Nije bio skup radnik, ali pogodi posao, uzme pare i umesto da uradi – ode u kafanu.
Pa ga ti posle ganjaj. Izbegavao je da uradi pogođeno koliko je mogao. Radio je samo kad više nije imao kud.
Došao je u vozom bez voznog reda iz neke bosanske vukokoljine.
Stigao je među poslednjima i dobio najmanju kuću u selu.
Omalen i grbav. Ali jak.
Gustih obrva i niska čela. Kosmat i po leđima.
Žena mu je sa Korduna, za glavu viša od njega. Prevareni poverioci dolazili su na kraju kod nje i mitili je ne bi li ga naterala da posao završi.
Dece toliko da im ni imena nije svima znao.
Dan vruć, Šerpica umoran. Zaželeo se ladne pive.
Uđe u kafanu, svi piju, niko ga za sto ne priziva. Niko da ga pićem počasti. Svima dužan.
Sedne sam za sto, al’ konobar ne da pivu na crtu.
Šerpica je gost visokog stepena rizika.
“Nemaš para! Nema pića.“
“Ko nema, ima Šerpica, ima hiljadu maraka. Nemačkih!“
U kafani nasta smeh. Svi se Šerpici smeju.
I poslednji mulci iz sela.
“E sad ćete viđet“, i skoči ljut ko ris.
Vešt je drvodelja još kao dečak bio. Od orahovine odeljao pušku. Cijev ofarbao u crno. Kad je vidiš, ne moš poverovat da nije prava.
Pope se na tavan i skide pušku. Sa žice pokupi ženinu čarapu i dunu putem prema pumpi u susednom hrvatskom selu.
Vozio je bicikl pored puta skrivajući pušku umotanu u šatorsko krilo.
Pred pumpom navuče čarapu.
“Ovo je pljačka. Otvaraj kasu!“
Prodavac, prestrašen, diže prvo ruke i poče da cvili.
“Nemojte pucat, gospon, imam male hlapce, prosim vas, gospon.“
“Broj pare. Hoću hiljadu maraka da mi odbrojiš.“
Potrajalo je dok je preplašeni pumpadžija odbrojao hiljadu maraka.
Ruke su mu se tresle, a znoj slivao niz čelo.
“Uzmi ključeve od auta i vozi.“
Vozi nesretni pumpadžija Šerpicu sa puškom iza njega.
Kad su bili pred Šerpičinom kućom, naredi mu da stane.
“Slobodan si, vozi dalje.“
Vozio bi on dalje, ali od straha ne ume da upali. Jedva jednom krenu.
Šerpica ostavi pušku i čarapu, obuče ukopno odelo i pravac u kafanu.
“Ko nema hiljadu maraka?!“, viknu i stavi pare na sto. “Da vidimo ko se Šerpici smejao. Daj ovde pet piva. Ne pet – deset! Sad će Šerpica da pije, a vi da gledate.“
Šerpica u odelu, novim cipelama – istina sa đonom od kartona.
Pio je na eks. Kod devetog glava poče da mu pada i krenu kući.
Pevao je staru pesmu iz zavičaja:
“Svima sam se osvetio, samo ocu nisam,
On je meni jebo majku, ja njegovu nisam.“
U zoru interventna ekipa sa pancirima i dugim cevima MUP-a iz Vinkovaca opkoli kuću.
Pare, puška i čarapa stajali su kraj kreveta. Šerpica je spavao obučen snom pravednika.
Bunovan, probuđen iz sna, krenu da dohvati pušku.
Odjeknuše rafali iz automata. Sav u krvi, zgučen kao buba ležao je mali Šerpica kad su otkrili da je puška drvena.
