VRAPCI I PRAŠINA

Srpska opozicija je konačno počela da se sabira. Teško i sa mukom razjedinjena sujetama, ambicijama, ponovo bez plana i programa, bez konkretne politike, sasvim u skladu sa rejtinzima i brojem glasova u poslednjih pet izbornih ciklusa. Napor vredan hvale u svakom slučaju, ali zapinje se već na prvom koraku. Pitanje je u koliko kolona treba da ide opozicija?

Boris Tadić, nekada predsednik Srbije i DS-a, sada lider Socijaldemokratske stranke Srbije, izazvao je lavinu kada je izjavio da opozicija treba da ide u dve kolone u kojoj bi jednu kolonu činili oni koji se zalažu za evropske integracije, a u drugu oni koji su tradicionalisti i koji se protive EU. Nisu svi lideri naravno dočekali sa oduševljenjem ovu ideju.

Mada sve neodoljivo podseća na borbu vrabaca u pra šini, ako se uzme u obzir da njihova pojedinačna snaga ideja o sabiranju nije sasvim bez racionalnog, ako se problem posmatra čisto matematički. U matematici jedan i jedan su dva. Ali u politici jedan i jedan mogu biti i manje od jedan.

Direktor “Faktor plusa” Vladimir Pejić smatra da opozicija treba da se ujedini, gledajući matematičke parametre, ali napominje da sabiranje procenata nije dovoljno.

- Mora postojati neki zajednički imenitelj, makar po ključnim pitanjima. U suprotnom, pitanje je kakve će rezultate ostvariti i kakvu bi politiku vodili ukoliko dođu na vlast. Građani ne treba da se bave time kako će opozicija da ostvari rezultat ili osvoji vlast, već šta će uraditi nakon toga. Ako ne postoji ozbiljna ideja i saglasnost, onda se sve svodi na puku borbu za vlast. A to nikada nije dobro. Sve što je na veštačkoj osnovi je kontraproduktivno. Male su šanse da Tadić može da okupi opoziciju, jer će on te ško povratiti poverenje i gra đana, ali i njegovih kolega. On u poslednje vreme iznosi stavove, ali nema realnu snagu - poručuje Pejić.

Što nas dovodi do su štinskog problema koji će prosta matematička sabiranja u slučaju opozicije učiniti nemogućim. Pored upitnog postojanja volje za sabiranjem, potrebni su ideja, plan, politika, rešenja... sve ono što predstavlja osnovni kvalitet nekog političkog delovanja. Ukoliko toga nema, i samo sabiranje bi bilo iluzorno. Baš kao kada sabirate nule. Rezultat na kraju je opet nula.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, ocenjuje da opozicija mora što pre doneti odluku o tome kako će nastupiti, bilo da je reč o jednoj ili o dve kolone.

- Produžavanje debata i javnih polemika u medijima nije dobro, a pri ča o udruživanju suviše dugo traje. Opozicija treba br že da odluči i stane iza tog stava kako bi amortizovala negativnu percepciju me đu biračima. Izvesno je da je Tadićev komentar reakcija na izglede o pravljenju šire koalicije koja ne bi uklju čivala njegovu stranku. Možemo samo da nagađamo da li je isključenje Tadićev izbor ili odluka nekoga iz drugog bloka. Ali, suština je da i jedna i druga opcija zavise od postavljenih ciljeva. Ukoliko želite da trčite trku sa Vučićem na duže staze i razmišljate strateški, bolje su dve kolone. Tako neće dolaziti do potencijalno nezgodnih tema oko kojih se razilaze na nacionalnom nivou. Tu mislim na EU, Kosovo i Rusiju - navodi Klačar.

Analitičar Vladimir Goati ističe da je teško političko pitanje da li opozicija treba da ide u jednoj koloni.

- Pitanje je da li je zajednički negativan stav dovoljan da se pobedi režim, jer šta ćete raditi sat vremena posle obaranja. Hoćete li se pobiti ili ćete rešiti nejasno će i probleme koje su vas oš tro delili. U nekim situacijama su stavovi demokratske opozicije bili udaljeniji od stavova nacionalistič ke opozicije. Treba to dobro analizirati i imati politički njuh, jer su u ono davno vreme na izbore izašle dve kolone, a Vuk Drašković je napravio kardinalnu grešku što nije išao sa demokratskom opozicijom. Ovakva razjedinjena opozicija mora da uradi puno toga pre samih izbora i prekine neodoljivi proces usitnjavanja. Treba da se usaglase oko nekoliko ključ nih principa, jer se ništa ne dobija negativnim glasanjem - naglašava Goati.