DRAGOJEVIĆ: Zašto su na TV zabranili mene, Acu i "Kakagrad"

Često svratim u knjižaru "BIGZ", pored Skupštine. Pitam ih jel svraćaju moje kolege, poslanici. Slabo, vele mi prodavci

Reditelj Srđan Dragojević, koji se od 2010. godine aktivno bavi politikom kao narodni poslanik SPS našao se na 35 mestu liste SPS-a na ovim izborima. To ga je, međutim, samo omelo u promociji druge slikovnice za decu “Kakagrad” koju je nedavno objavio, jer pravilnik REM (Regulatorno telo za elektronske medije) nije dozvolio da tokom izborne kampanje gostuje u TV emisijama i predstavi svoje stvaralaštvo.

O političkim i društvenim prilikama u Srbiji i još po nečemu, reditelj “Lepih sela”, kultnih “Anđela”, “Parade”, “Rana” govori za Ekspres.

EKSPRES: Kada su mediji objavili vest o izlasku vaše slikovnice "Kakagrad", sa glavnim junakom Acom, većina se zapitala krije li se tu neka zavera, iako je izdavač odmah objasnio da je reč o vodiču za roditelje. Neki su čak zaključili da je to pouzdan znak da koalicija se koalicija SPS i SNS raspada...?

- Znate, moj sin se zove Aleksa i to je jedini Aca koji me u životu zanima. Logično, zar ne? Aca je učio da kaki još pre dve godine, na proleće 2014-te i tako je ova priča nastala. Što se tih “zaključaka” tiče, očito da je naše društvo zagađeno trivijalnostima, glupostima, jeftinoćama, zaverama i budalaštinama, pretežno onim objektima koje Aca u knjizi uči da pošalje iz wc šolje, kroz lavirint cevi, na put u čarobni Kakagrad.

EKSPRES: Trebalo je nedavno da budete gost u emisiji i predstavite svoju “knjigu za decu” ali su vam otkazali jer REM pravilnik takve stvari ne dozvoljava kandidatima za poslanika. O kojoj emisiji i televiziji je reč?

- Ma, zaista je nebitno o kojoj se emisiji i televiziji radi, bitan je gest, sasvim budalast, priznaćete. Regulator je to smislio ne uzimajući u obzir da postoje i ljudi kojima politika nije “sve i svja” u životu i koji, zamislite čuda neviđenog, još nešto u životu umeju da rade i da budu aktivni još u nekoj delatnosti. Uz ovo, potpuno idiotsko pravilo, ispada da ni muzičari, slikari, glumci, reditelji ne bi mogli da promovišu svoje stvaralaštvo dok traje izborna kampanja. Kao da život jedne zajednice stane dok stranke mame svoje “potrošače”. E, pa, ne stane, bilo bi tužno i patetično da stane. Cveće cveta, deca rastu, ljudi se smeju i vode ljubav, stvaraju. Ma koliko to zvuči neverovatno onima koji sve gledaju kroz prizmu politike i za nju žive.

Dragojević i Branko Đurić na setu filma "Atomski zdesna"

EKSPRES: Pred kraj svog prošlog mandata niste bili najzadovoljniji odnosom prema kulturi ni u Skupštini ni u Odboru za kulturu?

- Kako bolje da ovo ilustrujem od činjenice da me na poslednji Odbor za Kulturu prethodnog saziva nisu ni – pozvali. Znali su moj stav da su kandidati za REM iz redova civilnog sektora legitimno izabrani, da sam se javno, i na skupštinskom Plenumu i na Odboru, protivio dugotrajnoj opstrukciji i pokušaju poništavanja tog izbora. Ovo je pogotovo bizarno u svetlu činjenice da REM godinama žmuri na poplavu neukusa i pornografije koja, poput fekalija, zasipa našu decu sa malih ekrana i kroz rijaliti emisije. Bilo koji od kandidata civilnog sektora u REM-u bi digao glas protiv ove pošasti, primitivizacije Srbije i promovisanja vrednosti nedostojnih civilizovanog društva. Ispada da Odbor za kulturu brani pornografiju serviranu deci u subotu popodne sa malih ekrana. Ako ponovo budem poslanik u novom sazivu dizaću oštro glas protiv toga, kao i protiv pokušaja da se fotografima oduzme autorstvo nad njihovim fotografijama, jer neki medijski tajkuni i moćna advokatska kancelarija pokušavaju da od Parlamenta naprave sopstveni servis. Ako imate većinu, izvolite, izglasajte, ali to neće proći bez borbe. Kao što smo se nas dvojica poslanika iz SPS borili da ne prođu neke, po nama rđave stvari u Zakonu o kulturi, pa je Zakon na Odboru – pao. Te su Nacionalna priznanja u kulturi ipak “preživela”, za razliku od Institucija od nacionalnog značaja i mnogih drugih stvari. No, biće prilike, “ćeraćemo” se još...

EKSPRES: Da li nam ukidanje Institucija govori da kultura više nije na listi stvari od nacionalnog značaja za Srbiju?

- Nego šta.

EKSPRES: Opet ste na listi SPS-a, šta očekujete u novom mandatu ako se neđete u skupštinskom sazivu? Šta novi parlament treba da ponudi da bi izbori bili opravdani?

- Kada par puta uspeš da sprečiš da naprave štetu i belaj, i nije neki uspeh. Ali, uspeo sam da u Zakonu o oglašavanju bude prihvaćen moj amandman koji je omogućio zakonsku osnovu da reklamiranje proizvoda kulturnog stvaralaštva i kulturnih manifestacija – bude besplatno. To bi mogao da bude ogroman podstrek kulturi i povećanje broja korisnika kulturnih manifestacija. Svestan sam da je ovo prošlo dosta nezapaženo. Za to ste krivi i Vi, medijski poslenici. Vama je zanimljivija svađa političara oko toga da li je neko nešto krečio ili malterisao, nego suštinske stvari, nešto što može da bude vitalno za javni interes.

EKSPRES: Šta je danas javni interes i ko je pozvan da se time bavi?

- Zna se dobro šta je javni interes. Nešto što poboljšava život većini članova zajednice. Evo, usvojeni zakon o Ozakonjenju podpadao bi pod Javni interes da se povukla crta - ozakonjuju se objekti do 200 kvadrata. Kada dozvolite da bahati tajkunčići što su zidali za prodaju mogu jeftino da legalizuju svoje zgrade za prodaju, tu je, priznaćete, javni interes već pod znakom pitanja. No, ovo je dosta kompleksno pitanje, nadilazi formu novinskog intervjua. Dodaću samo da se do javnog interesa dolazi brižljivo i temeljno sprovedenim javnim raspravama. Kod nas se to, često, svodi na otaljavanje i ispunjavanje forme. Kada sam, prošle godine, inisistirao na kvalitetnijoj javnoj raspravi na temu koja se tiče ovoga čime se bavim, doživeo sam da mi zvaničnik dobaci u prolazu: “Ti, Dragojeviću, isteruješ neko samoupravljanje!?” Od kada je samoupravljanje dobilo pežorativnu konotaciju, kukala ti majka?! Nego šta nego isterujem.

EKSPRES: U sadašnjoj političkoj konstalaciji snaga gde je mesto SPS-u posle izbora, u opoziciji ili na vlasti, i kakav je vaš odnos prema dojučerašnjim koalicionim partnerima, lično i kolektivno?

- To pitanje počiva na odluci najviših organa SPS-a, verujem, tek nakon sagledavanja rezultata izbora. Što se mog ličnog interesovanja tiče, veoma lepo sam sarađivao i u prethodnom sazivu sa Sinišom Kovačevićem, sa kojim se ideoloski ne slažem ali nam je interes srpske kulture prioritet. Kao i sada sa g-đom Vesnom Marjanović, čiju energiju i elan izuzetno cenim, kao i energiju Gorice Mojović sa kojom sam se u prethodnom sazivu često sukobljavao, uz, naravno, veliko uvažavanje. Tako da, partijske podele meni znače sasvim malo. Više me zanima da na Odboru radimo u javnom interesu a ne ličnom, partijskom, tajkunskom. I sa mnogim poslanicima SNS-a sam dobro sarađivao, uz povremeno suprodstavljena mišljenja. Baš mi je žao što nisam imao prilike da se sa njima oprostim na poslednjoj sednici prethodnog saziva na koju me nisu ni pozvali.

Sa Milošem Samolovim na snimanju "Parade"

EKSPRES: Nedavno emitovanje vašeg filma “Rane”, prevedenog kao “Ozljede”, na hrvatskom RTL-u, govori o tome da za srpsku kulturu ima mesta u Hrvatskoj. Sa druge strane, incident na HRT-u sa glumcem Lazarom Ristovskim i hrvatski protesti povodom otvaranja naših poglavlja u pregovorima sa EU govore da tenzije i dalje postoje. Kako vi ocenjujene kulturne odnose dve bivše republike, a kako međudržavne?

- Znate šta, čini se da su “Rane” 1998, kada su, kao prvi srpski film, prikazane u hrvatskim bioskopima, samo tri godine posle rata, prošle sa mnogo više pozitivnih, benevolentnih komentara no kada ih je pre par nedelja prvi put prikazao RTL u večernjem terminu na TV-u. Zastrašujuća je ta činjenica da su ljudi koji su prošli kroz rat pre samo par godina taj film prihvatili otvoreno i pozitivno. Ali, to su ljudi odrasli u SFRJ. Nove generacije obrazovane su na mržnji i primitivizmu, njihov pogled na svet je sužen, oblikovan strategijom kreatora novog svetskog robovlasništva i domaćim izdajnicima, sitnim plemstvom i spahijama. Mrzi Srbina ili Hrvata, da ne bi slučajno mrzeo onog koji te eksploatiše i prema kome je osećaj mržnje prirodan i logičan.

EKSPRES: Jadnom ste rekli da mudre bake kažu da čovek može da se razboli samo od dve stvari - od prehlade i sekiracije, ali ste dodali i treću boljku za koju ste rekli da je još gora, a to je kada čovek sebe počne da doživljava suviše ozbiljno. Da li za vas na političkoj sceni ima posla i kao diplomiranog kliničkog psihologa?

- Ne bih uopštavao. Svaki narod ima političare po sopstvenoj meri, onakve kakve zaslužuje. No, i tu treba biti oprezan. Kada skoro polovina odraslih glasača uopšte ne izađe na izbore, opravdana je sumnja u objektivnost tog izbora. Zato se zalažem da glasanje bude građanska dužnost, kao u dosta zemalja u svetu. Ako odbijate da glasate, vi se deklarišete kao infantilna i neodgovorna osoba, kao neko ko svoju sudbinu olako prepušta u ruke drugih. Znači da čeznete za očinskom ili majčinskom figurom koja će da reši vaše probleme, da vas kažnjava i nagrađuje po sopstvenom hiru ili ćeifu. Hoćete vladara, a ne svog predstavnika, koji je vama potčinjen, koga vi plaćate i koji od vas zavisi. Zato verujem da je obaveza da se na izborima glasa jedan od preduslova učvršćivanja demokratskih procesa i institucija u našoj zemlji.

PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, MARČELO: Ako ne možeš da ih pobediš, nipošto im se ne pridružuj!

EKSPRES: Kako bi ste napravili psihološki foto-robot prosečnog političara? Kakav je taj naš političar od zanata, čemu teži?

- Olivera, shvatate i sami da bi  bilo neprimereno i neozbiljno da to radim. Uostalom, imali smo nedavno jedan nezgodan slučaj koji se ticao baš ove vrste psihološke procene, među osobama koje se politikom bave. Ono što bih, uz mnogo opreza, naravno, mogao da zaključim, jeste da mladim političarima kod nas uopšte nije lako - postoji taj teret, balast, partijske discipline, jedna gotovo vojna, autoritarna hijerarhija i to nezavisno od toga kom delu ideoloskog spektra partija pripada.

Hoću reći, nije lako inteligentnom mladom čoveku da mora da obrazlaže nešto što se kosi sa elementarnom logikom samo zato što je to partijski zadatak. Kada sam jednom u plenumu (na sednici) rekao da razumem kako oni moraju da dokazuju da je zemlja "ravna ploča" uprkos zdravom razumu, čudno su me gledali. Njihova je realnost da “brane" tu ravnu ploču, pa da još dodaju i četiri slončeta, odozdo, koji je pridržavaju da ne padne… Zato smatram da je od vitalnog značaja privući što više ljudi u politiku, onih kojima politika nije jedina profesija već su uspešni u svojim poslovima. Samo takvi mogu da kažu svom nadređenom ili većini: “Ako misliš da je ravna ploča, evo ti sličuge, nazuvaj, pa se po ploči klizaj do mile volje a ja - odoh.” Kada bi broj onih koji misle svojom glavom dostigao kritičnu masu onda bi se svaki akt “klimoglavaca” pokazao u svetlu koje takvo činjenje zasluzuje, kao  jadno i patetično, beskičmenjaštvo.

EKSPRES: Kao neko ko sve više piše kako ocenjujete koliko čitamo, koliko deca vole knjige, kako društvene mreže utiču na to, da li se, kako i koliko smanjuje ljubav prema knjizi danas?

- Teško mogu da izvučem neke definitivne zaključke pošto se krećem u veoma uskom krugu ljudi, imam nekoliko prijatelja, svi oni čitaju. Moja deca čitaju knjige. Doduše, svakodnevno obilazim knjižare, pričam sa knjižarima, relativno sam blizak sa nekim piscima, izdavačima. Vidim da strast prema čitanju i knjizi jos uvek postoji. I sam sam neko vreme radio u knjižari, u “Bigzu”, u Kosovskoj ulici, baš preko puta zadnjeg ulaza u Skupštinu, često svratim tamo. Pitam ih, jel svraćaju i moje kolege, poslanici. Slabo, vele mi prodavci. To je šteta.

EKSPRES: Jednom ste rekli da odbijate da budete deo mašinerije tabloida i dnevne politike, te da je danas znak da ste pristojan i ozbiljan čovek kad vas umedijima nema.

- Ma to je, moguće, samo moje mišljenje. Ne daj Bože da ja sad smatram da su ljudi koji se u medijima pojavljuju nepristojni. Recimo da je to i stvar temperamenta, ličnog ukusa. To što me ljudi prepoznaju, meni je oduvek bilo neprijatno. Pokušao sam to jednom da objasnim jednoj Gospođi, urednici jednog tabloida, da nemam želju da se pojavljujem u njenom cenjenom časopisu kada za to nema neposrednog povoda, da volim da budem – anoniman. Naljuti se Gospođa, napisa posle da želim da budem – anonimus, želeći, valjda, da me uvredi i kazni. Ali, ne, baš je prijatno biti anonimus, mada, mogu da shvatim da je to u savremenom društvu, gotovo – kletva. Naravno, nikada ne odbijam razgovor kada imam potrebu da afirmišem neku temu koju smatram značajnom i od javnog interesa ili kada, evo kao sada, imam te simpatične knjižice za decu na koje sam ponosan.

EKSPRES: Aktivni ste na društvenim mrežama, ne bojite se da iznesete svoje mišljenje. Koliki uticaj one imaju u političkom životu, društvu uopšte? 

- Zašto bih se bojao? Ostvaren sam čovek, imam svoj zanat od koga zarađujem za svoju porodicu, ne zavisim ni od koga. Kada nema filmova, režiram reklame, pišem knjige. Imam veliku porodicu i  lepo živimo, nismo “besni” pa nam i ne treba baš mnogo. A kad ti u životu ne treba mnogo, svako može da ti, što no se veli, “pljune pod prozor”.

Ali, ne preterujmo sa tim “čarobnim moćima” društvenih mreža. Simpatična je to stvar, za “zbijanje šale” ali, ponekad, i to samo ponekad, za razmenu mišljenja sa ljudima koji žele da te čuju i čije mišljenje uvažavaš. Ne vidim tu neku “revolucionarnu” ulogu. Ponekad se čudim kako pojedini ljudi doživljavaju to preterano ozbiljno. Opet, to su ti koji i sebe vide “smrtno” ozbiljno, a ja takve izbegavam u “širokom luku”.

Kad nema filmova režira reklame, piše knjige

EKSPRES: Rekli da ste se “tokom niza godina nagledali filmova o konfliktima na prostorima bivse Juge i da nakon 25 godina, morate da zaključite da su i “Kaži zašto me ostavi”, “Vukovar, jedna priča” i “Lepa sela”, imali mane ali da su posedovali iskrenost, makar i u zabludama, a da su nakon toga, stvar preuzele kalkulantske “produkcije” guslajući svoje lukrativne note. Kako vama izgledaju  “Lepa sela” dve decenije posle? Šta bi ste uradili drugačije?

- Ih, to je komplikovana i zamorna tema. Ne bih sad tu nešto preterano elaborirao. “Lepa sela” su nastala kao krik grupe ljudi protiv ogavnog rata u kome nam mladost prođe. Nisu finansirana pomoću milion nekih stranih fondova, nisu imala sad tu neke “eksperte”, “skript” doktore, iz istih fondova koji danas “tešu” te male filmove i “kinje” autore. Nije bilo ni te političke korektnosti na kojima fondovi počivaju, niti autora koji sebe, maltene, autocenzurišu, “gledajući u bob” šta će nekome tamo preko da se svidi, da li je to za festival ili nije. Sve je to dobrano usralo evropsku kinematografiju, pogotovu ovu iz malih zemalja. Mi smo, lepo, bili pod sankcijama kad smo snimali, pa nas baš “bolelo ćoše” hoće li film na neki festival ili neće. Sankcije koje su uveli ti “humanisti” i “svetski ljudi”, sećate se, uključivale su i kulturu, pa nam se isto “hvatalo”... Nisam dugo gledao film, ali sam ga, slučajno, uhvatio, prošle godine na TV-u. Nije loš, i dalje, čini mi se.

EKSPRES: Uz zbirku filmskih scenarija “Pre nego što crvima kažem zdravo”, dve slikovnice i "Knjigu akcione poezije" imate lep književni opus, za filmski trag kažu da već sadrži dela koja će ostati, imate petoro dece. Šta ste sebi dali u zadatak da obavite pre nego što zaista crvima kažete zdravo?

- Šta bih još voleo da uradim? Pa, pored toga da vratim ovaj baš lihvarski kredit u “švajcarcima”, negde do 2020... Ako preživim do tada, voleo bih da snimim ta tri filma čije scenarije možete pročitati u “Pre nego što crvima kažem zdravo”. Nadam se da će me zdravlje i zdrav razum poslužiti još jedno dvanaest do petnaest godina, pa, možda i uspem u tome.

ULTIMATUM BUDUĆEG MINISTRA KULTURE

EKSPRES: Bili ste od onih koji su dolazak Tasovca na čelo ministrstva kulture ocenili kao dobru ideju, šta o svemu mislite sada i kako vam se kao kandidat za novog ministra čini Miki Manojlović?

- Stalno pričamo o imenima, umesto da prozborimo koju - o sistemu, o idejama. Oprostićete, to je taj estradni pristup. Mislim da bi svako kome bude ponuđeno mesto ministra kulture bio neoprezan i neodgovoran ako ne traži od budućeg premijera, ma ko to bio, da mu unapred potpiše dokument u kome će se ovaj obavezati da nema nikakvog mešanja bilo koga u rad ministra i Ministarstva. Ne možete u punoj meri da ocenjujete rad ministra ako imate situaciju da se više od godinu dana ne usvaja odluka o UO Narodnog pozorišta o izabranom čelnom čoveku ove ustanove. Normalno da će svaki odgovoran Ministar koji drži do sebe podneti ostavku zbog takve situacije. No, zašto praviti skandale na zadovoljstvo čaršije? Nego, evo papira, potpiši, pa da radimo. I to je samo najkraći i najjednostavniji dokument koji bi budući predsednik Vlade, ma ko to bio, morao da potpiše. Jedan i po posto od bruto nacionalnog dohodka za kulturu je sledeći. Pa pet miliona eura i investicioni plan za obnavljanje domova kulture u Srbiji, dvadeset i pet godišnje u sledeće četiri godine, uz povezivanje domova kulture u jednu mrežu, nezavisnu od moći lokalnih kabadahija što bi da zaposle jetrvu i šurnjaju u kulturnu ustanovu. Pa izmeštanje Ministarstva kulture iz zgrade nemačke tajne policije u adekvatniji prostor, Šećeranu ili Bigz gde bi uz Ministarstvo postojale bioskopske dvorane, pozorišta, izložbeni prostori i koncertna dvorana. Kako ćemo tamo? Lepo, “džorajte” se sa privatnicima koji su kupili, Republika Srbija ima, još uvek, ogromnu imovinu. Pa dokument na kome piše - podržaćemo da Tužilaštvo reši slučajeve kriminalne privatizacije Beograd i Avala filma. I na kraju - rekonstrukcija Ministarstva kulture i Informisanja u - Ministarstvo Lepog - Kulture, Dizajna i Urbanizma. Sve drugo je, da izvinete, “mlaćenje prazne slame”.

PROČITAJTE JOŠ:
HRVATSKI EKSTREMISTI PRETE GLUMCU: Bitorajca zbog ove pesme prozvali “smradom velikosrpskim”! (VIDEO)
NEPONOVLJIVI DIS: Pesnik “bolesnih ideja”, koga je torpedovala nemačka podmornica