Čovek koji je upravljao Vašingtonom

Bivši američki državni sekretar Džejms Bejker danas je fizički vitalan i intelektualno svež u svojoj 94. godini. Mnogima u Americi i u svetu danas njegovo ime ne znači mnogo, ali za mnoge je on možda najveći državni sekretar kojeg je imala Amerika.

Nedavno je objavljena knjiga o njemu pod naslovom "Čovek koji je upravljao Vašingtonom", a knjiga Dajane Negroponte "Majstor pregovarač - ulog Džejmsa Bejkera na kraju Hladnog rata" upravo je objavljena u Beogradu. 

Džejms Bejker je potomak jedne od najistaknutijih porodica u istoriji Teksasa. Njegov pradeda Džejms Adison Bejker suosnovao je advokatsku kancelariju Bejker Bots 1872, njegov deda "kapetan" Džejms Adison Bejker doveo ju je do nacionalnog značaja, osnovao preteču Teksaske komercijalne banke, bio vodeći biznismen u Hjustonu svoje ere i dokazao na sudu da je testament ubijenog milionera pamučnog barona Vilijama Marša Rajsa bio falsifikovan, čime je spaseno njegovo zaveštanje – i konačno Rajsov univerzitet (kapetan Bejker bio je predsednik Rajsovog odbora poverenika pedeset godina).

Njegov otac, Džejms Adison Bejker Jr. bio je vodeći advokat i bankar u Hjustonu. Džejms III (zaista četvrti) vaspitan je da bude advokat i da izbegava politiku. Do svoje četrdesete ostao je u Hjustonu i radio ono što se od njega očekivalo. Onda je uradio nešto što bi užasnulo Džejms Adison Bejkerse koji su živeli pre njega. Otišao je u Vašington. I posle dugog i zbunjujuće uspešnog boravka tamo, konačno se vratio kući, u komšiluk u kome je odrastao i svojim prijateljima i Bejker Botsom i Rajsom – u udoban život koji liči na onaj koji mu je porodica namenila.

Bejker je čovek koji je okončao Hladni rat, ali svojim osobenim stilom, na delikatan način, da je taj dramatični period međunarodne istorije okončan bez velikih sukoba i uz razumevanje dve supersile, od kojih je Sovjetski Savez napuštao hladnoratovsko bojište. Ako pogledate neke od istinski značajnih državnika u modernoj političkoj istoriji, Bejker je upravo tamo sa Bušom, Gorbačovom, Reganom. Vodio je ili kopredsedavao pet uzastopnih predsedničkih kampanja od 1976. do 1992. Bio je šef kabineta predsednika Sjedinjenih Država, što je drugi najmoćniji posao u Vašingtonu. Služio je kao državni sekretar SAD i ministar finansija SAD, što su dve najistaknutije uloge u američkoj administraciji. U svakoj od tih uloga snašao se više nego odlično. 

Jedna od njegovih hladnoratovskih misija bio je junski pokušaj 1991. da nagovori tadašnje lidere jugoslovenskih republika da odustanu od cepanja zemlje i da ne uvedu zemlju u rat, ali nije u tome uspeo. Džejms Bejker se u razgovoru i danas interesovao za stanje u Srbiji i njene perspektive, gde bi rado video i prostor za aktivnosti svog instituta.

Bejker je najbliži prijatelj i saradnik teksaske dinastije Bušovih, posebno Džordža Buša Starijeg. Oni su mu, uostalom, i prvi susedi u Hjustonu. Upravo je Bejker nadgledao ponovno prebrojavanje glasova na Floridi 2000. godine, kada je bio glavni pravni savetnik Džordža V. Buša. Način na koji je uspeo u toj 37-dnevnoj drami posebno je majstorstvo jer ne bi bilo predsednika Džordža V. Buša da nije bilo sposobnosti Džejmsa Bejkera.

Zanimljivo je da je njihov odnos od tada bio i ostao hladan. Deo uzroka bio je rat u Iraku, gde je Bejker bio u sukobu sa mnogo toga što se tada dogodilo. On je objavio Izveštaj studijske grupe za Irak, na koji predsednik Džordž V. Buš nije gledao previše blagonaklono. Tu grupu vodio je njegov prvobitni zamenik, a zatim naslednik na mestu državnog sekretara, bivši ambasador u Beogradu, Lorens Iglberger. 

Vodeća osoba u Bušovom kabinetu bio je potpredsednik Dik Čejni, sa kojim se Bejker razišao još u procesu okončanja Hladnog rata. Bejker nije bio čovek koji je favorizovao politiku sile, za razliku od Čejnija. Čejni je bio izraziti predstavnik američkog vojnoindustrijskog kompleksa koji je inaugurisao američki "trijumfalistički pristup" okončanju Hladnog rata u kome je Rusiji namenio mesto gubitnika i podređene sile. Upravo u tom pristupu koji je davao Americi odrešene ruke i neograničenu slobodu na globalnom planu, bez obaveza i odgovornosti, nalazi se koren današnjih suprotnosti i američko-ruskog neprijateljstva.

U Hjustonu sam se našao zbog obeležavanja 30 godina rada Bejkerovog instituta. Institut proučava bitne teme u spoljnoj i unutrašnjoj politici, uključujući pitanja u vezi sa ekonomijom i finansijama, energetikom, zdravstvom i naukom, predsedničkim izborima... Institut ima više od 200 istraživača, naučnika i stručnjaka koji obavljaju nezavisna istraživanja u ovim oblastima. 

Nastao je 1993. godine i dobio je ime po Bejkeru, koji je rodom iz Hjustona. Pre nekoliko dana, direktor Instituta i bivši ambasador u Turskoj Dejvid Saterfild imenovan je za američkog posrednika za humanitarna pitanja u sukobu Izraela i Hamasa. To je eufemizam za veoma delikatno vođenje pregovora o sudbini oko 200 izraelskih talaca koji se nalaze u rukama Hamasa.

Svečana večera imala je temu "Podizanje smislenog glasa" u znak počasti Bejkerovim rečima isklesanim na fasadi sale. Na velikoj večeri na poznatom Rajs univerzitetu bilo je predviđeno da govore bivši državni sekretari Henri Kisindžer i Hilari Klinton. Kisindžer vodi aktivan društveni život u svojoj 100. godini pa je sama najava njegovog imena bila dovoljna da privuče više od 1000 gostiju koji su za tu priliku donirali Institutu od 3000 do 5000 dolara. U poslednjem trenutku Kisindžer je odustao od dolaska i učesnicima se obratio video-linkom, a predsednik Univerziteta Rajs Redžinald DesRoš, rekao je okupljenima da je morao da se povuče sa događaja zbog neobjavljene povrede. Kasnije, tokom razgovora za stolom, za kojim su, pored DesRoša i njegove supruge, bili još lični sveštenik Džejmsa Bejkera Rasel Levinson, potpredsednik "Filipa Morisa" Džef Simko sa suprugom i Bejkerova porodica, saznalo se da je reč o lakšoj povredi šake, što je moglo i da se vidi prilikom Kisindžerovog govora. 

Kisindžer je istakao koliko je važno da zemlja jedinstveno odredi put napred: "Americi su potrebni sposobni lideri i kapaciteti da promene kurs ka mirnijem i prosperitetnijem svetu", rekao je on. "Da bismo to uradili, međutim, moramo razviti koncept kuda idemo i kako nameravamo da stignemo tamo uprkos partijskim podelama i političkim razlikama. Takav je zahtev liderstva."

On je u ta velika pitanja uvrstio i izazove koje predstavlja upotreba veštačke inteligencije, o čemu je nedavno napisao veoma inspirativnu knjigu koja je nedeljama bila na američkoj listi bestselera. Samo dva dana posle Kisindžerovog govora američki predsednik Bajden objavio je svoju prvu direktivu koja se odnosi na veštačku inteligenciju i koja određuje izvesne pravne okvire i ograničenja za njenu upotrebu. 

"Nalazimo se u jednom od najopasnijih vremena u decenijama", rekao je Bejker. "Sećam se svoje skoro četiri godine kao državnog sekretara i ne mogu da se setim kada smo imali posla sa ratom u Evropi i sa ratom na Bliskom istoku i protivnikom koji je protivnik koliko i Kina prema nama, u Južnom kineskom moru i drugde. Mislim da smo u veoma, veoma teškom trenutku u istoriji", nastavio je on. "Ali mislim da je Amerika dorasla zadatku."

"Imamo nekoliko veoma vidljivih hitnih kriza, onih koje moramo da rešavamo istovremeno. I moramo se nadati da u bliskoj budućnosti neće doći do dodatne krize ili sukoba", rekla je Klintonova. "Ali onda imamo dugoročne izazove sa kojima se moramo suočiti, poput napada na demokratiju i napora da se podriva funkcija demokratije širom sveta. Moramo da pogledamo sopstvenu zemlju i razmislimo o tome kako naša sopstvena podeljenost podriva našu sposobnost da se nosimo sa ovim veoma stvarnim spoljnim izazovima."

Hilari Klinton i Džejms A. Bejker izjavili su te večeri da su zabrinuti da je Izrael otišao predaleko u svom odgovoru na napade Hamasa stradanjem nedužnih civila.

"Niko neće dovoditi u pitanje njihovo pravo da uzvrate na užas koji je Hamas izveo", rekao je Bejker, ali je doveo u pitanje odluku Izraela da prekine humanitarne isporuke pojasu Gaze, gde živi 2,3 miliona ljudi. "Jedna preterana reakcija je, po mom mišljenju, da se civilnom stanovništvu isključe gorivo, struja i onemogući dostava hrane i lekova", rekao je Bejker.

Hilari Klinton je dodala da bi Izrael želeo da spreči da pomoć poput goriva bude preusmerena na Hamas, ali bitnoj infrastrukturi, poput bolnica, to i dalje treba. "Bolnice će se zatvoriti, njihovi generatori će se ugasiti bez goriva", rekla je Klintonova, koja je bila državni sekretar predsednika Baraka Obame od 2009. do 2013. godine.

Gomila demonstranata okupila se ispred događaja više od dva sata, uzvikujući propalestinske poruke i držeći transparente u kojima se izraelski odgovor naziva genocidom. Hilari Klinton je posebno govorila o Rusiji i podršci Ukrajini protiv ruske invazije.

"Borba Ukrajine je naša borba i mi moramo da budemo tamo sa njima", rekla je Klintonova. Ona je posebno markirala ruskog predsednika Putina koji "predstavlja globalnu pretnju američkim pozicijama bilo gde u svetu", nastojeći da ih podrije i ospori.

Dok je diskusija odražavala ozbiljnost tekućih globalnih događaja, bilo je i trenutaka opuštenosti, a Kisindžer se uključio video-linkom da postavi poslednje pitanje Bejkeru i Klintonovoj.

"Ko je najveći državni sekretar od Drugog svetskog rata?"

Dok je Bejker rekao da je to Kisindžer, Klintonova nije želela da imenuje samo jednu osobu.

"Mislim da postoji mnogo stvarnih doprinosa koje su dali sekretari posle Drugog svetskog rata i sve to treba da slavimo, uključujući i Džima Bejkera, koji zaslužuje veliku pažnju zbog onoga što je uradio", rekla je ona, izazvavši oduševljene aplauze i ovacije publike.

Upadljivo je da nije imenovala Kisindžera, najverovatnije zbog njegovih ranijih predloga o postizanju sporazuma sa Rusijom, čemu se ona najenergičnije protivila. Pre samo tri nedelje gost Džejmsa Bejkera bio je sadašnji američki državni sekretar Entoni Blinken. On je tom prilikom rekao da nema sumnje da je Rusija gubitnik u sukobu sa Ukrajinom, da je čak doživela "strateški debakl". 

"Rusija je sada vojno slabija. Ekonomski je slabija. Diplomatski je slabija. Sam Putin je parija u velikom delu sveta. Uspeo je da ubrza gotovo sve što je želeo da spreči. Imamo NATO koji nije samo jači – što jeste – sada je i veći, sa jednom novom članicom i još jednom na putu, što je bilo nezamislivo pre ove agresije. On je takođe uspeo u neverovatnom podvigu odvikavanja Evrope od ruske energije u periodu od 18 meseci", rekao je Blinken.

Blinken je naglasio da je ruski predsednik od početka "napravio duboko pogrešnu procenu i to na način koji je istorijski bio štetan za Rusiju i njene interese" jer je od samog početka verovao da se niko neće suprotstaviti agresiji.

"A činjenica da smo to uradili, opet ne samo mi sami, već sa desetinama drugih zemalja, pokazala se, mislim pošteno je reći, kao strateški debakl za Putina i za Rusiju", zaključio je Blinken.

Večera je okončana posle tri sata, a gosti su dugo čekali automobile da ih pokupe u prilično mračnom parku Rajs univerziteta, uz veliko prisustvo policije, dok je prekoputa stotinak studenata neumorno izvikivalo parole u korist Palestine.