Kako piše list "Vašington post", vest o Makartijevoj smrti objavila je njegova izdavačka kuća "Pengvin Random Haus", ali je nije rekla od čega je umro.
Makarti, dobitnik Pulicerove nagrade za književnost, prepoznatljiv je, kako ukazuje "Vašington post", po liričnim ali i okrutno nasilnim romanima koji su ga gurnuli u prvi ešelon moderne američke literature, a po njegovim delima snimljeni su uspešni filmovi.
List "Njujork tajms" ga opisuje kao pisca "jedne mračnije Amerike" čija dela istražuju mračni svet nasilja i autsajdera, kakav je i sam bio.
Izbegavao je javnost i živeo daleko od književnog mejnstrima. Retko je davao intervjue, nikada nije davao spisateljske poduke, a radnje njegovih nagrađivanih dela - začinjena scenama skalpiranja, obezglavljivanja, podmetanja požara, silovanja, incesta, nekrofilije i kanibalizma ali i povremenim izlivima nežnosti - dešavala su se u Apalačkim planinama, Tenesiju i pustinjama američkog jugozapada.
U jednom od retkih intervjua, koji je dao "Njujork tajmsu" 1992. godine rekao je da "ne postoji stvar kao što je život bez krvoprolića" i dodao: "Pomisao da ova (ljudska) vrsta na neki način može da se unapedi, da svi mogu živeti u harmoniji, smatram zaista opasnom idejom".
Za postapokaliptični roman "Put" dobio je Pulicerovu nagradu za književnost, a roman "Nema zemlje za starce" pretočen je u istoimeni igrani film Braće Koen, ovenčan Oskarom za najbolji film.
