačija - trebaće im nekoliko decenija maltene da to i sprovedu. Ipak, neopterećeni činjenicama i podrobnijim poznavanjem briselske nomenklature, domaći protivnici EU na nož su dočekali Vučićevu najavu da će „u okviru pravno obavezujućeg sporazuma s Prištinom tražiti određene garancije za Srbiju da će do 2025. postati članica EU". Iako EU nije idealna, iako prolazi kroz ozbiljne krize i unutrašnja previranja, za Srbiju je to najbolje rešenje. Ekonomski, politički i geostrateški.

Iako se ovih dana moglo pročitati da nijedna zemlja kandidat za članstvo nije dobila garancije tog tipa, ništa nije nemoguće jer je proces ulaska u EU u biti politički te su sve opcije na stolu.
Ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović smatra da je očekivanje predsednika sasvim promišljeno i razumno imajući u vidu nekonzistentnost dosadašnjih garancija EU u vezi sa sprovođenjem Briselskog sporazuma.

- Tu posebno mislim na uspostavljanje ZSO i odsustvo volje i kapaciteta Prištine da konstruktivno pregovara i dogovoreno sprovodi. Ipak, ne znam koliko je realno da dobijemo takvu vrstu garancije s obzirom na to da predstoje veoma interesantni evropski izbori koji će svakako doneti izvesne ideološko-političke promene u evropskim institucijama, a što će se reflektovati i na politiku proširenja. To ne mora nužno da ima negativne implikacije na Srbiju. Uostalom, možemo da ponudimo i obrnuto, da, na primer, tri ili šest meseci po stupanju u članstvo Srbija realizuje neka od potencijalno dogovorenih rešenja. Zašto da ne? Jer nijedna država kandidat nije objektivno imala ovakav slučaj direktno vezan za pregovarački okvir sa EU. Otuda fleksibilnost i inventivnost moraju da budu žive ako je kredibilna želja EU da se proširi na Srbiju i da druge države s takozvanog zapadnog Balkana integriše u budućnosti - napominje ministarka.

Kada je reč o integraciji, prošle godine Angela Merkel je najavila mogućnost „Evrope u više brzina" iako i danas postoji više krugova unutar EU. Neke zemlje su članice Šengena i evrozone, druge su samo u evrozoni, a treći krug, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske, nisu ni u Šengenu ni u evrozoni. Svi oni teže da uđu u najuži krug i da budu što integrisaniji. EU već više do 42 meseca beleži konstantan ekonomski rast i pre ili kasnije građani će osetiti to u svojim ionako pristojno popunjenim novčanicima. Ako srede i problem migranata, verovatno će se potpuno stabilizovati. Desnica će, kao na klackalici, automatski početi da gubi svoju snagu.

Sve ukazuje na to da se EU sigurno neće raspasti u nekom doglednom vremenu, ali da će se transformisati, hoće svakako, smatra potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
- EU je prošla veliku krizu evra, koja je otvorila pitanje funkcionisanja evrozone, što je srž EU. Tu je najveći stepen integracije EU, a ona će morati da se menja. To će uticati na izgled i funkcionisanje čitave Unije. Jedan od faktora je i izlazak Velike Britanije, koji će umnogome promeniti odnos snaga unutar unije. Kao „nevoljni Evropejac" često je bila protivnik daljih integracija u mnogim oblastima, a kao velika zemlja imala je težinu u pregovorima. Izlaskom Velike Britanije, na scenu se vraća dvojac Nemačka-Francuska, koji će voditi EU. Makron je najavio da želi veću integraciju i da EU ima jaču snagu u međunarodnim odnosima. Zajednička spoljna politika je do sada bila oblast u kojoj je tražena jednoglasnost, a verujem da će se sada u procesu odlučivanja ići na kvalifikovanu većinu, što će je učiniti operativnijom - navodi Međak i dodaje da će konačni izgled EU zavisiti od svih država članica.

- Svaka promena mora da bude prihvaćena jednoglasno od svih država članica. Izlazak Velike Britanije iz EU je pokazao koliko je to neisplativo, a njima je bilo najneisplativije. Velika Britanija je peta ili šesta najveća ekonomija na svetu, dalje, jedina je, osim Francuske, stalni član Saveta bezbednosti UN. Imaju vojnu moć koju mogu da projektuju na bilo kojem delu planete, što niko drugi u Evropi ne može. Na kraju, oni su imali najniži stepen finansijske integracije unutar EU jer im 50 odsto izvoza ide u zemlje članice, dok svima drugima ide 60 ili 80 odsto. Velika Britanija ima ekonomske probleme zbog Bregzita, i samo od pregovora zavisi hoće li to biti manji ili veći problemi za njih. Hipotetički, sve može da se raspadne, raspao se SSSR, raspala se Jugoslavija. Sve što čovek napravi, može i da se raspadne, ali je trošak toliki da nikome racionalnom to ne bi palo na pamet. Morao bi da se pojavi ozbiljan koncert iracionalnih ljudi, kao što je bio slučaj u Jugoslaviji, pa da zanemarujući opšti interes požele za sebe da izvuku neku korist - napominje potpredsednik Evropskog pokreta.

Prema njegovim rečima, u interesu Srbije je da se trudi i priprema za ulazak u EU iako su i početak pregovora i konačna odluka o prijemu neke države uvek političke prirode.

- I dalje je moguće da Srbija postane članica 2025. ako uradi sve što je do nje. Vi morate da ih ubedite da treba da vas prime. Ako hoćemo da budemo siromašni rođaci s juga koji žele socijalnu pomoć, onda nećemo koristiti sve prednosti članstva. Ako želimo da budemo punopravna članica koja će koristiti ne samo fondove već i jedinstveno tržište i mogućnost odlučivanja, moramo mnogo više da se potrudimo. U Briselu je jak onaj koji je ekonomski jak kod kuće. Švedska kao bogata i politički stabilna zemlja kroji kapu u Briselu iako ima svega pet miliona stanovnika - ističe Međak.

Kada je reč o pregovaračkim poglavljima, ministarka Joksimović tvrdi da imamo nekoliko spremnih pozicija.

- Ako bude političke volje država članica do kraja austrijskog predsedavanja, možemo da otvorimo nekoliko poglavlja. Jer prva polovina iduće godine će proteći u kampanji za evropske izbore pa ne verujem da će proširenje biti u fokusu - zaključuje ona.