AVDO S ONOGA SVIJETA, često je dolazio u Beograd...

Za početak, ovom prigodom moramo naglasiti da je Abdulah Sidran višestrano zadužio jugoslovensku i bosanskohercegovačku kulturu. Za to je dobio niz nagrada i priznanja stručne i čitalačke javnosti.

Zvali smo ga Avdo. Početkom šezdesetih godina prošlog veka često je dolazio u Beograd, gde sam ga i upoznao, u širem krugu poznatih pisaca, pesnika i novinara. Beograd ga je istinski i iskreno prigrlio, a on je tada, posle večeri poezije govorio kako je beogradski literarno kulturološki krug vrhunski arbitar vrednosti koje donose stvaraoci iz cele zemlje. U tom društvu bili su prisutni pesnici i pisci Brana Petrović, Adam Puslajić, Roko Andrić, Ranko Jovović, Jovo Marić, Miroslav Josić Višnjić, Milan Lalić...

Avdo nas je u mnogo čemu, poezijom, izgledom i ponašanjem podsećao na aeda, na šta bi on šeretski odgovarao: “Ja jesam aed, ali šargija mi je golemija od mene, što ne bi mogao da podnesem.“ Njegovu poeziju više poznaju njegove kolege pesnici nego šira javnost.

Pripadao je beogradskom generacijskom “Klubu 68“. Na vrata velike javnosti ušao je kad se pojavio kao koscenarista sa Emirom Kusturicom u filmu “Sjećaš li se Doli Bel“. A potom kao scenarista u još većem i više nagrađivanim Kusturičinom filmu “Otac na službenom putu“.

Bio je deo one sarajevske bajke, koja je bila epicentar dramaturških, muzičkih i inih eksplozija, koju su obeležili “Nadrealisti“, Kusturica, “Bijelo dugme“, teatar “Obala“ i još mnogo toga. Autentičnost priče o IB-ovskim stradanjima rezultat je dobrog dela Avdinih biografskih zapisa o njegovom ocu, tako je bar pisano... Napisao je još jedan izuzetan scenario za film “Kuduz“ Ademira Kenovića.

Avdo je i posle rata često svraćao u Beograd, Novi Sad, Suboticu, Sombor, Niš – kod prijatelja.

Građanski rat i raspad SFRJ beskrupulozno i bezdušno pozobao je tu sarajevsku bajku. To je Avdi poseklo stvaralačke i druge tetive. Sve mu je nestalo iz vidokruga, posebno prijatelji. Usledile su nemile priče, optužbe, upiranje prstom: “Ti si izdao Sarajevo“, do Avdinih reči za Kusturicu: “On je umro!“...

Sa velikom pažnjom ispraćene su reči Emira Kusturice povodom vesti o odlasku Abulaha Sidrana: “Mislim da će mnogo potoka poteći sa Bjelava, bujičnih voda sa Vratnika, mnogo će bara u Hrasnom nastati i nestati, mnogo će vode proteći, mnogo kiša pasti, i mnogo zima i ljeta proći, dok se ne pojavi takav talenat kao što je bio Abdulah Sidran!“

Na Avdina nejaka pleća survala se lavina koju on nije mogao da nosi. Ostao je sam, ili skoro sam. Polako je počeo da vene. Nažalost.

Sarajevska politička i kulturološka javnost, i ne samo sarajevska, stali su iza njega. Ali koja je vrednost upotrebe te podrške? Iskreno, za Avdu su to trice i kučine, on odvojen od žile kucavice, a njegovo privijanje novom narativu sarajevske nove političke elite ne treba uzimati k srcu.

U međuvremenu, većina iz “bratstva Sarajevske bajke“ otišla je u beli svet i napravila ozbiljne karijere. Brega uveseljava planetu, “Bijelo dugme“ povremeno nam udara nostalgiju, Kusturica je posle napravio “Andegraund“ i više odličnih filmova, Đura i Dr Nele i dalje rade, ali neke nove i lepe stvari, o Čoli da ne pričamo.

O čemu Kusturica piše u svojoj novoj knjizi

Poznati reditelj

Poznati reditelj

Scena 23.10.2023. 15:34

O čemu Kusturica piše u svojoj novoj knjizi