Preporuka za čitanje

Zbog čega Atlantida fascinira i danas

Jevgenij Germanovič Vodolazkin rođen je 1964. godine u Kijevu, gde je 1986. godine diplomirao na Filološkom fakultetu. Magistrirao je 1992. na Institutu za ruski jezik i književnost, a 2000. je doktorirao. Radi u Institutu za rusku književnost u Sankt Peterburgu, a od 2012. uređuje almanah Puškinskog doma "Tekst i tradicija”.

Najpoznatiji romani "Solovjev i Larionov“, "Lavr“, "Avijatičar“, "Brizbejn“, "Opravdanje ostrva“ za koje je nagrađivan, dobivši dve nagrade – "Velika knjiga“ i "Knjiga godine“ na nacionalnom konkursu, priznanje "Jasna poljana“ te nekoliko međunarodnih priznanja.

Atlantida, mitska ostrvska država koja se pominje u Platonovim dijalozima "Timaj“ i "Kritija“, do danas je ostala predmet zanimanja, isto kao što je to nekad bila.

"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."

Intervju-Goran Skrobonja

Scena 11.10.2022. 12:10

"Pisci naučne fantastike su vas davno upozorili..."

Anja Mijović: "Stvarnost je nadmašila bilo koju triler-krimi fikciju"

Intervju

Scena 15.01.2023. 19:05

Anja Mijović: "Stvarnost je nadmašila bilo koju triler-krimi fikciju"

Pero Zubac: "Druga su vremena i druga su deca"

Intervju

Scena 26.11.2022. 12:00

Pero Zubac: "Druga su vremena i druga su deca"

Platon opisuje Atlantidu kao moćno i napredno kraljevstvo koje je potonulo, za jedan dan i noć, u okean oko 9600 godina pre nove ere. Njome je, u eri olimpijskih bogova, vladao Posejdonov sin Atlant, a nalazila se u Atlantiku, blizu Herkulovih vrata i Gibraltara.

Mišljenja o tome da li je Platonova priča činjenica ili metafora – do danas su podeljena. U knjizi Vodolazkina "Opravdanje ostrva“ radi se o hronici ostrva i barata se činjenicama, ali, već u prepoznatljivom autorovom stilu – fantazmagorije i alegorije.

Moram priznati, nije mi se iz prve svideo naslov knjige, bio je nekako rogobatan u odnosu na prethodne, adekvatno nazvane, jer nisam znala njegovo značenje, sve dok čitanje nisam privela kraju.

"Opravdanje ostrva“ je hronika jednog naroda i zemlje. To može biti veliki ili mali narod, malo ostrvo ili kontinent, ali u njemu od pamtiveka do modernih vremena prepoznajemo društvene zakonitosti, počev od helenizma, ere antičke Grčke, paganskih vremena do kolektivnog i opštenarodnog pokrštavanja, preko ere srednjovekovne, manastirske, proročke, do modernih vremena, interneta, masmedija.

Unutrašnji rat nije samo između Severa i Juga, dve dinastije koje polažu pravo na vlast još od vremena Oktavijana Avgusta koji je za dva-tri dana boravka na ostrvu ostavio ni manje ni više dva autentična naslednika, koji su osnivači dve suparničke vladarske loze čija borba za prevlast ima dugu istoriju, od sitnog koškanja, bratoubilačkog rata, regentstva, do ujedinjenja brakom.

U državi ovoj, okruženoj morima, žive metuzalemi i ljudi, aršini su biblijski, ali i ljudski, čak i kentauri u jednom trenutku prete svojim otelovljenjem.

Za žezlo će brat ubiti brata, ginuće se u unutrašnjem i spoljašnjem ratu, i desetkovaće ih i epidemija kuge. Viševekovne sukobe zameniće revolucionarni talas, a monarhističko uređenje postaće republikansko. A opet će sve biti isto.

Revolucionari će se naravno useliti u raskošni dvorac, iz kojeg su proterali krunisane glave, ukinuće manastire dekretom i ustanoviti novu religiju – religiju budućnosti, a sve će opet teći svojim nepromenjenim tokom. Baš kao u Sodomi i Gomori, narod će se kvariti. Umesto biblioteke, univerziteta i bolnice, razvratnici će osnovati javne kuće i kockarnice.

Iz utrobe planine čuće se zlokobno tutnjanje kao odgovor na ljudski sunovrat, a od erupcije vulkana će ih izbaviti, kao i u biblijskoj priči, dva pravednika. Jer na pravednicima počiva svet. Bez njih bi nastupila apokalipsa. Zlo kakvo je snašlo Atlantidu u jednom danu.

Srećnom Ostrvu pravednici su dali budućnost kakvu sinovi Atlanta i unuci Posejdona nisu imali, bez obzira na to što su bili bogovi.

Jevgenij Vodolazkin: "Opravdanje ostrva“, prevodilac: Radmila Mečanin; izdavač: "Službeni glasnik“