Branko Đurić Đuro: "Sve nas nerviraju slične stvari"

Ljubitelji serija će vam reći da je to "Mala kućna klinika“, dok će oni koji ne vole taj žanr odmahnuti rukom uz konstataciju da su "Ničija zemlja“ i Oskar za najbolji strani film dokaz da je reč o glumcu koji nije samo komičar.

Ali, Đuro nije i "samo“ glumac. On je režiser, scenarista, muzičar, pisac. U čemu od svega on najviše uživa, pitali smo ga kada je pre nekoliko dana došao u Beograd da odigra svoju čuvenu stendap komediju "Đurologija“.

"Nikakav problem, uđite, nema potrebe da se izvinjavate“, rekao nam je Đuro kada smo sat vremena uoči predstave pokucali na vrata njegove garderobe u "Kombank dvorani“. Ljubazan, opušten, kao da je predstava završena, a ne da tek treba da počne, strpljivo i ljubazno je odgovarao na naša pitanja. Zapravo, bilo je to više ćaskanje uz puno smeha, nego intervju u formi "pitanje – odgovor“.

Dakle, šta Đuru najviše čini srećnim?

"Najviše mi prijaju koncerti sa bendom, sa ’Bombaj štampom’, ali i kada pišem, kada sam sam. Beskrajno sam uživao u svim scenarijima koje sam do sada napisao, kao i u knjizi-dnevniku ’Mojih pedeset’. Volim da čitam, ali volim i da pišem jer me tada ne čeka ispisana strana, već prazna, i ja treba da je popunim... To me pali, u tome uživam.“

Da li ste nastavili da vodite dnevnik i da li ćete nam opet pružiti zadovoljstvo da zavirimo u njega?

"Pre tog dnevnika počeo sam da pišem roman i stigao sam do jedne trećine. Onda sam počeo da pišem ’Mojih pedeset’. Sada, kada imam vremena, vraćam se tom romanu, ali mu se toliko retko vraćam da u međuvremenu zaboravim šta sam napisao. Sada sam negde na dve trećine teksta i mislim da ću prvo to da završim.“

O čemu je reč u tom romanu, kog je žanra?

"Reč je o nekom izmišljenom liku koji početkom osamdesetih propada po socijalnoj lestvici, a raste po moralnoj i emotivnoj. Postaje pravi čovek, ali gubi svoj posao. A koji je to žanr… nisam siguran. Na početku liči na roman toka misli, ali pošto ni sam ne znam šta će biti dalje, videćemo.“

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata

Intervju

Intervju

Scena 02.01.2022. 07:05

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata

Radivoje Raša Andrić: "I tako prođe 17 godina..."

Intervju

Intervju

Scena 04.02.2022. 07:05

Radivoje Raša Andrić: "I tako prođe 17 godina..."

Kada se približavate Sarajevu, majci javljate da "sarmu stavi na jedinicu“. Da li postoji neki ritual u vezi sa Vašim dolaskom u Beograd? Da li neka mesta obavezno posetite, neke ljude?

"Da, imam i u vezi sa dolaskom u Beograd nekoliko rituala. Obavezno se javim svojim prijateljima, Ganetu (Dragoslav Gane Pecikoza, prim. aut.), Saletu (Aleksandar Čamur, prim. aut.), a onda odemo u jedan vegetarijanski restoran na Novom Beogradu, koji drži Sarajlija, jer sam ja vegetarijanac.“

"Đurologija“ je popularna ne samo u Beogradu. Da li ste primetili razliku kod publike u prihvatanju određenih šala ili je senzibilitet ljudi sa ovih prostora svuda isti, bez obzira na to gde žive?

"Nisam primetio nikakvu razliku. Da ne znam gde nastupam, ne bih nikako mogao na osnovu reakcija publike da pogodim gde sam. Naši ljudi, a pritom mislim na Makedonce, Crnogorce, Bosance, Srbe, Hrvate, Slovence, Vojvođane, Dalmatince, svi oni reaguju na isti način i smeju se istom humoru.

’Đurologija’ je predstava koju sam napravio tako da mogu da kažem sve što me nervira u svakodnevnom životu, a vremenom sam shvatio i da sve naše ljude nerviraju slične stvari i da im je lako da se prepoznaju u mojoj predstavi. I to je, zapravo, tajna uspeha i popularnosti ’Đurologije’. Večeras u Beogradu biće 542. izvođenje.“

Delujete kao da uopšte nemate tremu pred izlazak na binu? Da li ste inače takvi ili je u pitanju uigranost "Đurologije“?

"Tremu sam imao kao student glume, kasnije uoči pojedinih premijera, mada ni to nije bila klasična trema, već neko specifično uzbuđenje. Inače nemam tremu. To mi je posao, ja sam profesionalni glumac. Pilota, na primer, ne pitamo da li ima tremu pre nego što poleti.“

Snimili ste mnogo filmova, serija… Da li postoji neka uloga za koju smatrate da bi bolje bilo da ste je odbili?

"Postoji, ali vam neću reći o kojim ulogama je reč, zbog ljudi sa kojima sam sarađivao. Kada sa mlađim kolegama razgovaram o glumi i karijeri, ja im kažem da karijeru naprave uloge koje su odbili i da je potrebno biti hrabar i odbijati uloge. Danas smo svedoci te poplave glumaca, zbog čega se baš teško dobijaju uloge, i zato mlađe kolege prihvataju sve što im se ponudi. Ja sam imao tu sreću da sam počeo da radim u vremenu kada sam mogao da biram šta ću da radim, da odbijem ono što mi se ne sviđa. Tako da sam napravio jednu ili dve greške, ne više.“

Da li postoji uloga za kojom čeznete, koja bi Vam bila izazov?

"Jedno vreme sam zapostavio pozorište i možda tu postoji uloga koja bi mi bila izazovna i kojoj bih voleo da se posvetim, ali s obzirom na to da sada imam svoje pozorište, opet dosta igram pred publikom.“

Vaše pozorište je u Zagrebu, u zgradi bivšeg bioskopa "Mosor“. Šta je na repertoaru, kakvi su planovi za novu sezonu?

"Taj prostor smo kupili pre pet godina, renovirali smo ga, uložili svoj novac, nismo sufinansirani od države i živimo isključivo od ulaznica. Međutim, usled pandemije broj dozvoljene publike je prepolovljen, sve to ide malo teže, ali se i koroni nazire kraj, a mi imamo tako vernu publiku da se ne bojim šta će dalje s tim biti.“

A šta će dalje biti sa Vašim angažmanima na filmu? U kojoj sledećoj ulozi ćemo Vas gledati?

"Da ste me pitali juče, rekao bih vam da ću snimati u Španiji sledećeg meseca, ali danas sam u dogovoru sa producentima shvatio da ipak ne možemo da uskladimo termine, tako da je moj odgovor – u Španiji neću sigurno sada raditi, ali zato snimam dosta ostalih uloga. U novembru sam snimio seriju u Engleskoj, u Londonu, iz Italije me opet zovu da radim neki film tokom leta, a treba da snimim i neku seriju, gde ću biti režiser, za Sloveniju i Hrvatsku. U međuvremenu igram ’Đurologiju’ koja me najviše zaokuplja u poslednje vreme, stalno sam na putu, predstava je veoma tražena.“

Prošle godine nas je nekoliko bendova iznenadilo novim albumima posle decenijskih pauza. Da li će nas, možda, uskoro tako iznenaditi i "Bombaj štampa“? Poslednji album ste izdali 2010.

"Mi stalno imamo nove singlove. Poslednji smo objavili prošle godine, a uradili smo ga zajedno sa Bajagom koji je napisao tekst za pesmu ’Nisi sama’. Nažalost, nismo odavno objavili nov album, mada smo prilikom potpisivanja ugovora sa ’Kroacija rekordsom’, bivšim ’Jugotonom’, pre četiri godine obećali da ćemo za par meseci objaviti album. To se nije desilo, ali smo objavili dosta singlova. Kada ih bude dovoljno, makar desetak, stavićemo sve te pesme na jedan album.“

Nekada davno ste bili ushićeni kada ste uživo videli Čolu i to ste opisali u svojoj knjizi. Potom Vas je život doveo u situaciju da Vam gost na koncertu bude tenor "Metropolitena“ Mark Heler, kao i da Vam Anđelina Džoli i Bred Pit pošalju gitaru za rođendan. Šta ste naučili iz poznanstava sa svetskim zvezdama?

"Ja ljude ne delim tako, svako može biti zvezda u onome što radi ako ima dovoljna znanja, ali i sreće da postane poznat više od drugih. Ali, što se mene tiče, to ne igra ulogu u tome kako gledam na tu osobu. Mnogo je, mnogo je perfektnih glumaca koji nisu dobili šansu i zato nismo čuli za njih, a isto tako je i mnogo onih kolega koji su svojim skromnim talentom napravili velike karijere. Zato blještava karijera ne treba da bude cilj, već uživanje u svom poslu.“

A, Vi uživate, reklo bi se?

"Da kucnem u drvo – da.“

Da li ste svesni toga da ste i Vi sada nekome "Čola“? S obzirom na to da ste snimili film koji je najgledaniji u Sloveniji – "Kajmak i marmelada“, da "Đurologija“ obara rekorde širom bivše Jugoslavije, da se replike iz "Top liste nadrealista“ i danas mogu čuti, kao i da ste dobili brojne domaće i međunarodne nagrade za svoj rad, među kojima je i Oskar. Da li Vas to raduje ili opterećuje, s obzirom na odgovornost koju nosi?

"Uživam u toj mogućnosti da nekoga obradujem. Kada vidim ljude na mojim predstavama da im je lepo, da su zadovoljni, onda sam i ja srećan. Želja da zadovoljim publiku je moj osnovni motiv, s jedne strane, a sa druge je strah da bih nekoga mogao da razočaram. Nadam se da nisam mnogo ljudi do sada razočarao, a znam da sam mnoge usrećio.“

Pisali ste u "Mojih pedeset“ i o strahu od blama tokom osnovne škole: kako ćete se očešljati, kako treba piti sok, kada se (ne) nosi trenerka… Šta je danas blam?

"Još uvek pazim na to da ne hodam u trenerci okolo, posebno sada kada se bavim poslom kada svi misle da te znaju, pa onda vodiš računa da ti kosa ne bude masna i slično, ali generalno, nisam opterećen time.“

Jutra Vam počinju ritualom koji ste, takođe, opisali u svojoj knjizi. Da li imate ritual i pre nego što izađete na binu? Da li, možda, kažete sebi: „Idemo, Đuđi!“

"To koristim kada su neke ozbiljnije situacije. Što se tiče rituala i sujeverja, ima ih, da. Trenutno, te naočare na stolu što vidite uvek stavljam na isti način – mora biti pod 45 stepeni. Takođe, meditiram često, naročito pre izlaska na binu.“

I tako je bilo. Mi smo izašli iz garderobe, Đuro se spremio za scenu, a "Đurologija“ koju smo potom odgledali bila je urnebesna, kao i 541. put do sada.