Slagalica kriminala i korupcije

Zoran Lazović – već dvadeset godina najintrigantnija ličnost crnogorskog tajnog bezbednosnog sektora, i Milivoje Katnić, čovek koji je 2015. mandat glavnog specijalnog tužioca započeo izdavanjem naloga za hapšenje Svetozara Marovića, trajao uz “državni udar“ i pod optužbama da je “batina“ DPS-a i Mila Đukanovića, a karijeru završio naprasnim penzionisanjem.

I Lazović i Katnić spotakli su se o kamen saradnje sa kavačkim klanom. Tako tvrdi novo rukovodstvo Specijalnog državnog tužilaštva, kojim od razrešenja Katnića 2022. godine upravlja glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, koje je i dalo nalog za akciju hapšenja. Kamen se zakotrljao 2021. dešifrovanjem “Skaj“ aplikacije i hapšenjem sina Zorana Lazovića, Petra Lazovića, pripadnika Agencije za nacionalnu bezbednost, naredne 2022. godine. Kamen o koji su se dosad spotakli brojni službenici države Crne Gore, ali sada sa pitanjem: ko je, posle Lazovića i Katnića na redu za hapšenje i da li je njihovo hapšenje uvod u hapšenje Mila Đukanovića?

Krivičnom prijavom Zoran Lazović i Milivoje Katnić terete se za organizovani kriminal. Lazović kao osoba koja je formirala kriminalnu organizaciju, a Katnić kao pripadnik Lazovićeve kriminalne organizacije. A u njoj su, prema navodima tužilaštva, još i specijalni tužilac Saša Čađenović, dugogodišnji Katnićev prvi saradnik, i Lazovićev sin, Petar.

I Saša Čađenović i Petar Lazović su odranije u pritvoru. Čađenović od decembra 2022, a Petar Lazović još ranije, od jula te godine. Uhapšen je u prvoj akciji koju je Tužilaštvo pod rukovodstvom tužioca Novovića izvelo na osnovu dobijenih “Skaj“ poruka. Akcije posle koje je usledilo i hapšenje Vesne Medenice, predsednice Vrhovnog suda Crne Gore u vreme Đukanovićeve vlasti, zatim “Đukanovićevog“ direktora policije Veselina Veljovića, ali i kadrova koji su postavljeni posle pada Mila Đukanovića, među kojima su brojni pripadnici MUP-a sa načelnikom Službe za suzbijanje organizovanog kriminala Dejanom Kneževićem na čelu.

Pored formiranja, odnosno pripadnosti organizovanoj kriminalnoj grupi, Lazović i Katnić terete se i za dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja. Jedno delo odnosi se na Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, beogradske saradnike kavačkog klana, i to na period početkom 2021. Period, kada su Belivuk i Miljković svoju moć u podzemlju demonstrirali čuvenom posetom Radoju Zviceru, vođi kavačkog klana, i to u njegovoj kući u Kotoru.

Za javnost, sve je tada bilo iznenađenje.

Radoje Zvicer prethodno je u maju 2020. ranjen u Ukrajini. Gde se nalazi posle oporavka u bolnici, nije bio poznato sve dok ga crnogorska policija u januaru 2021. nije privela na informativni razgovor u kotorsku policiju. A sa njim u društvu, Belivuk i Miljković. U javnosti tada poznati kao vođe Partizanovih navijača. Tek kasnije, kao osobe koje su samo u Srbiji već u to vreme, kako tvrdi srpsko tužilaštvo, počinile sedam ubistava, još dva u Crnoj Gori, i dva dvostruka u Atini i na Krfu. Ali sve te sumnje i optužbe došle su tek kasnije, većina sa “Skaj“ porukama.

Od boravka Belivuka i Miljkovića postavlja se pitanje koje je sada koštalo slobode Lazovića i Katnića: ko je naredio da se Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću, već poznatim saradnicima kavačkog klana, ukine zabrana ulaska u Crnu Goru?

Krivičnom prijavom koja je sada podneta za skidanje zabrane ulaska tereti se Lazović koji je, tvrdi tužilaštvo u prijavi, za to 28. decembra 2020. dao usmeni nalog u crnogorskom MUP-u. Tako u januaru 2021. Belivuk i Miljković legalno dolaze u Kotor i to u goste kod vođe kavačkog klana Radoja Zvicera.

A onda kreće spektakl za spektaklom.

Iz Zvicerove kuće, na društvene mreže kačeni su video-snimci Zvicera i njegovih beogradskih gostiju. Onda je 19. januara usledilo njihovo privođenje na informativni razgovor, posle kog su pušteni da bi tri dana kasnije crnogorska policija pod vođstvom upravo Lazovića i pod koordinacijom Katnića uhapsila petoricu osumnjičenih da su pripremali Belivukovo i Miljkovićevo ubistvo.

Katnić i Lazović sazivaju konferenciju za novinare, koja je ostala upamćena po Lazovićevoj rečenici o Belivuku i Miljkoviću: “Ako nijesu neprijatelji Crne Gore, nema potrebe da od bilo koga strahujemo.“

Lazović: viša funkcija, ozbiljnije sumnje

 

Karijeru jednog od najuticajnijih bezbednjaka Crne Gore, Zorana Lazovića, pratile su visoke funkcije i brojne afere, koje nikada do sada nisu rasvetljene.

Spočitavano mu je prisustvo na svadbi Safeta Kalića u Rožajama, koji se godinama dovodio u vezu sa međunarodnim švercom droge, pranjem novca, zatim i prisni kontakti sa Naserom Keljmendijem. U aprilu 2015. godine prinudno odlazi iz službe kada je doneta odluka da se iz Agencije sklone operativci sa teretom veza sa članovima kriminalnih grupa i obaveštajcima iz zemalja van NATO saveza, pre svega Rusije.

Onda se pojavila informacija da je na spisku za likvidaciju Nikšićanina Ranka Radulovića i albanskog državljanina Erogena Brajovića, a 2019. sledi njegov veliki angažman u Upravi policije, gde je postao formacijski najuticajniji pomoćnik tadašnjeg direktora Uprave policije Veselina Veljovića. Iz tajne službe tada u MUP dovodi i svog sina Petra Lazovića, kojeg je priključio Timu za podršku Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala.

Lazović je smenjen 1. marta 2021, a u leto naredne godine uhapšen je njegov sin Petar, protiv koga je do sada podignuto nekoliko optužnica i otvoreno više istraga zbog saradnje sa kavačkim klanom. Uhapšeni bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić tvrdio je da je Petar Lazović bio na “tajnom zadatku“ te da je prikupljao podatke protiv klana...

 

Dan kasnije, Belivuk i Miljković se vraćaju za Beograd. Odmah po sletanju na beogradski aerodrom privedeni su na informativni razgovor, a uhapšeni nedelju dana kasnije. U međuvremenu otkrivena su brojna zlodela koja im se pripisuju ‒ u Srbiji, Crnoj Gori i Grčkoj. Kako je koje ubistvo stavljano na teret Belivuku i Miljkoviću, tako je u Crnoj Gori rasla tenzija oko pitanja ko je Belivuka i Miljkovića skinuo sa liste zabranjenih i pustio ih u Crnu Goru.

To pitanje najviše je postavljano upravo Zoranu Lazoviću.

U nekoliko navrata, on je javno tvrdio da je cela akcija oko skidanja Belivuka i Miljkovića sa liste osoba kojima je zabranjen ulaz u Crnu Goru bila zakonita akcija, izvedena sa međunarodnim partnerima. Tvrdio je da je skidanje Belivuka i Miljkovića sa spiska zabranjenih izvedeno u koordinaciji sa srpskom policijom, koja je od kolega iz Crne Gore tražila da Belivuk i Miljković u Crnoj Gori budu pod operativnom pažnjom, odnosno pratnjom crnogorske policije da bi se utvrdili njihovi kontakti sa vođama crnogorskog podzemlja.

Još konkretniji bio je Milivoje Katnić koji je 26. avgusta 2021. izjavio da je odluku o skidanju zabrane ulaska Belivuku i Miljkoviću doneo menadžment Uprave policije i to na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje je tražilo da im se dozvoli ulazak i da tokom boravka u Crnoj Gori budu praćeni i policijski opservirani.

“Sve vreme dok su bili u Crnoj Gori, deset dana, uz njih su bila dva policajca. Opredeljujući razlog da oni uđu u Crnu Goru bio je telegram kolega iz Srbije koji su tražili da ih na teritoriji Crne Gore pratimo, saslušamo i uzmemo određene podatke za kriminalističku obradu ovih lica, što smo mi i učinili i obavestili MUP Srbije“, rekao je Katnić u avgustu 2021.

Uhapšeni Katnić i Lazović terete se za pomaganje Belivuku i ekipi

Crna Gora

Crna Gora

Svet 15.04.2024. 09:41

Uhapšeni Katnić i Lazović terete se za pomaganje Belivuku i ekipi

Međutim, od momenta kada su Lazović i Katnić u celu priču uvukli i srpsku policiju, postavlja se i pitanje da li je to što tvrde zaista tačno.

A cela priča komplikuje se daljom akcijom crnogorske policije, koja u oktobru 2021. pokreće istragu oko tog slučaja i hapsi dvojicu običnih policijskih službenika Aleksandra Boškovića i Sašu Đurovića, koje sumnjiči da su ukinuli zabranu Belivuku i Miljkoviću. Obojica su ubrzo pušteni na slobodu. Tada počinje novi pritisak “duboke države“.

Naime, slučaj je pokrenut na osnovu prijave koju je podneo tadašnji državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Rade Milošević. Završen je odbačajem krivične prijave. Kako – postalo je jasno tek kada je taj slučaj postao tema skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu 2022. Tada je javnost saznala da je predmet maltene otet Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici, odnosno tadašnjem postupajućem tužiocu Vukasu Radonjiću. Radonjić je rekao da je tog dana u 23 sata izdao pisani nalog policiji da uhapse dvojicu službenika UP-a i rekao im da ga obaveste kada ih uhapse.

Katnićeva selektivna pravda

 

Nekadašnji vojni sudija, Milivoje Katnić bio je glavni specijalni tužilac od leta 2015. do februara 2022. Na samom početku mandata izdao je nalog za hapšenje bivšeg visokog funkcionera DPS-a Svetozara Marovića, koji je kasnije priznao da je bio šef budvanske kriminalne grupe koja je oštetila državu za više desetina miliona evra.

U jesen 2016. na dan parlamentarnih izbora Katnić je izveo jednu od najvećih operacija hapšenja kriminalne grupe, koja je kasnije optužena i prvostepeno osuđena za pripremanje terorizma u Crnoj Gori, a među kojima su i tadašnji lideri DF-a Milan Knežević i aktuelni šef parlamenta Andrija Mandić. Ta presuda je ukinuta i u toku je ponovno suđenje.

Katnićevu pravdu nevladine organizacije često su ocenjivale kao selektivnu, pogotovo prema članovima porodice Mila Đukanovića, za koje po Katnićevoj oceni nikada nije bilo “ni udaljene sumnje“ za bilo koje krivično delo. Retoriku je malo promenio tek u jesen 2021. nakon što je u SDT-u formiran predmet “Pandora papiri“. Katnić je ostao upamćen po tadašnjoj izjavi: “Postoji jedan oblik sumnje, neću reći udaljene, nego na krajnjem poluosnovu.“

 

“Niko me nije zvao, osim oko ponoći rukovoditeljka Višeg državnog tužilaštva Lepa Medenica koja mi je tražila da pustim policajce i rekla da postupam nezakonito. To sam odbio. Nakon nje nazvao me tadašnji vršilac dužnosti Vrhovnog državnog tužilaštva Dražen Burić i rekao mi da predmet predam SDT-u“, kazao je Radonjić. On je rekao i da je tek nakon dolaska u Specijalno državno tužilaštvo u koje je u međuvremenu prebačen saznao da je taj predmet završen odbačajem krivične prijave.

Tužiteljka, koja je postupala u tom slučaju, Sanja Jovićević javno se branila da nije tačno da nije preduzela ništa, već da je prikupila određene podatke i dokaze, saslušala više osoba i tek nakon toga donela odluku o odbačaju prijave, koju je ocenila kao zakonitu odluku.

U međuvremenu, oglasio se i Rade Milošević koji je krivičnom prijavom i pokrenuo ceo postupak, a koji je izjavio da je od direktora policije Srbije dobio zvaničan odgovor da srpska policija nije tražila ukidanje zabrane ulaska Belivuka i Miljkovića u Crnu Goru.

Ko je nalogodavac spornog naređenja bilo je sporno sve do hapšenja Lazovića.

U međuvremenu, kada su u crnogorsko tužilaštvo počele da stižu poruke sa “Skaj“ aplikacije otkrilo se i šta se dešavalo u pozadini boravka Belivuka i Miljkovića u Crnoj Gori.

Naime, upravo u vreme kada je Zoran Lazović uveravao crnogorsku javnost da ne brine zbog boravka Belivuka i Miljkovića u Kotoru, deo policajaca, među kojima je i Lazovićev sin Petar, drugovao je sa beogradskim kriminalcima i smišljao kako da se reši suparnika iz škaljarskog klana.

“Skaj“ poruke otkrivaju nekoliko interesantnih momenata u vreme dok su Belivuk i Miljković u gostima kod Zvicera.

Tu je najpre fotografija na kojoj zajedno, zagrljeni sede Petar Lazović, njegove kolege iz policije Ljubo Milović i Nebojša Bugarin, Radoje Zvicer i dvojica njegovih prijatelja iz Beograda – Belivuk i Miljković.

“Skaj“ prepiska otkriva i da su u to vreme svi oni bili na zajedničkom četu na kom su razmenjivali poruke. A poruke koje su pisali ukazuju da su informacije o dolasku Belivuka i Miljkovića u Crnu Goru širili namerno sa planom da tako namame suparničku kriminalnu ekipu da krene u oružani napad na dvojicu Zvicerovih prijatelja iz Beograda.

Ekipa dogovara kako da podatke o kretanju Belivuka i Miljkovića prenesu policajcu koga sumnjiče da radi za škaljarsku ekipu, ali i preko “krtice“ u toj kriminalnoj grupi. Glavna meta, kako proizilazi iz “Skaj“ komunikacije, im je vođa škaljarskog kriminalnog klana Jovan Vukotić. Njega pokušavaju da se reše ili likvidacijom ili njegovim odlaskom u zatvor, pokazuju poruke.

“Sve ovo radimo da Klempu (Vukotiću) kucamo na kapiju. Kunem ti se u oba Z da sam mu namirisao dvije sudbine ‒ jedna tvorza, druga zbogom Bosna“, glasi poruka Petra Lazovića u zajedničkom četu sa Zvicerom, Belivukom, Miljkovićem i Ljubom Milovićem.

Interesantna je i poruka koju Petar Lazović u istu grupu na “Skaj“ aplikaciji šalje Belivuku i Miljkoviću nakon što je njegov otac uhapsio grupu osumnjičenih da su pripremali njihovu likvidaciju.

“Bezbjedni ste, možete da putujete. Ovo je bezbjedna zemlja. Hvala što ste putovali SBPOK-om“, piše Petar Lazović ujutru 22. januara 2021. godine.

Hapšenje Zorana Lazovića i Milivoja Katnića izazvalo je veliku reakciju u Crnoj Gori. Predstavnici nevladinih organizacija koje godinama u vreme vladavine DPS-a Mila Đukanovića ukazuju na kriminal i korupciju u državnim institucijama veruju da je predmet vezan za Veljka Belivuka samo deo mnogo šire slagalice kriminala.

Vanja Ćalović Marković iz “Mansa“ izjavila je da se nada da Tužilaštvo neće ostati samo na tim optužbama.

“Veze Zorana Lazovića sa kriminalnim strukturama sežu podaleko u prošlost. Pričamo o periodu sa početka 2000. godine kada postoji snimak svadbe Safeta Kalića, gde je Lazović u vrlo bliskom odnosima sa kriminalnim podzemljem celog regiona. Tada je nama iz Agencije za nacionalnu bezbjednost zvanično saopšteno da je on tu bio kao prikriveni saradnik službe kako bi došao do informacija o kriminalnim djelatnostima tih lica“, rekla je Ćalović Marković.

Ona je kazala da Lazović veze sa organizovanim kriminalom nije mogao da održava do perioda kad se desio Belivuk, a da nije imao političku podršku i pokriće za to.

“Pričam o direktoru policije Vesku Veljoviću, Dušku Markoviću koji mu je bio direktno pretpostavljeni kad je bio u ANB-u. Pričamo i o političkoj podršci za sve to u periodu kada je Crnom Gorom neprikosnoveno vladao Milo Đukanović“, kaže ona.

Vanja Ćalović Marković smatra i da je za dalji postupak najvažnije naći svedoka saradnika i pokrenuti finansijsku istragu, ali sa velikim “Ali“…

“Neophodan nam je svedok saradnik. Da bismo imali kredibilne svedoke saradnike, moramo imati institucije koje će da ih zaštite. Kada je u pitanju Zoran Lazović, finansijska istraga mogla bi da pokaže mnoge druge krake saradnje sa organizovanim kriminalom. Prvenstveno mislim na strukturu vezanu za takozvani Grand klan ili ekipu okupljenu oko Bemaksa. Mislim da je majka sveg kriminala u Crnoj Gori famozni šverc cigareta zato što je bio toliko lukrativan i jer su se ʼ90-ih snažno razvili ti kanali, da se iz ʼSkajʼ komunikacije vidi da se lica povezana sa švercom cigareta prebacuju na šverc kokaina. Očekujem da postupak protiv Lazovića i Katnića, vezano za slučaj Belivuk, bude samo dio slagalice, da se ne ostane na tome, da se vidi kakve su njihove stvarne veze sa organizovanim kriminalom, ko su njihovi pokrovitelji, ko ide dalje u toj hijerarhiji“, rekla je Ćalović Marković.

Ona je rekla i da su ovi primeri pokazali da ne postoji veća izdaja Crne Gore od predavanja institucija u ruke kriminalaca.

“Oni su trebali i morali da se bore protiv organizovanog kriminala. Umesto toga videli smo da se organizovani kriminal infiltrirao u institucije sistema i mi smo ukazivali da su oni pomagači organizovanog kriminala, da su oni njegovi direktni akteri, u slučaju Lazovića, ali je sistem tadašnji pod vlašću DPS-a pokušavao da nam objasni da to nije tako“, rekla je Ćalović Marković.

DPS: Nastavak prakse revanšizma

 

Demokratska partija socijalista na čijem se čelu godinama nalazio Milo Đukanović akciju hapšenja Milivoja Katnića i Zorana Lazovića ocenila je kao nastavak prakse revanšizma koji traje od 30. avgusta 2020. godine, a koji za cilj ima kriminalizaciju prethodne vlasti po svaku cenu uz ambiciju da se, osim političke štete, sruši i optužnica u slučaju državni udar.

 

Zbog čega su UHAPŠENI bivši specijalni tužilac i visoki policijski zvaničnik

Crna Gora

Crna Gora

Svet 14.04.2024. 13:10

Zbog čega su UHAPŠENI bivši specijalni tužilac i visoki policijski zvaničnik