GDE JE ISIS NESTAO?

Skoro 98 odsto teritorije u Iraku i Siriji izgubila je Islamska država za poslednje dve godine. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je njihova ideologija preživela i da je pitanje trenutka kada će radikalni islamisti povratiti snagu i ponovo udariti na „nevernike"

Najvažnije pravilo pokera je da nikada ne podižete ulog kad imate premale šanse da vam se to isplati. Ako je verovatnoća da ćete imati najjaču ruku 4:1, a očekujete da ćete povratiti ulog 3:1, kao iskusan igrač ćete izbeći kockanje. To je poznato kao „striktna matrica kalkulacije" - igrači će se kladiti samo onda kada su u relativno jakoj poziciji. Međutim, u pokeru postoji i „implied odds". Prilikom sabiranja sume koja se nalazi na talonu i novca koji vam je potreban da biste ostali u igri stvarate pretpostavke za buduću akciju i na osnovu njih donosite sledeću odluku. Ukoliko dobro predvidite ishod i povučete pravi potez, već u sledećem povlačenju karata možete da porazite protivnika. Čak iako ste sve vreme sedeli za stolom kao gubitnik.

Na toj gubitničkoj poziciji se već dve godine nalazi teroristička Islamska država Iraka i Levanta. ISIS je ostao bez gotovo 98 odsto kontrolisane teritorije, zbog čega su presušili i prihodi te organizacije, koja je na vrhuncu 2015. raspolagala sa skoro šest milijardi dolara. Ta militantna grupa više ne može da se oslanja na iznude, oporezivanja, pljačke i prodaju nafte, ali je zato pronašla druge načine opstanka koji ne uključuju kontrolu teritorije. Preživeli teroristi su navodno uspeli da prokrijumčare 400 miliona dolara iz oslobođenih uporišta i prebace ih na račune lažnih kompanija. Za njih je olakšavajuća okolnost to što su se troškovi organizacije sveli na minimum, a u poslednjih godinu dana nije organizovan nijedan veći teroristički napad na tlu Evrope. Pretpostavlja se da će Islamska država ušteđevinu iskoristiti da preživi uz povremenu kampanju gerilskog rata širom Iraka i Sirije i terorističke napade u zemljama koje ne okupiraju pažnju svetske javnosti.

Glava na drugu stranu

Tako su samo u jednoj nedelji novembra radikalni islamisti ubili 250 ljudi u Čadu, Nigeriji, Nigeru, Avganistanu, Siriji, Pakistanu i Libiji. Boko Haram, Islamska država u Zapadnoj Africi, u pet odvojenih napada na vojne baze u Čadu i Nigeru između 15. i 21. novembra ubila je 118 osoba. ISIS je preuzeo odgovornost za samoubilački napad u Avganistanu u kojem je poginulo 55 ljudi. Među ubijenima su bili i srednjoškolci koji su iz celog sveta došli u Kabul. Za dva dana u Siriji militanti su likvidirali 47 kurdskih boraca Sirijskih demokratskih snaga koje podržavaju Sjedinjene Države, u Pakistanu su izveli bombaški napad u kojem je stradalo 33 civila, u Libiji su ubili devet bezbednosnih službenika, dok su u Nigeru likvidirali osam Francuza koji su radili za naftnu kompaniju u Tumoru.
Pripadnici Islamske države su prethodnih godina prikupljali lične podatke stanovništva, koje sada koriste kako bi zastrašivali narod i iznuđivali novac. Osim toga, usredsređeni su na otmice, šverc droge i krijumčarenje antikviteta na teritoriji Sirije i Iraka. U ovim državama još nisu oformljene jake policijske i bezbednosne snage sposobne da zauzdaju rastući kriminal. Pored radikalnih islamista kriminalaca, ima i onih koji pokušavaju da se infiltriraju u postojeće građevinske i investitorske kompanije, odnosno da uđu u legalne finansijske tokove i vrate se životu običnih građana.

Paralelno sa idejom da je sada potrebno primiriti se i čekati pravi trenutak za ponovno jačanje, ISIS-ovci aktivno rade na dve strategije. Prva je regrutovanje vojnika kalifata širom sveta u nadi da će ih inspirisati za buduće napade koji će biti nagoveštaj velikog povratka na vojnu i političku scenu. Druga je konkretno planiranje terorističkog čina sa ograničenim operativnim kapacitetima. Po uzoru na seriju kontrolisanih napada u Njujorku 11. septembra 2001, koja je vinula Al Kaidu kao jednog od najvećih neprijatelja zapadnog sveta i njegovih vrednosti, ISIS veruje da mu je potreban samo jedan varvarski udar da ponovo dobije status najozloglašenije krvničke organizacije.

Zapad greši pretpostavljajući da teritorijalno potiskivanje Islamske države može da uništi tu organizaciju. Isto tako su zapadne zemlje pogrešno predviđale da će zatvaranje terorista u američke zatvore satrti terorizam. Naime, priča o usponu kalifata nije počela ni 2012. ni 2013. ni 2014, već 19. avgusta 2003, kada se manji kamionet zaustavio ispred sedišta misije UN u Bagdadu. Usledila je stravična eksplozija. Polovina zgrade otišla je u vazduh. Nekoliko trenutaka pre detonacije muškarac je u kameru razgovetno rekao: „Bog nas je nagradio. Žanjemo njihove glave i sečemo njihova tela u Bagdadu, Karbali i Nasiriji..." Snimak se završio jednim imenom - Abu Musa el Zarkavi, čovek koji je kasnije postao prepoznatljiv po crnoj odeći i nožu kojim je sekao glave talaca. El Zarkavi je rođen 1966. u Jordanu. Rano je napustio školu, a detinjstvo je provodio u uličnim obračunima i pijančenju. „Prosvetljenje" je doživeo kad je kao mladić ušao u džamiju i upoznao se s radikalnim islamom i događajima u Avganistanu, gde se većina njegovih sunarodnika borila protiv Sovjeta. Tada je počeo da odbacuje sve što ima veze s modernim svetom tvrdeći da se treba vratiti korenima i životu iz doba proroka Muhameda. El Zarkavi je otišao u Avganistan, a u Jordan se vratio 1993. godine. Meštani kažu da je bio neprepoznatljiv. Odmah je počeo s regrutacijom sledbenika za zbacivanje jordanske vlasti. U međuvremenu je uhapšen i 1999. amnestiran. Nakon toga seli se u Avganistan, gde postaje jedan od 10 najjačih vođa Al Kaide. Gubi mu se svaki trag sve do 2003, kad je osvanuo snimak na kojem u Iraku odrubljuje glavu Amerikancu Nikolasu Bergu. Usledila je bitka Faldužda, u koju je Jordanac uvukao američke marince i novu iračku vojsku koja je brutalno stradala u seriji bombaških napada. Dok su ga Amerikanci tražili, po džamijama u čuvenom sunitskom trouglu na zapadu Iraka, prikupljao je dobrovoljce. Prozvali su ga „princ Al Kaide u Iraku". Pojavljivao se samo noću i izbegavao je da koristi telefon. Amerikanci su tek 2005. dobili informaciju da se krije u jednoj lokalnoj kući, na koju su bacili bombu od 250 kilograma. Među šutom razrušene kuće pronađeno je telo El Zarkavija, začetnika rušilačke ideologije kalifata, kojoj je glavni cilj bilo brisanje granica postavljenih od kolonijalnih osvajača.

Njegova vizija je nastavila da živi u taborima islamističke milicije u Iraku.

Sedam godina od invazije SAD na Irak, pred samo povlačenje Amerikanaca iz te države, islamski svet je zahvatio političko-društveni fenomen poznatiji kao „Arapsko proleće". Pale su vlasti Tunisa, Libije, Egipta, a sledeći na redu je bio sirijski predsednik Bašar el Asad. Već naredne, 2012. godine, procurio je tajni dokument Pentagona u kojem se predviđa uspon nove terorističke grupe pod nazivom Islamska država, sastavljene od iskusnih džihadista iz Iraka, Somalije i Libije. Amerikance je zabrinjavalo to što su teroristi brzo napredovali i uspešno formirali paralelne sisteme vlasti potkupljujući korumpirane birokrate. Zanimljivo je da su većinu lidera nove organizacije Iračani i Amerikanci strpali u zatvore tokom rata u Iraku. Iako isprva uplašeni taktičkim mučenjima SAD, shvatili su ogromne mogućnosti zatvora. Iza zatvorskih žica su mogli da se nesmetano organizuju i kuju planove za nove napade. Prema podacima iračke vlade za period od 2004. do 2011, čak 17 od 25 najuticajnijih lidera i komandanta Islamske države prošlo je kroz američke zatvore. Tako je svoju karijeru započeo i ozloglašeni El Bagdadi, kome su zatvorenici dolazili po utehu i savet. Rešavajući brzo sporove između zatvorenika zadobio je poverenje i brojne privilegije od Amerikanaca. Uskoro je dobio i otpust. El Bagdadi je postao lider Islamske države 2010, a poziciju je učvrstio privukavši veliki broj bivših Sadamovih vojnika, službenika, špijuna, pripadnika tajnih policija i republikanske garde. Naravno, sunita. U susednoj Siriji počinje građanski rat, ali El Bagdadi povlači snage iz redova Al Nusre u Irak, tada rastrzan borbama oko vlasti šiita i sunita. Zahvaljujući podršci sunita, koji su bili deo vlasti Sadama Huseina, Islamska država zauzima sredinom 2014. Faludžu, a četiri dana kasnije i dvomilionski Mosul, drugi najveći grad u Iraku posle Bagdada i privredno i političko sedište države. Pad Mosula i masovna likvidacija šiita i hrišćana privukli su pažnju svetskih medija, koji su prvi put počeli da se interesuju za ovu organizaciju.

Za samo mesec dana ISIS je zauzeo skoro sve gradove, naselja i sela na zapadu Iraka. Vreme je bilo da se pređe u susednu Siriju, gde je Al Nusra već preuzela lidersku poziciju među džihadističkim grupama, a po opremi i obučenim borcima mogla je da stane na crtu Asadovoj vojsci, koja je gubila teritorije. Borci Islamske države, praćeni tenkovima i drugim oklopnim vozilima, prelaze granicu Sirije i Iraka avgusta 2014. godine. Do kraja septembra ISIS je zauzeo oblasti uz reke Eufrat i Tigar površine 210.000 kvadratnih kilometara, što je teritorija veličine Velike Britanije. Snagu za ujedinjenost i uspešno savladavanje neprijatelja crpeo je iz shvatanja države kako ju je video prorok Muhamed. Božji poslanik je rekao da će posle njega postojati tri vrste hilafeta: Al Rašida - ortodoksna ili zrela država, Aduda - arogantna i jaka, i Džabarija - despotska država. Upravo su ISIL nazivali zrela ortodoksna država. Njene granice nisu bile nepromenljive. One su se stalno pomerale. El Bagdadi je, kada se proglasio za kalifa, govorio da su granice koju su Britanci i Francuzi preko Sajks-Pikotovog sporazuma iz 1916. nametnuli Arapima morale kad-tad da padnu. Radikalni islamisti su bili predodređeni za to da preurede Irak, Siriju, Libiju i Jemen na svoj način. Međutim, njihove namere osujetila je Moskva.

Početak sloma ISIS-a počeo je 30. septembra 2015, kada se u sirijsku igru uključila i ruska vojska. U narednih godinu i po dana teritorija koju su kontrolisali džihadisti je prepolovljena, da bi već od 2017. zapadne sile zajedno s Rusijom najavljivale povlačenja i proglašavale pobedu nad Islamskom državom. Ispostaviće se, prerano. Čak i kad se takve organizacije obezglave, ideologija i dalje opstaje. Početkom 2018. oko 3.000 boraca i 7.000 sledbenika ISIS-a, uključujući i žene i decu, ostalo je u Siriji i Iraku. Eksperti upozoravaju da sve veću bezbednosnu pretnju predstavljaju žene i maloletnici povezani sa džihadistima, koji se vraćaju u Britaniju iz Sirije i Iraka, jer se njihov broj stalno potcenjuje. Prema novom izveštaju Kraljevskog koledža u Londonu, kombinacija odsustva vladinih podataka i promena u ISIS-u doveli su do toga da oni predstavljaju mnogo veću opasnost nego što se mislilo. U izveštaju Međunarodnog centra za studije radikalizacije navodi se da su žene aktivno učestvovale u napadima u zemljama širom sveta. Svaki osmi strani državljanin u ID je bila žena, njih ukupno 4.761, dok je maloletnika tek nešto manje. U Iraku i Siriji bilo ih je 4.640.

Resocijalizacija terorista

Američki poručnik Žan-Pol Funk naglasio je da represivna ideologija ISIS-a i dalje opstaje.

„Uslovi su i dalje takvi da je realno da se ISIS vrati. Samo kroz zajedničku koaliciju i međunarodne napore poraz bi mogao da ostane trajan", istakao je Funk, dok su stručnjaci podvukli da je istorija pokazala da je potrebna smena tri generacije kako bi se toksična ideologija iskorenila iz društva. Uz to je neophodna i dugoročna strategija i posvećenost narodu Iraka i Sirije, kao i uspostavljanje jakih bezbednosnih i policijskih snaga u zemljama Bliskog istoka, sposobnih da štite lokalno stanovništvo. Posle Drugog svetskog rata, Nemačkoj je bila potrebna decenija da ustanovi bezbednosni sistem pre nego što je započela s programima obesmišljavanja nacizma.
Za zemlje Bliskog istoka eksperti predlažu jačanje lokalnih veća, predstavnika brojnih etničkih grupa unutar granica jedne države i osnaživanje centralne vlade. Kao primer dobre deradikalizacije države navodi se slučaj Alžira. Nakon civilnog rata u toj zemlji vlasti su garantovale amnestiju hiljadama alžirskih ekstremista i omogućili im povratak u zajednicu. Program je obezbedio platformu za pokajanje odmetnika, a religijski učitelji su preoblikovali radikalno tumačenje islama. Kao rezultat toga, samo oko 170 boraca iz Alžira se priključilo ISIS-u, za razliku od 3.000 tunišanskih i 1.500 marokanskih građana koji su se pridružili toj organizaciji vođeni idejom o zapadnoj hegemonističkoj politici i viktimizaciji muslimanskog sveta.

Paradoks je u tome što je 90 odsto žrtava ISIS-a muslimanske veroispovesti. Možda to na zapadu ne znaju iako su to podaci američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizam. Ali zato na zapadu dobro pamte napade u dvorani „Bata Klan" i londonski masakr. Otuda i ideja da se vojno udari na džihadiste. Tamo negde, dalje, na Bliskom istoku. Samo bog zna ko će onda u dženet, a ko u džehenem.

Broj žrtava i dalje nepoznat

* UN navodi da je najmanje 3.098 civila ubijeno u Iraku 2017, dok je 2016. godine život izgubilo čak 6.878 ljudi. Verovatno je broj žrtava i veći jer ova organizacija nije uspela da proveri neke izveštaje s područja Mosula. Prema podacima portala „Irak badi kaunt", samo u 2017. nastradalo je 13.187 ljudi
* UN više ne vodi evidenciju ni o žrtvama rata u Siriji zbog nepristupačnosti mnogih područja i protivrečnih izveštaja različitih strana. U izveštaju Sirijske opservatorije za ljudska prava, posmatračke grupe iz Velike Britanije, navodi se podatak da je za sedam godina ustanka protiv Asada nastradalo 353.900 ljudi, uključujući 106.000 civila. Međutim, taj broj nije obuhvatio 56.900 nestalih, za koje se veruje da su mrtvi. Procenjuje se da još 100.000 smrtnih slučajeva nije dokumentovano

brojke

* 13.300 vazdušnih udara protiv ciljeva ID u Iraku izvela je koalicija pod vođstvom SAD od avgusta 2014.
* 74 zemlje učestvovale su u vazdušnim napadima u Iraku. Ipak, uglavnom su bombardovali američki avioni
* 14.600 vazdušnih udara izvela je koalicija međunarodnih snaga u Siriji, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama