Okupana muzikom

Isprva glumica, opčinjena pozorištem i pokretnim slikama, bila je rediteljka pozorišnih komada, kratkometražnih i srednjometražnih filmova, da bi preko žive reči i pisanja scenarija otkrila svoju ljubav prema književnosti. Diplomirala je na psihologiji i na filozofiji, a doktorirala na delu Žorža Bataja.

Sandrin Vilems objavila je više romana, eseja i zbirki novela, a za “Male bogove“, jedanaest minijaturnih romana, dobila je 2004. godine nagradu za novele Kraljevske akademije za književnost na francuskom jeziku Belgije. Budući da kao psihološkinja radi na terapiji protiv bolesti zavisnosti uz pomoć životinja, one zauzimaju važno mesto i u njenim delima. Njena pojava u svetu pisane reči je autentična i ne prati literarne uzore, već sopstveno iskustvo, mitologiju ili biografske ličnosti i priče iz njene porodične genetike. U esejima, ona istražuje naše odnose sa “ne-ljudskim“ – od životinja do bogova.

U romanu “Utešiti Šuberta“ spaja u ljubavnoj opčinjenosti neobičnog kompozitora, Franca Šuberta, koji ne ume ni da peva ni da svira svoja dela, i Mari-Žan, čipkarku. Između njih ne postoji vremenski okvir koji ih suočava, zona prepleta, oni žive u različitim vremenima koja se ne dodiruju, izuzev u glavi Mari-Žan.

Glavna protagonistkinja romana je dete bez oca, željna ljubavi majke, suzdržane, hladne i ćudljive, koja je ili nema ili ne ume pokazati svojoj jedinici. Majka se venčala u crnoj čipkanoj haljini, kao ptica zloslutnica, ćerka sanja da će njena venčanica biti bela. A ipak se naposletku i začudno istorija ponovila.

Odgurnuta je da odrasta u pansionatu kod časnih sestara, strogo vaspitavana i najviše učena poslušnosti. Kad se njeno internatsko vreme završilo, doživljeno kao sveopšte sivilo, ona se ne vraća majci, pod njeno pokroviteljstvo, čak se i preseljava iz oblačnog zavičaja u sunčanu Francusku, gde dobija poziv da se zaposli u čipkarskom ateljeu. Prvu priliku žudno i odlučno je iskoristila.

Njena usamljenost bila bi beznadežna da nije životinja koje su joj pružile ljubav, jedan pas u detinjstvu, vrapci u pansionatu i prastari magarac čiji je daleki predak na svojim leđima nosio Hrista. A zavoleo je Mari-Žan uprkos svojim godinama, kojih uzgred nije ni bio svestan, damarima svoje teške sudbe koju je video u njenim očima.

Bilo je dovoljno u jednom antikvarijatu kupiti gramofon i ploče Franca Šuberta, kasnije istražiti njegov život, kroz biografije, savremenike, interpretatore, i dve najveće Šubertove ljubavi, nemoguće i neostvarive. Svoju veliku, ljubav do smrti i posle nje, upoznaje ne samo u fiksaciji ka neobičnom i zlosrećnom kompozitoru, koga je izrodila nemačka mati, odmah nakon gluvog Betovena, već i ka čoveku od krvi i mesa, lepotanu iz francuske varošice koja joj je postala dom. Ali obe njene ljubavi, snažne kao atomska bomba, ostadoše neostvarene, prva očekivano, druga neočekivano.

Mari-Žan dopade solidan i nevoljeni muž, sa kojim izrodi onako tiha i setna dve ćerke, iako se i ona udala za njega u crnoj venčanici. A njen voljeni i dragi bibliotekar, koji je želeo da postane pijanista, pa u toj ambiciji osujećen, svirao je za svoju ljubljenu, sve dok na vrhuncu drame ne pobeže od nje u drugi grad, u kome ostade decenijama.

Na kraju, šta se događa sa osobom koja guta svoju tugu, suze i čežnju svakodnevno i neprekidno? Naravno, od raka umire. Na svoj način okupana muzikom, žurila je ka Šubertu. 

Islandski Hamlet

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 18.01.2024. 23:00

Islandski Hamlet