TELESKOPI, ASTEROIDI I KOSMOS U 21. VEKU: Dan u Astronomskoj opservatoriji Beograda


U današnje vreme, kada se govori o izumiranju resursa naše planete, već se prave planovi o „rudarenju vrednih metala“ na asteroidima, što se naziva zlatnom groznicom 21. veka, i može
se slobodno tvrditi da teleskopi igraju veoma važnu ulogu u toj trci za svemirskim osvajanjem.

Foto: Kristina Kecman,

Foto: Kristina Kecman,

Teleskopi se dele u dve kategorije, prvi su „zemaljski“, tj. oni koji se nalaze na našoj planeti,
često grandiozni i zahtevaju dobro tehničko održavanje, poput onih u Čileu, ili Americi, a sa
druge strane, postoje i drugi, „svemirski“, poput čuvenog japanskog Hanabuse, ili američkog
Habla.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Interesantno je da u Srbiji postoji više astronomskih stanica, poput one u Vidojevici, kao i
nekoliko manjih, ali vrednih, teleskopa, pa tako na primer, teleskop u Vidojevici je koštao preko
milion evra i bio je donacija EU.

Međutim, u jednoj od prvih srpskih naučnih institucija, Astronomskoj opservatoriji, u
Volginoj ulici broj 7, u Beogradu, odmah pored Zvezdarske šume, nalazi se upravo jedan od
najstarijih teleskopa na čitavom Balkanu. Ovaj teleskop je dospeo u Srbiju zahvaljujući
naplaćenoj ratnoj odšteti, a zajedno sa njim, stigli su i mnogobrojni vredni instrumenti,
zalaganjem profesora Milana Nedeljkovića, osnivača i prvog upravnika opservatorije.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Zanimljivo je da se prvobitna zgada opservatorije nalazila u blizini Karađorđevog parka,
na mestu današnje Meterološke opservatorije, da bi odmah po penzionisanju profesora
Nedeljkovića, 1924. godine, započelo preseljenje u Volginu ulicu. Iste godine, stiže u Srbiju i
pomenuti teleskop, koji je u to vreme predstavljao čudo tehnike i najsavremeniju opremu za
posmatranje svemira, a već tokom 1932. godine oko njega niču i zgrada kupola.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Ta kupola se mogla otvarati uz pomoć posebnog točka za namotavanje, i teleskop bi se
usmeravao u željenom pravcu, a podijum, na kome se posmatrač nalazio, mogao se podići ili
spustiti u zavisnosti od potrebe. Za razliku od današnjih, savremenih i ultraosetljivih teleskopa,
koji funkcionišu uz pomoć ogledala, teleskop u Astronomskoj opservatoriji koristi sočivo,
prečnika nešto preko 60 centimetra, što se smatra izuzetno velikim za teleskope.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Teleskop je napravila firma Karl Cajst (Karl Zeiss), iz Jene, jedna od najčuvenijih nemačkih kompanija koja se bavi optikom.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Naravno, ovaj teleskop nije više u upotrebi, davno je prošlo vreme kada se koristio za osmatranje misterija kosmosa. Ipak, moguće je da će ovaj teleskop, nastaviti svoje postojanje kao muzejski eksponat, pošto se planira pretvaranje opservatorije u muzej. Međutim, veliko je pitanje
da li će se čak i u tom slučaju ovaj teleskop biti dostupan posetiocima, ili će biti organizovan
samo obilazak, pošto bi neprestano rukavanjedelikatnom opremom moglo da izazove štetu i
kvarove.

Foto: Kristina Kecman,

Foto: Kristina Kecman,

„Ovaj teleskop je svakako jedan od najstarijih na Balkanu, mada možda u Bugarskoj, ili čak Rumuniji, postoji neki koji je slične starosti, ali naš teleskop je bukvalno muzejski primerak.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Danas ne može mnogo da se posmatra uz pomoć njega, mogu da se vide Marsove polarne kape,
Jupiterovi sateliti, Saturnovi prstenovi, i to je naravno lep prizor“, ističe Nenad Milovanović,
naučnik iz Astronomske opservatorije Beograd, ujedno i jedan od vodiča prilikom dana otvorenih vrata opservatorije, koji je juče otvrio kupolu sa teleskopom posetiocima, na Međunarodni dan asterioda, 30. juna.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Važno je pomenuti i da su teleskopi su značajni i zbog toga što pomažu da steknemo bolji uvid u kretanje i ponašanje nebeskih tela, uključujući asteroide, budući da da se veliki broj ovog  „svemirskog kamenja“ nalazi u neposrednoj blizini Zemlje, i da se procenjuje kako hiljade
manjih primeraka asteroida padne svakodnevno na tlo naše planete.

Astronomska opservatorija Beograd, Foto: Kristina Kecman,

Međutim, koliko god teleskopi bili precizni i baratali prefinjenim načinima za osmatranje
svemirskih prostora, ni jedan teleskop ne može tako brzo da uoči asteroid koji se kreće, kao što
to može ljudsko oko, čak i danas, na šta je ukazala i doktor Nataša Tomić, verna sledbenica
astronomske nauke, na jučerašnjem predavanju o značaju asteroida.

„Asteroidi često dolaze u blizinu Zemlje, mada ne obilaze oko planete, oni imaju svoju putanju. Ako budu uhvaćeni u orbitu planete i počnu da se kreću oko nje, već je reč o mesecu.

Udari izuzetno velikih asteroida u Zemlju su retki, i najpoznatiji je bio onaj za koji se veruje da
je ubio dinosauruse, izmenio sav ondašnji život na planeti i omogućio pojavu ljudi. Takođe,
poznati su i udar „sibirskog“ asteroida iz 1908. godine, koji je svojom silinom naterao
seizmografe da ubeleže potres širom planete, kao i čeljabinski udar iz 2013. godine u Rusiji, zbog kojeg su popucali prozori širom grada i bilo ranjeno oko 2000 građana Čeljabinska“, istakla je Nataša.

Foto: Kristina Kecman,

Foto: Kristina Kecman,

A kada je reč o našoj zemlji, najpoznatiji udar nebeskog tela se pripisuje takozvanom Jeličkom meteoritu, u blizini Čačka, koji je imao „svega“ pola metara u prečniku, mada postoje legende o mnogo većim asteroidima, koji su poslužili Srbima da grade čitave kuće od njih, ili da se obogate zahvaljujući kvarcu i gvožđu dobijenima od njih.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar