MANJE POZNATI ČIKA JOVA: Pesnik koji je zapravo bio lekar i političar, a nadimak dobio po jednom istorijskom događaju

Jedan od najznačajnijih dečijih pesnika u Srba Jovan Jovanović Zmaj, na čijim su stihovima stasavale naše najproduktivnije i najbolje generacije, po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih i političkih časopisa.

Ako je iko u svom vremenu bio opštenarodni, nacionalni pesnik, onda je ta čast bez sumnje pripadala Jovanu Jovanoviću Zmaju (Novi Sad, 24. novembar 1833 - Sremska Kamenica 3. jun 1904). Može se reći da nije bilo pismenog čoveka a da Zmajeve pesme nije znao, a tako je i danas, pa se veoma često citiraju i pevaju njegovi stihovi, a da se nekad i ne zna da ih je on napisao.

Pored lirskih pesama, objavljenih u zbirkama "Đulići" i "Đulići uveoci", pisao je i satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu.

Pesnik po proročanstvu

Postoji anegdota da je Sima Milutinović blagoslovio maloga Jovana još u kolevci, poželevši mu: "Da Bog da bio pesnik!" Zmajevu pesničku plodnost najbolje ilustruje činjenica da je njegov najdraži list, "Neven", čak i 1911, sedam godina posle pesnikove smrti bio popunjavan prilozima koji su se našli u Zmajevim neobjavljenim spisima

Prve Zmajeve pesme su iz gimnazijskih dana. To su rodoljubive pesme, u duhu romantizma, kakav je bio sredinom XIX veka.

Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti i Pragu, ali i Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor, kao i Svetozara Miletića, kolovođu ideje o ujedinjenju i oslobođenju srpskog naroda. Tu je bio i pesnik Đura Jakšić.

Zmaj je u Beču upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor, kao i Svetozara Miletića, kolovođu ideje o ujedinjenju i oslobođenju srpskog naroda, i pesnika Đuru Jakšića.

Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao je službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom ženom Ružom Ličanin.

Služba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis "Javor" i satirični list "Komarac". Godine 1838. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma.

Godine 1864. pokrenuo je satirični list "Zmaj". Ime lista je igra rečima, pošto je 3. maj, po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848, sabor Srba u Sremskim Karlovcima na kojem su Srbi sastavili zahteve o autonomiji koje su podneli vlastima u Beču.

To "Zmaj" će postati sastavni deo njegovog imena. Godine 1870. Jovanović je završio studije medicine, pa se vratio u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ubrzo ga je zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena.

Hrvate naziva "srpskom braćom"

Razvijajući se kao pesnik, Zmaj se sve više približava društvenoj stvarnosti svog vremena i svojom poezijom će obuhvatiti kasnije sve nacionalne i političke događaje u srpskom narodu. Možda i u većoj meri nego liričar, a naročito u periodu od sedamdesetih do osamdesetih godina XIX veka bio je istaknuta politička ličnost, najviše zahvaljujući svojoj satirično-političkoj poeziji.

Zmaj Hrvate naziva "srpskom braćom", te zagovara jedinstvo Srba i Hrvata koje vežu "bratstvo i krv". U pesmi "Šta se čuje?", koju je objavio 1883. u svom pesničko-političkom časopisu "Starmali", govori o patnji i nevoljama Hrvata i poziva Srbe da po tom pitanju ne budu neutralni, već da pomognu Hrvatima. Pesma je napisana u vreme aktivnih pokušaja mađarizacije Hrvatske i post-revolucionarnog zahlađenja srpsko-hrvatskih odnosa u Austrougarskoj monarhiji. Uostalom, evo i teksta:

Šta se ono čuje iz Zagreba grada?
Ne čuje se dobro gde god pravda strada...
Znamo mi to dobro kako se rakami:
Hrvati su slabi kad ostanu sami!
Hrvat se ne bori da što otme kome,
Čuva sveti oganj na ognjištu svome.
I dok tako čini u najteži dani
I Bog je i pravda na njegovoj strani.
A kuda ce Srbin - zar on da se dade
Putu, na kom nema ni Boga ni nade?
Šta se nama pati, to mi Srbi znamo,
Al' u patnji našoj ponosa imamo,
Zato, Srbi, čujte: čvrsto stojte sada
Na braniku gde je i zakon i pravda;
Ojačajte snagu patnika Hrvata,
Neka zna da ima u nevolji brata;
Nek' se jednom vidi kakva j' sloga blago,
A oni će posle... kako im god drago.

Deo ove pesme bio je izrecitovan pri prvoj poseti Franje Tuđmana Vukovaru. Nismo sigurni da su ljudi iz protokola hrvatskog predsednika znali da je te stihove napisao - Srbin!

Umetničko delo Jovana Jovanovića Zmaja predstavlja i umetničku hroniku svih previranja i burnih dana u Srbiji u drugoj polovini XIX veka. I zato je tačna misao jednog Zmajevog biografa koji kaže: "Zmaj će ostati još dugo kao veliki liričar i veliki hroničar našeg narodnog života, njegov apostol, misionar i prorok zbog svojih nacionalnih, slobodarskih i socijalnih težnji, zbog svojih kulturnih i nacionalnih pregnuća."

Sremska Kamenica je nekad nosila ime Zmajeva Kamenica u njegovu čast, a prilikom prve poratne posete Franje Tuđmana  Vukovaru recitovani su njegovi stihovi o hrvatskom narodu , za koje ljudi iz protokola nisu ni znali da ih je pisao - jedan Srbin!

Ovo najbolje ilustruju stihovi pesama "Svetli grobovi" i "Tri hajduka". Ovih dana pažnju na društvenim mrežama privukla je pesma koju je posvetio Nikoli Tesli i koju je recitovao velikom naučniku prilikom njegove jedine posete Beogradu na svečanosti u Velikoj školi.

O tome koliko srpski narod voli pisca pesama o lenjom Gaši, Lazi matrinoj mazi i malom brati i malom Jovi govori i činjenica da je Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica u njegovu čast.

SVETLI GROBOVI

Bejaste li, braco moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige što se štiju;
- Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I čitulja viših slika,
Izbranika, mučenika,
Od početka, pamtiveka;
Sve j' to groblje
- Al je i kolevka.}