TRGOVCI I UCENJENE GLAVE!

Kad je zaista uhapšen Radovan Karadžić, u petak ili u ponedeljak? Da li se tu krije pozadina priče o parama, ili su ta 72 sata dovoljna za još jednu teoriju zavere?

Nema sumnje da su filmovi i knjige inspirisani pričama o lovcima na ucenjene glave kod svetske publike među najgledanijim i najčitanijim, iz razloga što se radnja u njima, nepredvidiva, neizvesna do samog kraja, gotovo uvek zasniva na istinitom događaju. Ma koliko da su pisci ili reditelji talentovani, jednu ovakvu priču ne mogu samo izmaštati a da prethodno na bilo koji način nisu došli u dodir sa autentičnom pričom bilo o onima čija se ucenjena glava lovila, ili onima koji su za njom jurili.

Da li su uzeli milione

Svakom lovu na ucenjenu glavu, uglavnom, prethodi rat. Poučeni sukobima na prostorima bivše Jugoslavije ili Bliskog istoka, jasno je da za pobednika nije kraj onda kada se zaustavi krvoproliće, već onda kada se, u bukvalnom ili prenesenom smislu, donese glava poraženog koji je, obično, nakon izgubljene bitke bio u bekstvu. U bukvalnom smislu, gledali smo uživo kako su ulovljeni odbegli vođa Al Kaide Osama bin Laden, kao i irački predsednik Sadam Husein, i odmah zatim pred kamerama i pogubljeni, bez mogućnosti da ih izvedu pred lice pravde.

Kada su u prvoj deceniji novog milenijuma tadašnje srpske vlasti raspisale milionske nagrade za onog ko locira ili uhvati odbegle vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića, Srbija i Republika Srpska postale su lovište u kome su se u potrazi za najvrednijim srpskim glavama, bar u evrima, sudarale razne strane službe, paravojne formacije, kriminalci i plaćene ubice. Ipak, prema zvaničnim informacijama, obojicu je uhapsila domaća tajna policija, osuđeni su nepravosnažno pred Međunarodnim sudom pravde, ali je ostala dilema da li se neko dokopao raspisane nagrade. Naročito u slučaju vođe bosanskih Srba Karadžića, koji se prerušen u iscelitelja doktora Dabića godinama slobodno šetao Beogradom, a uhapšen je jula 2008. godine u autobusu gradskog prevoza za Batajnicu, što je samo po sebi literatura. Ubrzo nakon hapšenja, njegovi advokati izneli su u javnost više detalja koji otvaraju sumnju da je njegova glava naplaćena pet miliona evra i da je u celu priču umešano nekoliko visokih državnih funkcionera tadašnje vlasti, bez pominjanja imena.

Ovih dana te sumnje ponovo podgrevaju navodi iz knjige glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, objavljeni u nemačkom „Zidojče cajtungu“, koji je napisao da je Miki Rakić, šef kabineta tadašnjeg srpskog predsednika Borisa Tadića, boravio nekoliko dana kod njega u Tribunalu baš u danima kad je Radovan uhapšen. A kad je zaista on uhapšen, u petak ili u ponedeljak? Da li se tu krije pozadina priče o parama, ili su ta 72 sata dovoljna za još jednu teoriju zavere?

Karadžićev advokat Goran Petronijević je odmah nakon hapšenja javno izneo sumnju da je osoba iz vrha tadašnje vlasti, ne navodeći ime, boravila nekoliko dana kod glavnog tužioca Bramerca uoči Radovanovog hapšenja, i da se ta ista osoba, nakon što je tog ponedeljka objavljeno da je Karadžić uhapšen, nije odmah vratila u Srbiju, već je otputovala na jednu destinaciju poznatu po ofšor poslovanju. Vlast ga je demantovala tvrdeći da to što govori nije tačno. Tadašnju vlast sada demantuje tužilac Bramerc, ali da se prvo vratimo na to kad je Radovan uhapšen, i šta je o tome rekao svom ranijem advokatu Sveti Vujačiću, kome je Karadžić prilikom prvog susreta u pritvoru kazao da nije uhapšen u ponedeljak, kako su vlasti to objavile, već da je kidnapovan tri dana ranije, te da je 72 sata držan na nepoznatoj lokaciji.

Prodata i slika

„Za ta tri dana, svi su prema njemu bili ljubazni, nudili mu hranu, novine. Kako je imao povez preko očiju, kazao mi je da misli da je nakon što je uhvaćen odveden u prostorije BIA, a to je zaključio na osnove maršrute kojom su ga vozili, a s obzirom na to da je Radovan bio dugogodišnji lekar u Crvenoj zvezdi, taj potez je odlično poznavao, a i vozilo kojim je prebačen imalo je prioritet na putu. „Niko me ništa nije pitao, nisu mi uzeli ni krv za DNK, ništa“, rekao mi je. Dakle, od petka do ponedeljka neko je čekao da se isplate pare. Kad je isplata obavljena, kad su pare legle, kao zvaničan datum hapšenja pominje se ponedeljak.

“ Dodaje i da je nakon saslušanja u Tužilaštvu za ratne zločine Karadžić pristao da se za uspomenu slika sa tužiocem, istražnim sudijom, zapisničarem i sa njim, te da je već sutradan ta fotografija osvanula u „Tajmsu“.

„I sliku je neko prodao.“ Priču o tome kako je ratni predsednik bosanskih Srba prodat začinio je navodeći kako se Radovan poverio članu svoje porodice da ga je zapravo ocinkario jedan od najbližih prijatelja:

„Taj prijatelj ga je odao, dobio deo para i pobegao u inostranstvo gde i danas živi, a pare od nagrade zna se ko je uzeo, sam vrh tadašnje vlasti, njih dvojica, trojica.“

Reagujući na navode iz Bramercove knjige, advokat Petronijević za „Ekspres“ kaže da on ima saznanja da je reč o Tadićevom šefu kabineta Rakiću, ali da to nije mogao da iznese u javnost jer dosad za to nije imao dokaze.

„Javljeno mi je šta je objavljeno u ‘Zidojče cajtungu’, da je Bramerc objavio knjigu i u njoj, između ostalog, naveo da je Rakić bio kod njega u Tribunalu kad je Radovan uhapšen. Moja saznanja iz 2008. sada su se potvrdila. Takođe sam još tada iz izvora unutar samog Haškog tribunala dobio informaciju da se ta ista osoba koja je nekoliko dana boravila kod Bramerca nije vratila u Srbiju već da je iz Holandije otišla da li na Kipar, Belize, ili neku sličnu destinaciju.“

Na pitanje da li u prevodu hoće da kaže da su ljudi iz vrha tadašnje vlasti umešani u uzimanje nagrade za Karadžića, da su to lovci na glave, ovaj advokat navodi da on „ne želi ništa da dokazuje, ni nečiji eventualni nemoral, niti nečiju tešku zloupotrebu funkcije i korupciju, makar se radilo i o šefu kabineta ili, kako kaže, ne daj bože, o samom predsedniku“.

Dodaje da su za Karadžićem tragali mnogi lovci na ucenjene glave i da je svojevremeno „haška tužiteljka Karla del Ponte, preko Dragana Kalinića, prenela poruku Radovanu da ako se odluči na predaju, da se preda Haškom tribunalu, a nikako pripadnicima NATO jer će u tom slučaju biti likvidiran“.

Ratni komandant vojske RS Ratko Mladić, sa ucenjenom glavom na blizu 20 miliona dolara, bio je treći na listi najtraženijih ljudi sveta, iza Bin Ladena i Al Zahavija. U medijima se čak pojavila informacija da za njim tragaju i čuveni Blekvotersi, privatna vojna kompanija sa kojima posluje američka vlada. Blekvotersi su vodili brojne operacije u Iraku.

Pripadnici BIA uhapsili su Mladića u blizini Zrenjanina.

Američki bezbednjak čuvao Radovana

Rej Karter, stručnjak za bezbednost iz SAD, brinuo je od 2002. do 2004. o Karadžićevoj bezbednosti tokom skrivanja. Karter, koga je bivša haška tužiteljka Karla del Ponte 2001. godine imenovala za načelnika Specijalne jedinice za traganje za haškim optuženicima, u svojim objavljenim memoarima naveo je da je njegova dužnost bila da štiti Karadžića:

„Moja dužnost je bila da ga štitim, da ostane živ, jer samo tako on je mogao Međunarodnom sudu da objasni svoju ulogu u ratu. U tom poslu bio sam izložen smrtnoj opasnosti. Mnogi mafijaši su hteli da nas likvidiraju. I zemunski klan je bio zainteresovan za nas. Od 2002. do 2004. za Karadžićem su tragali mafijaši, agenture iz Engleske i Hrvatske.“

Veće nagrade

Posle vladinog raspisivanja novčane nagrade za svaku informaciju o Mladiću, u Srbiji su se probudile ambicije domaćih i stranih lovaca na ucenjene glave. A taj novac, po rečima potpredsednika Vlade Božidara Đelića, biće isplaćen iz budžeta Republike Srbije, dakle, novcem građana naše zemlje.

Ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je „da u budžetu Srbije ima novca za povećanje nagrade za informaciju koja bi mogla da dovede do lociranja i hapšenja haškog optuženika