Svet
11.07.2023. 15:20
Svet
17.07.2023. 19:15
Boško Vukčević
Turska
Erdogan - Mirotvorac sa Bosfora
Turska, sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na čelu, pozicionira se kao nezaobilazan partner Zapada, ali i Moskve. Kao druga najjača vojna sila NATO-a, odmah iza SAD, Turska je zemlja koja mora da se pita i kojoj se moraju činiti ustupci da bi odobrila proširenje ovog vojnog saveza. To se najbolje videlo prilikom odlučivanja za prijem Finske, a naročito Švedske u NATO.
Dugo se Turska protivila prijemu Švedske, postavljala uslove, zahtevala obnovu pristupnih pregovora sa EU. Na kraju je Erdogan objavio da se slaže sa prijemom ove skandinavske zemlje u NATO, mada je ostalo nejasno šta je dobio zauzvrat, a nešto sigurno jeste.
Sinan Ulgen, bivši diplomata i direktor Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije sa sedištem u Istanbulu, ocenio je da Erdoganov potez da zatraži obnovu pregovora o pristupu Turske EU u zamenu za članstvo Švedske u NATO-u nije ojačao pregovaračku poziciju Turske pred samit u Viljnusu.
"Pozitivna strana ovog iznenadnog poteza je to što je pokazao da Turska i dalje ima perspektivu za članstvo u EU. Ali teško je reći da bi to pomoglo bilo kakvom napretku u nastojanjima Turske za članstvo u EU“, rekao je Ulgen.
Ipak, čini se da Ulgen i nije bio u pravu jer se spekuliše da je tokom sastanka Erdogana na marginama samita u Viljnusu sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom ugovorena i prodaja američkih aviona F-16 Turskoj.
Britanski Bi-Bi-Si piše da turski lider voli da sklapa teške pogodbe, a da je njegova nepredvidljivost postala nešto kao zaštitni znak.
Na drugoj strani Turska se pozicionirala i kao jedan od glavnih partnera od Zapada izolovanoj Moskvi. Njena uloga u postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskog žita preko crnomorskih luka koje kontroliše Rusija bila je presudna.
Upravo iz tih razloga Erdogan je prepoznat kao lider koji bi mogao da ima značajnu ulogu i uticaj na uspostavljanje mira između Rusije i Ukrajine.
Tome u prilog ide i nedavna poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali i najavljena poseta ruskog predsednika Vladimira Putina u avgustu.
Iako su svetski mediji preneli da je Erdogan možda okrenuo leđa svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, nakon što se Volodimir Zelenski iz posete Istanbulu vratio kući sa petoricom komandanata Azova koje su ruske snage zarobile nakon višemesečne borbe za lučki grad Marijupolj i pustile pod uslovom da borave u Turskoj do kraja rata u Ukrajini, reakcija Kremlja nije bila ni izbliza onakva kakva se mogla očekivati.
Svet
10.07.2023. 14:27
Erdogan rekao pod koji uslovima će podržati ulazak Švedske u NATO
Iako su u Moskvi navodno besni zbog odluke Turske da vrati Ukrajini komandante Azova, prve reakcije, ipak, pokazuju određenu dozu razumevanja.
Erdogan je vratio komandante Azova kako bi saznao da li se Zelenskom može verovati, rekla je prva zamenica predsednika Komiteta državne Dume za međunarodne poslove Svetlana Žurova.
"Možda ga je Zelenski uverio da oni neće učestvovati na bojnom polju, dao mu garancije. Sumnjam da će to biti urađeno. Ili možda Erdogan proverava Zelenskog da li se može verovati predsedniku Ukrajine“, rekla je Žurova u intervjuu za NEVS.ru i dodala da sada "nema sigurnosti da militanti neće otići u zonu "specijalne operacije“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da odluka o vraćanju komandanata Azova predstavlja kršenje uslova postojećih sporazuma.
"Štaviše, u ovom slučaju, uslove su prekršile i ukrajinska i turska strana“, kazao je Peskov.
On je dodao da niko nije obavestio Rusiju o prebacivanju "militanata“ i tvrdi da je Turska "bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspeha snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO-a u Viljnusu“.
Svet
14.06.2023. 19:25
Erdogan o članstvu Švedske u NATO...
"Ankara zauzvrat pokazuje solidarnost sa članicama Alijanse, Rusija to odlično razume“, rekao je Peskov.
S druge strane, Erdogan izjavljuje da bi prekid rata između Ukrajine i Rusije olakšao Kijevu proces članstva u NATO-u.
Komentarišući najnovija dešavanja, Srboljub Peović, istraživač saradnik u Institutu za evropske studije, za "Ekspres“ kaže da je Turska zemlja koja ima specijalnu poziciju u odnosima između dve države s obzirom na to da je bila istaknuta saradnica i jedne i druge.
"Ti odnosi su izgrađeni upravo za vreme Erdoganove vladavine. Videli smo već na početku rata da su bili neki čudni događaji kao onaj kada je Erdogan spustio turski avion na aerodrom u Kijevu da bi izbegao njegovo obaranje. Takve stvari svedoče o toj specifičnoj poziciji Turske“, kaže Peović.
Dodaje da, s druge strane, Erdogan najavljuje da će u Ukrajini izgraditi fabriku dronova kako bi pomogao ukrajinskoj vojsci.
On objašnjava i da se mora imati na umu da i Rusija i Ukrajina ovaj rat vide kao neku vrstu vitalnog pitanja.
Svet
10.07.2023. 22:20
"Erdogan podržao ulazak Švedske u NATO"
"Stoga je teško reći da bilo ko tu može da posreduje u uspostavljanju nekakvog mira. Ipak, ako je iko u stanju da posreduje, onda je to Turska sa Erdoganom na čelu“, smatra Peović i podseća na ulogu Turske u postizanju žitnog sporazuma.
Naglašava da je Turska svesna svoje vojne moći i regionalnog ekonomskog, ali i vojnog značaja.
"Shodno tome, Turska u okviru NATO-a želi da izgradi posebnu vrstu odnosa, pre svega sa SAD, a onda naravno i sa ostatkom ovog vojnog saveza. Ona ne želi da bude običan partner. Posebno imajući u vidu da je u proteklih 20 godina imala specijalnu ulogu u brojnim operacijama NATO-a“, ističe Peović.
Kaže da treba istaći operaciju obezbeđivanja aerodroma u Kabulu tokom evakuacije američkih snaga iz Avganistana, koju je Turska sprovela u saradnji sa SAD.
Dodaje da Turska od ’90-ih godina prošlog veka ima jednu vrstu straha da će ostati nebitna u atmosferi gde jugoistočni deo NATO-a gubi na značaju, odnosno gde više nemate potrebu za intervencijama izuzev eventualno u nekom sukobu sa Iranom, što je malo verovatno i nije realno.
"Turska sa te strane nastoji, od ’90-ih, mada tada još nije imala tu snagu, imajući u vidu fragmentaciju političkog sistema, veliki broj partija i nestabilnih vlada, ali ozbiljnije od 2000-ih, da podigne svoju odbrambenu, odnosno vojnu moć“, kaže Peović.
Svet
24.06.2023. 15:41
Erdogan podržao Putina
On ističe da od 2005. počinje nagli uspon turske vojne industrije, a od 2018. i nagli razvoj i proizvodnja dronova koji su Tursku doveli u diplomatske sukobe sa NATO-om i Evropom.
"Turski odnosi sa Rusijom su takođe doveli do zategnutosti sa Zapadom jer je Turska ignorisala određene sankcije koje su uvođene Rusiji. Zbog toga je usledio jedan set sekundarnih sankcija koji je uveden Turskoj u aprilu ove godine“, objašnjava Peović.
Kaže i da Turska u svakom slučaju ima ambiciju, odnosno potrebu, kako bi ostala politički relevantan faktor, da ima neku vrstu specijalnih odnosa, specijalnih povlastica u odnosima sa NATO-om, ali i sa Rusijom, i da to možemo zvati strateškom dubinom, kako je rekao Davutoglu, ili nekim drugim imenom.
"Pored svega navedenog, Turska ima specifičan položaj jer je i partner u dijalogu Šangajskog pakta koji čine Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan, Indija i Pakistan. Turska se pozicionirala svuda gde je mogla. Otvorila je više vektora i na taj način dala sebi na značaju. Treba imati na umu i vojne operacije u kojima je Turska učestvovala od Kabula, preko turske uloge u Libiji, Somaliji, gde igra izuzetno značajnu ulogu, u Sudanu, gde je zakupila najznačajniju sudansku luku Suakin. Ne treba potceniti ni njenu ulogu na Balkanu, ali ni u centralnoj Aziji. Sve to pokazuje da se Turska pozicionira kao jedna multiregionalna sila sa pretenzijom i željom da postane velesila“, ističe Peović.
Dodaje da tu postoji jedan problem, a to je što Turska ne može da se odluči kojim će regionima dati prioritete.
Svet
11.07.2023. 09:26
Napad bespilotnim letelicama na Kijev
"To se možda najbolje i više vidi u demonstraciji meke moći nego one vojne. Na primer, kod određivanja kvota za stipendiranje stranih studenata one stalno variraju u zavisnosti od toga kojem regionu će Turska dati prednost – da li Balkanu, Centralnoj Aziji, Bliskom istoku ili Rogu Afrike“, kaže Peović.
On naglašava da Turska nema tolike kapacitete, realne i ljudske, ekonomske da može da bude prisutna u četiri regiona u isto vreme.
"To je ono što je limitira i gde je potrošila previše resursa imajući u vidu njenu veličinu“, kaže Peović navodeći primer Francuske i Engleske koje su se fokusirale na svoje bivše kolonije.
"Turska nema tu vrstu prioriteta, već pokušava da u isto vreme bude prisutna na više strana“, ističe Peović.
Pored toga, kaže on, poslednjih godina Turska ima ozbiljnih ekonomskih problema, a od 2018. i problem sa porastom inflacije.
"Samo zahvaljujući intervenciji Saudijske Arabije i Rusije, koje su obezbedile sredstva, ekonomija u Turskoj se malo stabilizovala pred izbore, ali to nije dugoročno rešenje. Zato je, u ovom trenutku, prioritet pronalaženje ekonomskih partnera. Možda u tom pravcu treba posmatrati zahtev Turske za obnovu pristupnih pregovora sa EU, kao okretanje Evropi u ekonomskom smislu. Ona ima razvijene ekonomske odnose sa Nemačkom i Holandijom i treba ih očuvati, ali pronaći i nove partnere“, kaže Peović.
Komentari
