Zaveštanje rizničara

Harvard Krimson, studentski časopis Univerziteta Harvard, objavio je 13. novembra prošle godine tekst "Renesansa američke filmske komedije", koji je Vlada Petrić napisao 1979. godine. Tekst je objavljen u znak počasti umetniku i stvaraocu koji je na čuvenom Univerzitetu Harvard osnovao i vodio Harvardski filmski arhiv sa ciljem da promoviše film kao umetnost i podstakne njegovo multidisciplinarno izučavanje.

Harizmatični reditelj, vrsni poznavalac i teoretičar filma, profesor koji je nadahnuo brojne generacije svojom inspirativnom energijom, ostavio je ozbiljno zaveštanje i budućim autorima. Njegov izvanredan opus biće smešten u Legat Vlade Petrića, kao što je i za života planirao.

"Petrić je 2013. došao na ideju da oformi legat sa svojim bliskim starim prijateljem i saradnikom Jocom Ćirilovim. Dao je naziv tom
udruženju, legatu, nevladinoj organizaciji Kino teatar. On i njegova supruga Dara Čalenić su godinama dotirali i pomagali Sterijino pozorje, Kinoteku i mnoge kulturne projekte, a onda su odlučili da to kroz legat i pravno uobliče", objašnjava Nikola Jelovac, direktor legata.

"On je godinama znatne svote ulagao u biblioteku Jugoslovenske kinoteke, koja je jedna od najznačajnijih, ne samo na ovim prostorima. Nikad nije zaboravio koliko je njemu značila biblioteka i nikad nije zaboravio kako ga je na početku karijere Olga Dobrović, supruga Petra Dobrovića, uvodila na mala vrata i obezbeđivala mu mesto jer je u biblioteci uvek bilo mnogo manje stolica od posetilaca. Dakle, to datira još od pedesetih godina kada je on počeo da izučava film u biblioteci Jugoslovenske kinoteke i onda je odlučio na koncu da on veliki deo onog što je stekao pokloni biblioteci Jugoslovenske kinoteke.

S obzirom na to da je Vlada ostavio obiman opus, mi već više od dve godine radimo na tome i obradili smo skoro 90 odsto te ostavštine.

Reč je o velikom broju rukopisa, tu je i zasad sedam neobjavljenih knjiga koje su gotovo pripremljene. Paralelno se radi i na izradi veb- sajta koji će biti veoma pregledan i detaljan vodič kroz legat.

Za sve to je potrebno vreme, ali nadam se da ćemo ove godine izdati bar jednu knjigu, jer Vlada je bio opsesivan spisatelj. Uvek je mislio da može bolje, tako da je na nekim svojim delima i eksperimentalnim filmovima radio i po deset godina i nije ih završio za života. Dugo je radio i na eksperimentalnom filmu o Emili Dikinson i to delo će konačno do maja biti u završnoj fazi. Njegovi saradnici i prijatelji u Americi jedva čekaju da ga vide i planirano je da premijera bude najverovatnije na Harvardu.

Legat će funkcionisati kao što je to praksa u Americi. Imaćemo bord koji će činiti ljudi iz Njujorka, Bostona, Italije, Evrope, Francuske ", objašnjava Jelovac.

"Naravno, pre svega i zbog kontakata, jer svi oni i dalje aktivno rade, i bez njih ne bismo mogli da funkcionišemo. Sređujući sve te rukopise, videli smo da će puno posla biti i oko prevođenja. Svesni smo da je za sve to potrebno vreme i da nećemo moći tako brzo sve da završimo, ali napravili smo plan kojeg ćemo se gvozdeno držati. Osnovna misija Legata je propagiranje umetničkog filma za koji se Petrić zalagao tokom celog svog radnog veka, i kao profesor i kao stvaralac. Već dve godine stručni tim saradnika radi na obrađivanju i pripremanju rukopisa iz obimne intelektualne zaostavštine i u saradnji sa izdavačkim kućama iz zemlje i inostranstva, Legat K-T će se zauzimati za (re)izdavanje objavljenih i neobjavljenih knjiga Vlade Petrića, na srpskom i engleskom jeziku, jer u zaostavštini je znatan broj neobjavljenih rukopisa. Radimo i na pripremi za prevođenje objavljenih knjiga i posebno treba napomenuti tri vrlo značajne knjige koje bi trebalo da se prevedu na srpski jezik do kraja 2021. godine: "Soviet Revolutionary Films in America (1926- 1935)", "Constructivism in Film", "Film and Dreams".

Prva neobjavljena knjiga koja će biti posthumno izdata na engleskom jeziku je "Memories of Movie Monk", za koju su već zainteresovane izdavačke kuće u Americi, dok bi na srpskom jeziku to bila neobjavljena knjiga autobiografskih eseja "Mala noćna varničenja", koju je Vlada pisao tokom 70-ih i 80-ih godina. Periodično, određena sredstva biće dotirana za medijateku Jugoslovenske kinoteke koja će od ove godine nositi ime "Vlada Petrić". Takođe, Legat će za potrebe medijateke otkupljivati značajne i retke knjige iz oblasti filma (posebno na engleskom jeziku), filmsku periodiku, kao i antologijske filmove. Shodno finansijskim mogućnostima, Legat će dotirati i pojedine studente i teoretičare filma za usavršavanje u inostranstvu (Summer School, Workshoop, etc).

Sad opremamo salu koja će se zvati Kino-Pravda i taj naziv je Vladina želja, a to je zapravo aluzija na filmove, kratke filmove, antologijske. I naravno fondacija koja je u okviru legata periodično će dotirati medijateku. Naš specijalni kustos biće znameniti teoretičar Greg de Kjur, Amerikanac koji je doktorirao ovde na filmologiji. Prvi Amerikanac koji je na našoj akademiji doktorirao, na jugoslovenskom crnom talasu", kaže Jelovac.

Nakon mnogo godina provedenih na relaciji Srbija-Amerika, Petrić je poslednje godine proveo u Beogradu. Do poslednjeg daha je gledao filmove, a "Mažestik" je bio njegovo omiljeno mesto. Interesovalo ga je sve vezano za kulturu, ali bio je veoma strog i dešavalo se da i ministru i direktoru bez pardona kaže šta misli.

"Nadam se i verujem da se srpski film okreće ka tome da bude ozbiljniji, bolji. Treba da se podigne ugled filma. Film ne treba da bude registracija stvarnosti, treba da ima svoj sinematički ugao", govorio je Petrić.