TAJNA VEZA: Od Kristijanovog autograma do probodenog srca u Čačku

Sa sahrane na fudbal, sa fudbala na sahranu. Iz bolnice na stadion, sa stadiona u bolnicu. Kako grozan raspored ligaškog kola u Srbiji. Bolan pečat šampionata nasilja, zla i bede

Utakmica 32. kola Super lige Srbije Borac - Crvena zvezda nije odigrana. Dvadesetjednogodišnji Aleksandar Jaćimović iz Čačka ubijen je u subotu ujutro u tuči na Gradskom trgu u Čačku. Nesrećni mladić uboden je nožem u srce. Tuča navijača bila je zakazana, smrt je došla nepozvana. Da li je baš tako?

Sedam dana pre Čačka bio je 151. derbi. Malo su igrali Crvena zvezda i Partizan a mnogo su se tukli “grobari” i “delije”. Nekad jedni protiv drugih, a nekad međusobno. Bilans su dva izgubljena prsta navijača, jedna razbijena lobanja, mnogo podliva i litre krvi. Prošlo je sedam dana od tog boja pred televizijskim kamerama, a šta je otkriveno? Istraga i dalje traje. Traže se dopunski izveštaja i ostali tra-la-la proceduralani zahtevi. Cilj je zarad održanja u fotelji provesti u delo maksimu kako vreme leči sve. Njen demantij je, nažalost, stigao sa Gradskog trga u Čačku.

Dug je lanac krivaca za ubistvo Aleksandra Jaćimovića. Fudbal je prvi na udaru, on je pozornica. Ali, otkud tinejdžerima motiv za arsenal u kome su nož, bejzbol palice, „bokseri“, nunčake i skakavci ili baklje. Otkud njima poriv za dokazivanjem u krvavim navijačkim obračunima?

Čuđenju nema mesta. Kratak je put od Kraljeva do Čačka. Zar fotografija kad kraljevački mališani traže autogram od Kristijana Golubovića, višestrukog robijaša i sada osuđenika na osam godina zatvora zbog šverca droge, ne govori puno. Ko je našim mališanima uzor? Oni se poistovećuju sa kriminalcima, dilerima i vođama navijača koji voze besne automobile, izlaze sa stareletama u najskuplje lokale i slikaju se ko zvezde.

Dalje, kakve su istrage? U oktobru 1999. godine, na 113. večitom derbiju, raketom ispaljenom sa južne tribine stadiona Partizana, ubijen je navijač Crvene zvezde Aleksandar Radović (17) iz Opova. Nikada nije tačno utvrđeno ko je ispalio raketu.

Te rakete i dalje lete, probadaju i gase živote!

Fudbalska traka smrti posle Aleksandra Radovića odnela je još devet mladih ljudi. Lokacije su se menjale, od garaža, parkinga, stanica do trgova, ali ishod je uvek bio isti – tragičan. Da li je policija radila preventivno i da li je pravosuđe, u krajnjoj instanci, rigoroznim kaznama obeshrabrivalo ovu decu na puta huliganizma. Ta deca su i žrtve urušavanja obrazovno-vaspitnog programa koji je nametnuo pogrešan vrednosnog sistema. Kada nasilja ima toliko u medijima, kad ono postaje nešto obično, svakodnevno, nadhvat ruke, onda je to prizivanje nesreće. Nož na dečiji dlan mi smo stavili!