Scena
18.12.2022. 15:40
Scena
12.01.2023. 16:07
Srećko Milovanović
Intervju
Srđan Marjanović: "Kako sam od rokera postao akustičar"
Srđan Marjanović je muzičar čija karijera traje već pola veka. Svojim brojnim hitovima – među kojima su pesme "Dragstor“, "Bebo, ne plači“, "Sentimenti“, "Žice“ i mnogi drugi – obeležio je jednu epohu u istoriji pop-kulture Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Nazivali su ga srpskim Stingom i Tomom Petijem, a on je oduvek bio samo svoj, veran svojoj ženi, muzici i publici. Posle duže diskografske pauze, prekidane sa nekoliko kompilacija, Srđan Marjanović je proletos objavio novi studijski album "Sve moje pesme su o tebi“ koji je posvećen njegovoj prošle godine preminuloj supruzi.
Scena
11.09.2022. 21:45
Milan B. Popović: "Smisao života? Poezija i rokenrol!"
Scena
11.12.2022. 14:15
Goran Šepa Gale o knjizi posvećenoj grupi "Kerber", muzici, novim numerama...
O novim pesmama, muzici, knjigama koje piše, ali i o nekom vremenu bolje prošlosti u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori kantautor i književnik Srđan Marjanović.
Posle puno godina, ne računajući kompilacije sa po jednom li dve nove pesme, konačno imate potpuno novi album. Da li je "Sve moje pesme su o tebi“ Vaš najemotivniji album do sada?
"Nikad do sada nisam imao album koji je posvećen jednoj određenoj osobi. ’Sve moje pesme su o tebi’. Možda je trebalo da sve ovo izgovorim dok je mogla to i da čuje. Ovako svih 10 pesama su moja ’utopija’, ali je dobro da to ljudi saznaju, da im se ne bi desilo ovo što ja bolujem. Zato pokazujte ljubav ljudima koje volite, dok su tu pored vas! Sve posle je, na neki način, kasno.“
Koliko se muzika promenila iz vremena Vaših početaka i da li danas stvarate pesme na isti način kao pre tri ili četiri decenije?
"Naravno da se muzika menja. Tehnologija je učinila svoje. Sve se pretvara u ritam. Svi repuju i gde treba, a i gde ne ide. Kompjuteri umesto živih svirača?! Ok, razumem, ali mašine ne plaču! Emocije su suština svake umetnosti. Kad nestanu, gubi se smisao! Pesme pravim na isti način godinama. Gitara je moj ’stadion’ za igru, radost i tugu.“
Ko je danas Vaša publika?
"Moja publika? Nemam pravi odgovor. Verovatno svi oni koji se pronađu u tim pesmama. Ja sam ’čovek iz prošlog vremena’, kome sam beskompromisno veran. Ne želim da se menjam. Rokenrol je ono od čega nikad neću odustati! Ostaću u toj vodi, ma koliko to nekome bilo ’aut’. Nisam se menjao tokom ovih pet decenija i mnoge vetrove sam preživeo. Mislim da ljudi to poštuju.“
Kako pamtite Beograd iz vremena svoje mladosti, da li smo tada zaista bili svet?
"Da, bili smo svet, a mislim da smo i sad podjednako svoji, samo nam je kvadratura daleko manja!“
Grupa "Puma“ imala je sve predispozicije da bude vodeći rok-bend tadašnje Jugoslavije. Zašto se to, i pored velike popularnosti koju ste imali, nije desilo?
"Zato što nisam imao ambicija vezanih za samu grupu. Nastupali smo kao ’Srđan Marjanović i Puma’. Mogao je to biti i neki drugi bend, svejedno! Jedan singl i prvi album sam uradio uz pratnju ’YU grupe’. Neko vreme sam svirao uz SOS, bend Miše Aleksića, pa sa ’Zlatnim prstima’ iz Zaječara. U Rusiji smo nastupali uz ’Novu dimenziju’.“
Kako je Srđan od rokera postao akustičar?
"Tako što sam u jednom trenutku shvatio da mi bend više nije potreban. Mnogo ljudi, puno problema. Ovako sam sebi sam bio ’krivac za sve’. Bend pravim po potrebi, a najčešće nastupam (već više od 30 godina) sa svojim prijateljem, pijanistom Banetom Zarinom.“
Pesma "Dragstor“ obeležila je Vašu karijeru i postala kultni hit. Da li je zaista postojala devojka iza kase kojoj ste uvek govorili "Vi“?
"Da, zaista je postojala kasirka u beogradskom dragstoru, ali ništa se nije desilo! Bila je to platonska ljubav. Moja fantazija. Nikad nisam skupio dovoljno hrabrosti da joj priđem. Ali bar je ostala pesma, a ta žena ni danas ne zna da je njoj posvećena.“
Da li Vam je žao što niste ostvarili internacionalnu karijeru i zašto nikada nijednu pesmu niste snimili na engleskom jeziku?
"Ne, nije mi žao. Dovoljno je i ovo ovde.“
Kakav je status rokenrola danas u Srbiji, a kakav u svetu?
"Rok, naravno, i dalje postoji. Nije to više muzika mladih. Obrnuto, vole ga oni stariji. Oni su, siguran sam, nepokolebljivi i zaista verni slušaoci. Klinci sad imaju druge idole. Svejedno, matori ne posustaju i tvrdoglavo se bore za sve što su voleli u mladosti, poštujući ono vreme. I uzalud pokušavaju da objasne svojoj deci koliko je to bilo lepo.“
Svet se nalazi u velikom previranju, pratite li situaciju oko Ukrajine, kakvo je Vaše mišljenje o svemu tome?
"Pratim, naravno! Rat nikome ne donosi radost. Bio sam na nekoliko velikih turneja u SSSR-u. Pevao u Kijevu, Moskvi i Harkovu. Ne navijam ni za koga, samo želim da se sve to što pre završi.“
Do sada ste objavili tri romana. Šta je to što muzičara u jednom trenutku pretvori u pisca?
"Ja sam studirao žurnalistiku. Pisao sam za mnoge novine i časopise (’Reporter’, ’Večernje novosti’, ITD, ’Ćao’), neke sam i uređivao. Znao sam da ću, kad bude ’zrelo’, napisati i neku knjigu. Nisam baš planirao da ih bude tri. Logičan je to nastavak. Napisao sam gomile tekstova za svoje pesme. Ti romani su u stvari samo moje dugačkeeee pesme!“ (smeh)
Pratite li mlade muzičke snage u Srbiji, vidite li negde nekog novog Srđana Marjanovića?
"Iskreno da kažem, ne vidim! Ponekad se osećam kao ’poslednji Mohikanac’. Nema nas više mnogo. Verovatno ima mladih talentovanih momaka, ali svi oni lakše nalaze svoj put kroz bendove. Nije isto biti ’vuk samotnjak’ u muzici. Pesme, tekstovi, pa i sviranje gitare… Moraš biti mnogo dobar ako sve to radiš sam.“
Da se ponovo rodite, da li bi muzika i rokenrol bili opet Vaš životni izbor?
"Kratko i jasno – da!“
Komentari
