Beograđanin u "Staroj fabrici keksa"

Old Biscuit Factori u Londonu, "Stara fabrika keksa", inspirativna je zgrada, puna studija vizuelnih umetnika, savremenih plesača, modnih dizajnera, glumaca i mnogih drugih kreativaca. Art br. 23 je galerija sa sedištem u Londonu, koja se nalazi u zgradi "Old Biscuit Factory", koja je nekada zaista bila fabrika keksa. Izložbe u ovoj galeriji su podrška umetnicima iz celog sveta, ali i mogućnost da pokažu neki novi doživljaj svoje okoline, sveta, kosmosa. Protekle nedelje su u okviru Izložbe savremene likovne umetnosti koja okuplja sto umetnika izložena i dva dela beogradskog umetnika Milana Markovića iz njegove poslednje serije "Svetlo i tama".

"Zbog tehnike kapanja koju koristi, deluje da njegove slike imaju svoj život, omogućavajući i crnoj i beloj boji da napreduju, utope se ili se povuku kada dođu u dodir jedna sa drugom", kaže Sibel Vaskez, kustoskinja izložbi u likovnoj galeriji "The third line"."Konačan rezultat ostavlja gledaocu zamršenu i složenu kartografiju ovog dvoboja, gde se ta inače binarna asocijacija boja spaja kao jedno.

Svaka kompozicija je čista apstrakcija, a Marković ipak stvara mnoštvo narativa i interpretacija koje su visceralne i duboko ukorenjene u istorijskom razumevanju svetlog i tamnog, crnog i belog."

"Ovo je prvi ovakav konkurs na koji sam prijavio svoje radove i njihov odabir i izlaganje u inspirativnoj industrijskoj zgradi koja je pretvorena u galerijski i studijski prostor za vizuelne umetnike u Londonu i znak mi je da će ova godina, za mene kao umetnika, biti veoma uspešna", kaže Marković. Prisutnost umetnika iz naše zemlje na internacionalnom događajima je izuzetno značajna za promociju savremenog srpskog stvaralaštva.

"Dela koja su izložena u Londonu pripadaju novoj seriji koja nosi naziv 'Light and Darkness', a publika u Beogradu imaće priliku da ih pogleda u oktobru na izložbi u Kući kralja Petra Prvog", kaže Marković. "Radovi iz serije 'Light and Darkness' su u potpunosti bazirani na konceptu antagonizma između svetlosti i tame koji, iako međusobno suprotstavljeni, u mojim radovima predstavljaju jednu neodvojivu celinu. Ljudi empirijski razlikuju svetlost od tame i tamu od svetlosti, ali svetlost i tama predstavljeni kao simboli su veoma složeni i daju nam uvid u stvarnost više od racija ili čula. Najdublji religijski simboli oslanjaju se na ovaj dualistički koncept iz kojeg proizlaze materijalni i duhovni svetovi. U svim drevnim civilizacijama, religijskim sistemima i učenjima, poštovanje svetlosti kao simbola istine bilo je dominantno. Svetlo je, dakle, postalo sinonim za istinu i znanje, dok je tama sinonim za neistinu i neznanje. Takve i slične interpretacije nalazimo i na različitim jezicima i u simbolizmu, od antike do danas; one su takođe prisutne na mojim slikama. Uprkos njihovom protivljenju, svetlost i mrak, kao i život i smrt samo su naizgled ograničene suprotnosti. U potrazi za istinom, samo prosvetljenom gledaocu ovi simboli će se pojaviti kao delovi jedne celine."

Marković je na srpskoj umetničkoj sceni prisutan više od sedam godina i njegova dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu. Beogradska publika ga prepoznaje kao vizuelnog umetnika čiji fokus su i teorijska istraživanja apstraktnog ekspresionizma i apstraktnih slika. Poslednjih godina stvara personalizovane slike kroz dualističku koncepciju svetla i tame. Smatra da time njegov rad odoleva izazovima brojnih trendova u vizuelnoj umetnosti i provokacijama pluralističkih momenata.
Konačan rezultat ostavlja gledaocu zamršenu i složenu kartografiju ovog dvoboja, gde se ta inače binarna asocijacija boja spaja kao jedno. Svaka kompozicija je čista apstrakcija, a Marković objašnjava da stvara mnoštvo narativa i interpretacija koje su visceralne i duboko ukorenjene u istorijskom razumevanju svetlog i tamnog, crnog i belog.

"Što se procesa slikanja tiče, prva serija radova stvarana je kapanjem crne farbe na belo platno. Rezultati ove tehnike su različite crno-bele slike, dok je sam proces uključivao postepenu redukciju, postepeno povećavajući volumen crne boje, tako da su poslednja dela ove serije gotovo jednobojne crne slike. U sledećoj fazi procesa eksperimentisao sam, kako sa formatima, tako i sa samom tehnikom nanošenja boje koja je uključivala različite elemente prirode. Poslednja serija slika vodila me prema istraživanju dualizma u smislu pozitivno-negativnog, koji sam ugradio u proces mapiranja platna na platnu. Za veliku izložbu u Kući kralja Petra Prvog imam u planu postavljanje instalacija koje će posetioci izložbe moći i da osete, dodirnu, promene... učestvujući, na taj način, u procesu stvaranja, menjanja toka rada i, samim tim i njegove finalne prezentacije. Mnogo je ideja već na papiru, a na nekima se već radi.

Drago mi je kad god naši umetnici dobiju priliku da izlažu van Srbije jer prisustvo umetnika iz naše zemlje na međunarodnim izložbama ove vrste je odlična prilika za promociju kreativnosti i savremene srpske umetnosti", ističe Marković dodajući da je veliku podršku za realizaciju dobio od platforme Srbija stvara.

U londonskim galerijama proteklih godina izlagali su Marija Šević, Mirza Dedać, Nina Ivanović, Jovana Mladenović u okviru "Project Space" u Kovent gardenu, na izložbi mladih umetnika sa Balkana pod nazivom "Prekid", a u okviru "Project Space" u galeriji "Tejt modern" Siniša Ilić i Tina Gverović, kao i vajar Miša Perić čija dela su viđena na grupnoj izložbi umetnika u hotelu "St. Regents Park".