PREPUCAVANJE OKO ČUVENOG BRODA NE PRESTAJE: Čija će se zastava vijoriti na Titovom "Jadranu"?

Školski brod "Jadran", ostaće u Crnoj Gori i ploviti pod njenom zastavom, poručeno je u ponedeljak uveče iz Tivta sa proslave 85 godina tog jedrenjaka, školskog broda na kojem su se obučavale mnoge generacije mornara.

Ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković je na ceremoniji obeležavanja godišnjice Jadrana upriličenoj na jedrenjaku usidrenom u Tivtu, saopštio da je crnogorska vlada "izdvojila značajna sredstva" za remont "Jadrana" kako bi školski brod "ponovo zasvetleo u najlepšem ruhu".

- Upravo je to bio zalog za budućnost, zalog da ovaj brod plovi i da bude svima na usluzi, u Crnoj Gori. Naša projekcija je da ovaj brod otvorimo i građanima i turistima, a u tome smo uspeli jer je 'Jadran' samo za 24 sata na Danu otvorenih vrata obišlo skoro 2.000 ljudi - poručio je Bošković.

Hrvatska želi da preuzme "Jadran" jer smatra da je školski brod deo nerešene sukcesije vojne imovine između Hrvatske i Crne Gore, a čija ukupna vrednost prelazi milijardu američkih dolara.

Vlada Hrvatske je u maju ove godine uputila protestnu notu Crnoj Gori zbog međunarodnog krstarenja "Jadrana", prenosi Radio Slobodna Evropa.

Spor oko školskog broda "Jadran" je nastao jer Hrvatska svoje pravo nad jedrenjakom temelji na činjenici da je brod, koji je bio u sastavu Ratne mornarice bivše JNA, svoju bazu imao u ratnoj luci "Lora" u Splitu.

Međutim, kako je nakon izbijanja rata u SFRJ postignut dogovor da se naoružanje i vojne instalacije koje su se na početku sukoba našle na teritoriji pojedinih republika mogu smatrati i vlasništvom tih republika, tako je i školski brod "Jadran", koji se u tom trenutku zatekao na remontu u tivatskom "Arsenalu", ostao u posedu Crne Gore.

Iz crnogorskog Ministarstva odbrane više puta su ponovili da je "Jadran" crnogorski, da neće dozvoliti da ovaj brod bude tačka sporenja dve države, ali i da će štititi sopstvene interese.

Spekulacije su stizale i dotle da je kompromis da "Jadran" plovi pod zastavom NATO, budući da su obe zemlje članice Alijanse, ali takva informacija nikada nije potvrđena ni sa crnogorske, ni sa hrvatske strane.

Ovo nije jedini spor ove vrste. Gotovo sve države bivše Jugoslavije imaju nerešena pitanja granica, što stvara velike probleme u njihovim bilateralnim odnosima.

PITANJE PREVLAKE

Hrvatska je još u junu ove godine istakla da je spremna na bilateralni dogovor sa Crnom Gorom oko pitanja Prevlake. Iz hrvatske vlade su rekli da su promenili sastav komisije za granice i o tome obavestili Crnu Goru.

- Mi smo 2006. doneli odluku o priznanju Crne Gore kao suverene i nezavisne države. Uz odluku o priznanju donesena je i izjava Vlade Republike Hrvatske prema kojoj se očekuje dijalog u cilju pronalaženja trajnog rešenja - navele su komšije.

Prostor spornog poluostrva funkcioniše na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci od 2002. godine. Dve vlade su se u to vreme dogovorile da otvore proces dogovora o trajnom rešenju, jer u članu 2. sporazuma stoji da odredbe protokola ni na koji način ne prejudiciraju razgraničenje između dve države.

Šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović izjavio je ranije da Crna Gora nema posebnog razloga da žuri sa rešavanjem ovog pitanja, prenose Novosti.

- Ali smo sasvim otvoreni da počnemo zajednički da ga rešavamo. Mi smo u regionu navikli da nam rešenja donose drugi, ali mislim da zemlje poput Hrvatske i Crne Gore to mogu same da urade. Ako to ne budemo mogli da donesemo zajedno, sledi nam međunarodna arbitraža - kategoričan je crnogorski diplomata

CRNOGORCI BI I METOHIJU

Crnogorski političar Nebojša Medojević danas je rekao da je teritoriju sadašnje Metohije u balkanskim ratovima oslobodila i zauzela crnogorska vojska kralja Nikole i potom ustupila Srbiji, te da ako Srbija sada želi da pokloni Metohiju Albaniji onda bi Crna Gora morala da ispostavi svoje zahteve, prenose Agencije.

https://twitter.com/NebojsaMedojevi/status/1030888450915028993?ref_src=…

- Teritoriju sadašnje Metohije je u Balkanskim ratovima zauzela Crnogorska vojska Kralja Nikole. Kralj je tada Metohiju ustupio bratskoj Srbiji. Ako Srbija želi da pokloni Metohiju Albaniji, istorijski je pravedno da Crna Gora mora tražiti tu teritoriju. Razgraničenje otvara proces - napisao je na Tviteru Medojević koji je član Predsedništva opozicionog Demokratskog fronta i predsednik Pokreta za promene.

On je još napisao da je Metohija istorijska teritorija za koju je Crnogorska Vojska prolivala krv u borbi protiv Otomanske imperije.

- Osvojili smo i Skadar koji takođe gravitira Crnoj Gori. Ako Srbija želi da pokloni Metohiju Albaniji, Crna Gora mora ispostaviti svoje zahteve.#razgranicenje - dodao je Medojević na Tviteru.

https://twitter.com/NebojsaMedojevi/status/1030889143486873600?ref_src=…

LIBERLAND

Na jednom takvom delu teritorije oko kojeg dve države spore, nastao je Liberland. To je mikronacija koja ističe pretenzije na bivšu rečnu adu poznatu kao Gornja Siga, a koja se nalazi na zapadnoj obali Dunava, između Srbije i Hrvatske, čiji je i predmet spora.

Mikronaciju je proglasio, češki libertarijanski političar Vit Jedlička, 13. aprila 2015. godine dok je na inicijalnim izborima od prvih troje stanovnika, izabran kao prvi Predsednik Slobodne Republike Liberland sa 2 glasa za i 0 glasa protiv.

Teritorija je predmet spora Hrvatske i Srbije trenutno pod kontrolom Hrvatske. Vlasti Republike Hrvatske, početkom maja 2015. godine zabranile su pristup tom području, a Predsednika Jedličku dva puta policijski pritvarali na manje od jednog dana zbog aktivnosti koje provodi na tom području. U toku je sudski spor zbog ovog događaja.