Scena
18.06.2016. 11:25
ekspres
SVE MALE TAJNE VELIKIH STONSA: Kako je Ričards u snu snimio rif za "Satisfaction" i kako je Mik oteo Džeri Hol od Brajana Ferija
Džeger i Ričards su bili drugari iz osnovne škole, a onda su se njihove porodice odselile. Godinama kasnije slučajno su se sreli na železničkoj stanici. Džeger je pod rukom nosio albume Čak Berija i Madi Votersa, a Kit je tražio da mu ih posudi. Ostalo je istorija...
Oni su loši i nikad dovoljno dresirani momci surovog šou biznisa, svirali su i pevali o ljubavi, seksu, đavolu, zadovoljstvu i onako usput ispisali istoriju moderne umetnosti dvadesetog, a bogami i 21.veka. Simbol su jedne epohe, druge, treće, više od pedeset godina predvođeni apostolima devize "seks, drags &rokenrol" Mikom Džegerom i Kitom Ričardsom. I stvarno, može li se biti nešto više u pop kulturi od - Rolingstonsa.
Prošli su put od buntovnika i prevodnika bitničke generacije "šezdesetih" do mejnstrim institucije koja služi za overu demokratskog statusa zemalja i naroda. Tako se već decenijama računa da država postaje deo “slobodnog sveta” ne ulaskom u NATO ili druge međunarodne vojne, političke i finansijske institucije, već tek onda kada je Stonsi koncertno “overe”. Tako je svojevremeno bilo sa Srbijom, a nedavno i sa Kubom.
Mlaki debi i bratska pomoć Bitlsa
Debitantski singl "Stonsa" pojavio se 1963. godine otprilike u ovo vreme, a bila je to obrada pesme "Come On" koju je 1961. godine napisao i snimio Čak Beri. Na B-strani bila je obrada pesme "I Want To Be Loved" koju je napisao Vili Dikson.
Drugi singl "Stonsa" "I Wanna Be Your Man" napisao je dvojac frontmena konkurentskih liverpulskih "Bitlsa", Džon Lenon i Pol Makartni
Interesantno je da ni novinari ni publika nisu pali u trans posle tog premijernog uratka Rolingstonsa, tek će kasnije postati jasno da su ovi momci rođeni da šokiraju i zadive svet.
Prema rečima pisca i publiciste Ivana Ivačkovića, autora knjige o “kotrljajućem kamenju” "Umetnost pobune", ploča je primljena mlako:
- Više od mesec dana po izdavanju, bila je prodata tek u 40.000 primeraka. Bilo je to razočaravajuće za grupu koja se upravo pretvarala u senzaciju. "Come On", medutim, ne bi postigao ni toliki uspeh da se “Stonsi” nisu pojavili u gledanoj televizijskoj emisiji „Thank Your Lucky Stars". Pristali su čak i da sviraju u ispeglanim odelima, sa uskim kravatama, zakopčani do grla, čisti i uredni - koliko je to u njihovom slučaju bilo moguće. Minut i po, koliko je trajao taj nastup, proveli su bezuspešno pokušavajući da odglume pop bend. Narednih dana u štampi su osvanuli protesti što je jedna tako nepristojna grupa pozvana u emisiju, uz preporuku da se nešto slično nikada ne ponovi, navodi Ivačković.
Prvi zvanični nastup kao "Rolingstonsi" imali su godinu dana ranije 12. jula 1962. na svirci u londonskom "Marke klubu", zamenivši “Bluz Inkorporejted”.
Iako je to deo istorije koju znaju svi ljubitelji rok muzike, setimo se da su Mik Džeger i Kit Ričards još od 1950-ih bili prijatelji u osnovnoj školi u Dartfordu, a onda su se njihove porodice kroz selidbe razdvojile. Prijateljstvo je obnovljeno 1960. slučajnim susretom na dartfordskoj železničkoj stanici gde su na putu u srednju školu obojica čekala voz. Džeger je pod rukom nosio albume Čak Berija i Madi Votersa, što je pobudilo Ričardsovu znatiželju i otkrilo zajedničku sklonost.
PROČITAJTE JOŠ:
INTERVJU, CANE PARTIBREJKERS: Mi smo kao izmaltretirano kuče koje te ugrize kad hoćeš da ga nahraniš
MISTERIJA ČE GEVARA: Revolucionar, borac za slobodu ili svirepi ubica u ime propale ideologije
Osim Džegera i Ričardsa, originalnu postavu su činili i multiinstrumentalista Brajan Džouns, klavijaturista Ijan Stjuart, basista Dik Tejlor i bubnjar Toni Čepmen. Krajem 1962. Stjuart je zamenio Bil Vajman, a početkom 1963. novi bubnjar postaje Čarli Vots. Na početku, „Stonsi" su uglavnom svirali obrade numera drugih izvođača, a nakon turneje na kojoj su nastupali zajedno sa Ajkom i Tinom Tarner, Litl Ričardom i bendom „Everly Brothers", Džeger i Ričards odlučuju da se posvete pop muzici i drastično smanje broj bluz pesama.
Drugi singl "I Wanna Be Your Man" objavljen je u novembru 1963. godine, a napisali su ga Džon Lenon i Pol Makartni nakon što ih je, Endrju Oldham, producent Stonsa slučajno sreo na ulici i nagovorio da daju skromni doprinos za budući singl nove grupe.
Kit Ričards je čuveni uvodni "Satisfaction" rif izmislio u snu. Kada se probudio, umalo je obrisao traku, ali je, na sreću budućih pokolenja, odlučio da je odsluša opet. "Bilo je to dva minuta “Satisfaction” i 40 sekundi kako hrčem, prisetio se kasnije gitarista
Obojica su ovaj predlog nesebično prihvatila. Ideju za pesmu su već imali i dovršili su je u studiju "De Lejn D" pred impresioniranim "Stonsima". Pesma je objavljena tri nedelje pre verzije koju su snimili "Bitlsi" i jasno je pokazala razliku između dva banda, pokazujući: sirovost, žestinu i cinizam "Stonsa".
Buntovnici i fini momci
Za razliku od finih momaka "Bitlsa", "Stonsi" su imali imidž pobunjenika, koji im je pomogao u preobražaju od energične i moderne bluz grupe do jednog od najvećih i najuticajnijih rok sastava na svetu. Do danas je prodato 200 miliona kopija njihovih ploča, a stvari poput “I Can't Get No Satisfaction”, “Jumpin' Jack Flash”, “Simpathy for the devil”, "Gimme shelter"... smatraju se svojevrsnim himnama rokenrola.
Interesantno je pomenuti i da je “Rolingstonsima” trebalo mnogo više vremena da budu prihvaćeni u Americi nego njihovim britanskim suparnicima “Bitlsima”.
Grupu su nastavili na prate skandali pa su 1967. godine Džeger i Ričards uhapšeni i optuženi za posedovanje droge nakon policijske racije na Ričardsovom imanju u Saseksu, pri čemu su policijski izvori tvrdili da je Džegerova tadašnja devojka Marijana Fejtful nađena gola, umotana u krzneni ćilim.
Džeger i Ričards su pušteni uz kauciju i nakratko oslobođeni zahvaljujući pritisku obožavalaca. Džeger se pojavio u emisiji Bi-Bi-Sija “World in Action”, diskutujući sa predstavnicima britanskih vlasti o moralu modernog društva. Grupa je ubrzo zatim snimila singl “We Love You”, kao zvaničnu zahvalu vernim obožavaocima, iako je taj singl uglavnom tumačen kao napad sistem i policiju.
Misterija smrti Brajana Džounsa
Zbog nekontrolisane konzumacije droga, Brajan Džouns je sve više odsustvovao sa snimanja ili na njih uopšte i nije bio pozivan. Sa smanjenim doprinosom u “Beggars Banquet” i minimalnim u “Let It Bleed”, Džouns je bio primoran da napusti bend nakon kasnovečernje posete Džegera, Ričardsa i Votsa njegovom seoskom imanju 8. jula 1969, da bi bio zamenjen Mikom Tejlorom, mladim, džezom nadahnutim gitaristom, koji je bio predstavljen medijima nekoliko dana kasnije.
Džouns se povukao u svoj dom u Kentu, u kuću čiji je prethodni vlasnik bio pisac "Vinija Pua" Alan Aleksander Miln, opijajući se u lokalnom baru i planirajući svoj povratak na scenu, ovaj put sa bluz grupom. Tek nešto više od mesec dana nakon nakon što su “Stonsi” održali čuveni besplatan koncert u Hajd Parku u Londonu, Džouns je nađen mrtav na dnu svog bazena, okružen statuama Kristofera Robina i Vinija Pua.
Iako je njegova smrt zavedena kao nesrećni slučaj, uzrok davljenja do danas ostaje nepoznanica. Frenk Torogod, u to vreme radnik na Džounsovom imanju, tvrdio je da je to bilo ubistvo, što je izazvalo kontroverzu koja traje do dana današnjeg. Ova teorija je dalje razrađena u filmu “Stoned” Stivena Vulija iz 2005. godine.
Altamont, Anđeli pakla, kraj jedne ere
„Rolingstonsi" su na američkoj turneji 1969. prvi put zvanično predstavljeni kao najveći rokenrol bend na svetu. Međutim, turneja, koja je završena čuvenim koncertom u Altamontu, bila je zapravo početak velikog pada, koji su nagovestili članovi motociklističke bande „Anđeli pakla", tom prilikom unajmljeni kao obezbeđenje...
Ivačković: Amerika je uspela da legalizuje status svetskog policajca, a nastojanja da se svet promeni, ili bar učini podnošljivijim mestom za život,spektakularno su i u krvi propala baš na jednom koncertu Stonsa - u Altamontu, Kalifornija, decembra 1969. godine
- Stonsi su neponovljivi. Ne samo zbog jedinstvenog umetničkog i poslovnog dara, nego i zato što su proizvod vremena i društvenih okolnosti. Da bi se još jednom pojavio takav bend, trebalo bi da se u Engleskoj, sa svim njenim specifičnostima, ponovi sivilo i težak život kakav je vođen posle Drugog svetskog rata, i da se potom u narednoj generaciji javi bunt protiv takve svakodnevice, bunt koji će, pod uticajem ambijenta kakav je u Americi nastao dolaskom Kenedija, prerasti u revolt protiv izrazito konzervativnog sistema kao što je oduvek bio britanski. Onda bi trebalo da se taj revolt prenese širom Evrope i, kao neki lep bumerang, vrati u Ameriku, pa da u Americi naraste antiratno raspoloženje nalik na ono s kraja šezdesetih zbog Vijetnama. Ali, naravno, ništa od toga nije moguće. Amerika je uspela da legalizuje status svetskog policajca, a nastojanja da se svet promeni, ili bar učini podnošljivijim mestom za život, spektakularno su i u krvi propala baš na jednom koncertu “Rolingstonsa” - u Altamontu, Kalifornija, decembra 1969. godine. Na tom koncertu, koji predstavlja simboličan kraj hipi pokreta i ere „mira, ljubavi i cveća", jedan mladić, imenom Meredit Hanter, nasmrt je izboden i prebijen. Umro je iza bine na kojoj su "Stonsi" pevali o samilosti za Đavola, napominje Ivačković.
“Stonse” sa pravom nazivaju “rokenrol dinosaurusima”. Pored toga što traju bezmalo pet i po decenija, članovi grupe u zbiru imaju tačno 288 godina.
Tokom sedamsesetih, dok su se Ričardsovi problemi sa drogom pogoršavali, Mik Džeger je počeo da se kreće u tzv. elitnim društvenim krugovima. Oženio sa nikaragvanskom manekenkom Bjankom Perez-Mora Masijas. Njegov život na visokoj nozi još je više produbio jaz izmedu njega i Ričardsa.
Pod pritiskom britanske poreske službe zbog nekoliko godina neplaćanja poreza, njihov računovođa Prins Rupert Lovenstajn, Džegerov prijatelj iz visokog društva i potomak porodice Rotšild, savetovao im je da se presele da bi izbegle bankrotstvo zbog visokih poreza na imovinu za vreme laburističke vlade Harolda Vilsona. Napuštanjem Britanije i odlaskom u južnu Francusku, članovi benda su se sa različitim uspehom prilagodili novom načinu života. Bil Vajman je uživao u svojoj novoj planinskoj kući i sprijateljio se sa francuskim slikarem Klodom Šagalom. Sa druge strane, Ričards je uporno odbijao da se preseli, ostavši u svojoj londonskoj kući do poslednjeg trenutka.
Od 1993. bend nastupa u sadašnjoj postavi koju čine Mik Džeger, Kit Ričards, Čarli Vots i Ron Vud, a 2005. godine, posle objavljivanja albuma „A Bigger Bang" bend je konačno stigao i u Beograd:.
- Čekani decenijama, “Rolingstonsi” su, kada su došli u Beograd, nadvisili sebe. Džeger se trudio preko svog ionako blistavog standarda, Ričardsovi rifovi ličili su na noževe koji lete kroz vazduh i, uopšte, grupa je svirala, kako se to obično kaže, kao da ne postoji sutra. Njihov beogradski koncert bio je grandiozan čas o poštenju i profesionalnoj etici, a ujedno i dokaz da najveći bend na planeti ne živi samo od muzike, nego i za nju. Bilo je to nešto najbolje što rokenrol, najplemenitija umetnost modernog doba, može da ponudi. Zauzvrat, “Stonse” je pozdravila najbolja publika na finalnom kraku “A Bigger Bang” turneje, priseća se Ivačković.
Iako mnogi misle da je ponašanje Mika Džegera na sceni stvar improvizacije, on je zapravo dobro utrenirani baletan, uzimao je časove godinama
“Stonse” sa pravom nazivaju “rokenrol dinosaurusima”. Pored toga što traju bezmalo pet i po decenija, članovi grupe u zbiru imaju tačno 288 godina.
O tome koliki je njihov Bogom dani talenat za provokaciju govori intervju Kita Ričardsa magazinu "NME", u kome je ispričao kako je šmrkao pepeo njegovog oca.
- Bio je kremiran i nisam mogao da odolim da pepeo pomešam sa malo kokaina i..., ispričao je muzičar, a ova izjava kasnije je proglašena prvoaprilskom šalom.
Da sa Ričardsom nikad niste na sigurnom govori podatak da je aprila 2007. godine pao sa drveta na Fidžiju, zbog čega je tada aktuelna turneja prekinuta na skoro godinu dana.
Iako mnogi misle da je ponašanje Mika Džegera na sceni stvar improvizacije, on je zapravo dobro utrenirani baletan, uzimao je časove godinama, te ne čudi što se i sa 72.godine na bini kreće brže, temperamentnije i gracioznije nego mnogo mlađe kolege. A za najčuveniji jezik rokenrola je vezana i anegdota da je sveojevremeno Brajanu Feriju preuzeo Džeri Hol rekavši joj:
- Nije valjda da želiš da se zoveš Džeri Feri?
"Stonsi" važe i za rekordere po zaradi: Na 147 koncerta, koliko su ih održali u sklopu jedne od svojih najvećih turneja, "A Bigger Bang", zaradili su nešto više od 558 miliona američkih dolara.
- Mik Džeger je prosto neko ko je postavio standarde. Gotovo je nemoguće da budeš energičan na bini a da to ne liči na njega, taj samoironični ples. Prepoznajem tu neku vrstu samoironije i kod sebe i kod njega i nemoguće je da ne uletiš u to da te poistovećuju sa njime, veli Cukić, koji kaže da ga i danas porede sa Mikom.
- Jedina razlika je što sad nemam dugu kosu, tvrdi Dejan.
EKSKLUZIV, MILE KEKIN: Neće biti novih “Oluja”, ali presudiće nam rulja
EKSKLUZIVNI INTERVJU, RENE BITORAJAC: Kako sam preživeo medijski linč u Hrvatskoj
DRAGOJEVIĆ: Zašto su na TV zabranili mene, Acu i “Kakagrad”}
Komentari
